Asketan život Poslanika Muhammeda

Ako uporedimo život poslanika Muhammeda, mir nad njim, pre njegovog poslanstva sa životom nakon što je počeo sa poslanstvom, zaključujemo da je nemoguće zamisliti da je Muhammed propagirao poslanstvo zbog ostvarenja materijalnih sredstava, oholosti, ugleda ili vlasti. Pre poslanstva Muhammed, mir nad njim, nije imao nikakvih briga niti materijalnih problema.

Kao uspešan trgovac, dobrog ugleda, ostvario je zadovoljavajuće i ugodno učešće.

Posle poslanstva postao je ispod uobičajnog materijalnog nivoa. Kao objašnjenje obrazložićemo ove izjave o njegovom životu:

– Prenosi se od Urve, od Aiše (Bog bio zadovoljan njome), da je rekla Urvi: „Moj sestriću! Mi smo, tako mi Boga gledali mladi mesec, pa opet mladi mesec, pa opet mladi mesec, tri mlađaka tokom dva meseca dana, a da se u kućama Božijeg Poslanika, mir nad njim, nije vatra naložila. „Upitao sam” – kaže Urve: -„Tetka, šta vas je održavalo u životu?” -„Dve vrste hrane“ – kazala je – „hurme i voda. Osim toga Božiji Poslanik, mir nad njim, imao je komšije ensarije, koji su držali stoku pa su znali poslati mleka koje bi nam Božiji Poslanik, mir nad njim, davao da pijemo.“ [1]

– Enes ibn Malik, Bog bio zadovoljan njime, kaže:

„Poslanik, mir nad njim, nije video beli hleb odkada ga je Bog poslao pa do smrti.”[2]

–       Aiša, Bog bio zadovoljan njome, je rekla:

„Postelja Božijeg Poslanika, mir nad njim, bila je od štavljene kože, napunjena palminim vlaknima.” [3]

–       Prenosi se od Amra ibn Harisa da je rekao:

„Božiji Poslanik, mir nad njim, nije ostavio posle svoje smrti ni dirhema ni dinara, ni roba ni robinje, niti išta osim svoju mazgu Bejda’, svoje oružje i zemlju, koju je već ranije bio uvakufio.” [4]

Muhammed, mir nad njim, je živeo ovaj teški život do smrti, i pored toga što mu je muslimanska državna blagajna bila na raspolaganju.

Većina stanovništa Arabijskog poluotoka je prešla na islam pre njegove smrti, i muslimani su ostvarili pobedu osamnaest godina nakon njegovog poslanstva.

Da li je moguće da je Muhammed, mir nad njim, propagirao poslanstvo da postigne visoki društveni položaj i vlast?

Pa ako je uživao ugledni položaj, i vlast obično praćenu dobrom hranom, raskošnom odećom, ogromnim dvorcima i čuvarima; pa da li koji od ovih indikatora odgovara Muhammedu, mir nad njim?

Ovo su neki brzi primeri njegovog života koji mogu pomoći u odgovoru na ovo pitanje:

Pored njegovih odgovornosti kao poslanika, učitelja, starešine i sudije, Muhammed, mir nad njim, je muzo svoje ovce, ušivao svoju odeću, popravljao svoju obuću, pomagao u kućnim poslovima, posećivao siromašne bolesnike, takođe je pomogao drugovima da iskopaju Hendek (opkop kod Medine) prenoseći pesak iz njega.

Njegov život bio je primer za jednostavnost i skromnost…

Njegovi drugovi su ga voleli, poštovali, i verovali su mu do iznenađujuće mere.

Ali je on uvek podsticao na to da božanstvenost pripada samo Bogu, ne njemu lično.

Enes ibn Malik (jedan od njegovih prijatelja) je rekao: „Poslnikovi drugovi nisu voleli nikog više od Poslanika, mir nad njim; pored toga oni nisu ustajali kada bi on došao, jer je mrzeo da mu narod ustaje kao što su to radili drugi narodi svojim starešinama…”[5]

Mnogo pre nego što se pojavio tračak nade za uspeh islama, u početku dugog i bolnog vremena patnje i maltretiranja, došao je Utbe, poslat od neverničkih vođa, Muhammmedu i njegovim sledbenicima i rekao je: „Ako želiš s tim čime si došao (islamom) novac, skupićemo ti od našeg novca da budeš najbogatiji; ako želiš čast, učinićemo te našim starešinom i nećemo uraditi ništa bez tvoje dozvole; ako želiš vlasništvo, učinićemo te našim vladarem…”

Od Muhammeda, za uzvrat, nije traženo ništa osim da se odrekne jednog; pozivanja naroda u islam i obožavanje jednog Boga, bez partnera.

Zar ova ponuda ne primamljuje onoga ko želi ovosvetsku korist?! Da li se onda Muhammed predomišljao kad je primio ovu ponudu od nevernika?

Da li je Muhammed odbio ovu ponudu kao strateški plan nagađanja, ostavivši otvorena vrata za bolju ponudu?

Ne! Njegov odgovor je bio: „U ime Boga Milostivog Samilosnog”, zatim je Utbi citirao sledeće odlomke iz poglavlja Objašnjenje: [6] „Ha-mim. Objava je od Milostivog, Samilosnog, Knjiga čiji su odlomci jasno izloženi, Kuran na arapskom jeziku za ljude koji ne znaju, vesnik radosnih vesti i opomena, – pa opet većina njih glavu okreće neće ni da čuje.”[7]

Drugom prilikom, odgovarajući stricu na molbu da prestane pozivati narod u islam, Muhammedov konačan i iskren odgovor je bio: „O striče, tako mi Boga, kada bi mi stavili Sunce u desnu ruku i Mesec u levu, ne bih ostavio ovu stvar (tj. pozivanje naroda u islam) dok Bog ne presudi ili se ne uništi bez Njega.” [8]

Stvar nije bila ograničena samo na patnju od maltretiranja poslanika Muhammeda, mir nad njim, i njegovih drugova trinaest godina, već su nevernici pokušali nekoliko puta i da ga ubiju.

Pa su jednom pokušali bacajući ogroman kamen da padne na njegovu glavu.

Drugi put su mu stavili otrov u hranu…[9]

Šta opravdava Muhammedovo, mir nad njim, izdržavanje ove patnje i žrtvovanje u njegovom životu, čak i nakon što je ostvario potpunu pobedu nad svojim neprijateljima?!

Čime se mogu objasniti njegova skromnost i plemenitost koju je izražavao u časovima velike slave, insistirajući na tome da je samo Bog odgovoran za njegov uspeh, ne njegova genijalnost?! Da li ovo mogu biti osobine čoveka željnog slave i sebične prirode?!

 

Fusnote:

[1] Hadis beleži Buhari.

[2] Hadis beleži Buhari.

[3] Hadis beleži Ahmed.

[4] Hadis beleži Nesai.

[5] Hadis po značenju u Musnedu – Ahmed.

[6] Ibn Hišam, Poslanikov životopis, drugi tom.

[7] Kur'an, poglavlje Objašnjenje, odlomak 1-4.

[8] Ibn Hišam, Poslanikov životopis, prvi tom.

[9] Ibn Hišam, Poslanikov životopis, prvi tom.

 

Izvor: I. A. Ibrahim,  “VODIČ ZA RAZUMEVANJE ISLAMA.”