Jerusalim u Kur'anu

Jerusalim se u Kur'anu ne spominje po imenu, ali postoji određen broj stihova koji su tradicionalni komentatori detektirali kao reference na njega ili, uopštenije, na zemlju Palestinu u kojoj je on smešten.U svakoj od ovih referenci postoji implikacija da se grad Jerusalim ili njegova okolina izdvajaju kao nešto sveto bilo zbog toga što su primili poseban Božanski blagoslov ili zato što su oni, ili će biti, prizor velikih događaja u svetoj istoriji (M. Al-Khateeb, Al-Quds, London, 90, 1998). Sledi navođenje tih referenci uz kratke komentare:

“Hvaljen neka je Onaj koji je u jednome času noći preveo Svoga roba iz Hrama časnog u Hram daleki (ar.Mesdžidu-l-Aksa), čiju smo okolinu blagoslovili (ar.barekna havleh) kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali! (Kur'an/Noćno Putovanje,1)

Ovaj stih govori o noćnom putovanju (ar.Isra’) Muhammeda od Kabe u Mekki do Hrama na Brdu u Jerusalimu (”Hrama dalekog”), koji je tako nazvan jer je bio naudaljenije mesto obredoslovlja na zapadu koje je bilo poznato Arapima u vreme objavljivanja Kur'ana. ”Neka znamenja Naša”, koja su Poslaniku pokazana, bili su dokazi i pouke koje je video na tom putovanju. Reči ”Čiju smo okolinu blagoslovili” posmatraju se kao potvrđivanje mesta Hrama Dalekog budući da se uvek u Kur'anu ova i njoj slične formulacije izgleda odnose na Palestinu: vidi npr. el-Enbija’, 71 i 81. Otuda Sin Abbasov smatra da “Ellezi barekna havleh” označava Palestinu i Jordan, koje su blagoslovljene svojim rekama, voćem, povrćem, poslanicima i dobročiniteljima (v. Taberi, Džami'u-l-bejan, 6/509; Ibnu-l-Dževzi, Zadu l-mesir, 3/3; Ševkani, Fethu-l-kadir, 809).

“A između njih i gradova koje smo blagoslovili (ar.barekna fiha) izgradili smo naselja povezana i odredili im potrebnu udaljenost. (Kur'an/Sebe’,18)

Stih govori o narodu Sabe u Jemenu i otuda postoji jasna referenca na drevni put začina koji je vodio od Jemena preko zapadne Arabije kroz Meda'in Salih i Petru do Ammana i Damaska. Ovaj put postao je glavni put hodočašća u Mekki. Zato se čini da su ”gradovi koje smo blagoslovili” oni gradovi koji leže na severnom kraju ovog puta u Palestini i Siriji. Stoga Jusuf Ali daje ovaj komentar: ”Sirija je bila zemlja koju je Bog ‘blagoslovio’, i bivši plodnom zemljom, gde je živio Abraham, ona je uključivala i svetu zemlju Palestinu”. Sin Abbasov još više specificira: ”Gradove koje smo blagoslovili” označava Bejtu l-Makdis, tj. Jerusalem (Al-Quds, 91-92).

[Mojsije reče:] ”O, narode moj! Uđite u Svetu zemlju (ar.Erdu-l-mukaddese), koju vam je Bog dodelio, i ne idite nazad, pa da se vratite izgubljeni.” (Kur'an/Trpeza, 21-22)

”Sveta zemlja koju vam je Bog dodelio” je: a) brdo Sinaj i njegova okolina (Mudžahid), b) Šam (Katade) i c) Erīhā’, tj. Jerusalem (Sin Abbasov) (Taberi, Džami'u-l-bejan, 4/2803).
Drugo mišljenje je najuopštenije budući da se pod Šamom (ili Bilad-i Šam: zemljama Šama) podrazumevaju: Palestina, Sirija, Jordan i Liban, dok je Abbasovo mišljenje najspecifičnije i Taberi ga smatra ispravnim.

“A Mi smo u Psalmima (ar.Zebur), poslije Tore, zapisali da će Zemlju naslediti Moji robovi dobri! (Kur'an/Poslanici,105)

Zebur (Psalmi) o kojem je ovdje reč jeste knjiga objavljena Davidu, koji se još spominje u: Poglavljima- Žene, 163, i Noćno Putovanje, 55.
Pod “Zikrom” se misli na Toru objavljena Mojsiju, Znači: u Davidovom Zeburu zapisano je da će ”Zemlju” naslediti dobri Božiji robovi.
O kojoj ”Zemlji” je ovdje reč? Jedni komentatori smatraju da se misli na Zemlju uopšteno, na njene istočne i zapadne predele.
Drugi, ipak,kažu da se misli na Blagoslovljenu zemlju (ar.Erd mukaddese), tj. Palestinu, a ima i onih koji smatraju da se misli na Raj (ar.Džennet)”. (Ibn Džuzejj, Teshil, 3/33).

“Tako mi smokve i masline, i Gore sinajske, i ovoga grada sigurnog! (Kur'an/Smokva,1-4)

Tradicionalni komentatori izneli su više mišljenja o tome šta se misli pod smokvom i maslinom. Ovde izdvajamo ona mišljenja koja maslinu (ar.zejtun) interpretiraju kao aluziju na Jerusalem ili džamiju u Jerusalemu: Ibn Atijje prenosi da je maslina Bejtu-l-Makdis ili Jerusalem (Ibn Abbas, Ka'b, Katade, Ibn Zejd); od Dahaka se prenosi da je to Mesdžidu-l-Aksa; od Katadea se prenosi da je maslina Brdo na kojem je Bejtu-l-Makdis; Kurezi kaže: “Mesdžid Īl'jā” (Jerusalemski mesdžid) (Ibnu-l-Dževzi, Zadu-l-mesir, 4/166). ”Gora sinajska” je planina Sinaj, mesto gde je Tora data Mojsiju,a ”Grad Sigurni” je Mekka, u kojoj je započela Kur'anska Objava.

 

Autor: Almir Fatić

Obrada:www.spasenje.com