Verovanje u Božiju jednoću

      Svi poslanici su bili poslati sa istom porukom: monoteizam tj. obožavanje jednog Boga, svedočenje vrhovne vlasti Njegovih atributa kao i njegove jednoće u suštini. Međutim, njihove poruke se mogu razlikovati u pogledu zakonodavstva (ar. šerijata), na primer, načinu u izvođenju molitvi, postu, tipovima milostinje itd. Ovo zavisi od karakteristika svakog naroda datog vremena, prema Allahovoj mudrosti, jer On poznaje Svoja stvorenja bolje nego što ona sama sebe poznaju.

      Svaki poslanik oživeo bi osnovno verovanje koje bi bivalo izvrnuto nakon odlaska prethodnog poslanika. Islam, kao poslednja poruka, oživeo je osnovna verovanja i prakse svih prethodnih poruka, uključujući i Isusovu poruku. Razradio ih je kako bi ljudima bile jasne i jednostavne za sleđenje.

       Sledeća su neka osnovna učenja koja su uspostavljena od strane poslanika Isusa, a u praksi oživljena kroz poruku Islama tj. učenjima poslanika Muhammeda.

 

Oživljavanje verovanja u monoteizam – Božiju jednoću

Ovo osnovno učenje je podučavano od strane Isusa (mir nad njim), kao što je citirano ispod,  ali napušteno od većine hrišćana, i ponovo oživljeno je kroz poruku Islama.

       Šesnaest dokaza iz Biblije i racionalnih misli u vezi Božije jednoće u Njegovoj suštini, a koji negiraju doktrinu Trojstva:

1. Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod. (S. Zavet, Ponovljeni zakon 6:4)

2. Nije li Jedan Bog napravio i podržao nas duhom života? (S. Zavet, Malahija 2:15),

3. …da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će biti posle mene. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja. (S. Zavet, Isaija 43:10-11)

4. Ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga. I ko je kao ja? (S. Zavet, Isaija 44:6-7, RSV)

5. Nema osim mene drugog Boga, nema Boga pravednog i Spasitelja drugog osim mene. Pogledajte u mene, i spasićete se svi…meni će se pokloniti svako koleno. (S. Zavet, Isaija 45:21-23)

6. A ovo je život večni da poznaju Tebe jednog istinitog Boga, i koga si poslao (čoveka) Isusa Hrista.[1] (N. Zavet, Jovan 17:3)

7. Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi. (N. Zavet, Matej 4:10)

8. Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini. (N. Zavet, Marko 12:29)

9. Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, Hristos Isus.[2] (N. Zavet, 1 Timotiju 2:5) 

10. Ja sam Gospod, i nema drugog. Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji… Ja sam Gospod, govorim pravdu, javljam šta je pravo. (Isaija 45: 18-19)

11. Dodatni važan dokaz iz Biblije da je Bog (Allah), Isus (mir nad njim), i Sveti Duh (anđeo Gavrilo) svaki različit u svojoj suštini: Biblija (Stari i Novi Zavet) nigde ne navodi da Allah, Isus (mir nad njim) i Sveti Duh sačinjavaju jedan entitet zvan Bogom, ili jednim od trojice. Ovo je čist proizvod izmišljenog, nelogičnog, filozofskog i dvosmislenog razmišljanja koje su ljudi slepo nasledili od svojih roditelja i dedova kroz vekove i generacije, bez bilo kakve racionalne procene ili provere valjanosti.

12. Sledeći odlomci iz Biblije kontradiktorni su veri u trojstvo na indirektan način:

• Ni glas Njegov ne čuste, nit lice Njegovo videste. (Jovan 5:37)

• …kog niko od ljudi nije video, niti može da vidi. (1 Timotiju 6:16)

• …jer ne može čovek Mene videti i ostati živ. (Izlazak 33:20)

      Prema Biblijskim stihovima, niko ne može videti niti čuti Boga. Ipak, prema hrišćanskom verovanju Isus (mir nad njim) je Bog. U ovom slučaju, ovi stihovi ne bi imali nikakvog smisla, jer su Isusa mnogi od njegove porodice, sledbenika, Jevreja, Rimljana i mnogih drugih gledali i slušali tokom njegovog života. Ovo znači da Isus ne može biti ono o čemu ovi stihovi govore; oni se moraju odnositi na nekog drugog: na jedinog istinskog Boga (Allaha), Najvećeg, Koga niko ne može videti niti čuti.

13. Zanimljivo je takođe, da Isus sam nikada nije spomenuo Trojstvo. Nije kazao ništa u vezi uzvišenih entiteta koji čine trojstvo. Da trojstvo postoji, on bi to kazao vrlo jasno svom narodu, jer su poslanici dolazili da prenesu istinu, a ne da je sakriju.

14. Verovanje i učenje kojeg se Isus (mir nad njim) pridržavao, a to je verovanje u jednog Boga (Allaha) nije ni malo različito od verovanja i učenja kojeg su se držali svi prethodni poslanici. Svako od njih propovedao je Allahovu jednoću umesto koncepta „Trojstva“. Isus je jednostavno ponovio monoteističku i jedinstvenu poruku koja je objavljivana poslanicima koji su dolazili pre njega.

15. Doktrina Trojstva je iracionalna jer ništa što dolazi od Njega ili je stvoreno od strane Njega ne može postati Njemu ravno ili Njegov partner.

16. Kur’an odbacuje koncept Trojstva onoliko snažno koliko odbacuje ideju da Allah ima sina. Zato što nas je Allah obavestio da je On Jedan. Ovo je osnovno načelo svih objava. Tri, razumskom ili jednostavnom računicom, ne može biti jedan. Kur’an se hrišćanima obraća u vezi ovoga:

      „O sledbenici knjige, ne zastranjujte u svome verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, sin Marijin samo je Allahov poslanik, i Reč Njegova koju je Mariji dostavio, i duh od Njega; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog – hvaljen neka je On! – zar On da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je dovoljan kao svedok.“ (Kur’an 4:171)

     Islam je oživeo koncept Allahove jednoće u suštini, i apsolutno zanegirao doktrinu „sinovstva“ i doktrinu koja kaže da je Bog (Allah) Isus (mir nad njim) ili sveti Duh. Allah je kazao:

   „Nevernici su oni koji govore: Bog je – Mesija, sin Marijin!“ (Kur’an 5:72)

     On je, takođe, kazao u Kur’anu:  „Reci: On je Allah – Jedan! Allah je Utočište svakom! Nije rodio i rođen nije, i niko Mu ravan nije!“ (Kur’an 112:1-4)

Fusnote:

[1] Ovaj stih jasno ukazuje na razliku između Allaha kao Boga i Isusa kao poslanika.

[2] Ovaj stih jasno u kazuje da Bog mora biti obožavan sam bez ikakvih posrednika; takođe, Isus je bio čovek, a ne „Bog“.

Izvor: “Biblijska učenja Isusa Hrista oživljena u Islamu”