To je vera koju je Bog Uzvišeni dostavio Muhammedu, mir Božiji nad njim. Njome je Bog zapečatio sve prethodne vere, učinio je potpunom, kako bi Mu putem nje pokornost činili i na takav način je blagodat Svoju usavršio. To je vera sa kojom je On zadovoljan i ni od koga neće primiti nijednu veru osim Islama.
Bog Uzvišeni kaže: Muhammed nije roditelj nijednom od vaših ljudi, nego je Božiji poslanik i poslednji verovesnik. (Kur'an, Azhab, odlomak 40)
Sada sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam Islam bude vera. (Kur'an, Al- Ma'ida, odlomak 3.)
Bogu je prava vera jedino – islam. (Kur'an, Ali Imran, odlomak 19.)
A onaj koji želi neku drugu veru osim Islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati. (Kur'an, Ali Imran, odlomak 85.)
Bog Uzvišeni je svim ljudima naredio da Ga obožavaju onako kako je to Poslanik, mir Božiji nad njim, činio.
On kaže: Reci (Muhammede): O ljudi, ja sam svima vama Božiji poslanik, Njegova vlast je na nebesima i na Zemlji; nema drugog boga osim Njega, On život i smrt daje, i zato verujte u Boga i Poslanika Njegovog, verovesnika, koji ne zna da čita i da piše, koji veruje u Boga i reči Njegove; njega sledite – da biste na Pravom putu bili! (Kur'an, Al – A'raf, odlomak 158)
Muslim beleži da je Poslanik, mir Božiji nad njim, kazao: „Tako mi Onoga u Čijoj Ruci je moja duša, ko god čuje za mene – bio jevrej ili hrišćanin – a zatim umre, a ne poveruje u ono sa čime sam poslat, biće od stanovnika Vatre.“
Verovanje u Poslanika, mir Božiji nad njim, podrazumeva čvrsto uverenje u njegovu ispravnost i ispravnost onoga sa čime je poslat, kao i prihvatanje svega toga i poslušnost.
Iz ovog razloga, Poslanikov stric Ebu Talib nije bio vernik i pored toga što je verovao u ispravnost onoga sa čime je Poslanik, mir Božiji nad njim, poslat i što je tvrdio da je Islam najbolja vera.
Islamska vera obuhvata i sadrži sve korisne bitnosti koje su bile sadržane i u prethodnim verama, s tim što je Islam specifičan po tome što odgovara svakom narodu, vremenu i prostoru.
Obraćajući se Poslaniku, mir Božiji nad njim, Uzvišeni Bog kaže: A tebi objavljujemo Knjigu, samu istinu, da potvrdi knjige pre nje objavljene i da nad njima bdi. (Kur'an, Al–Ma'ida, odlomak 48.)
Značenje odlomaka ukazuje da je Kur'an knjiga koja odgovara svakom narodu, prostoru i vremenu, a ne da se treba menjati i potčiniti shodno prostoru i vremenu u kojem čovek živi i deluje, kao što to tumače određene skupine.
Onome ko bude sledio upute islamske vere, Bog Uzvišeni obećava pomoć i pobedu.
Uzvišeni kaže: On po Poslaniku Svome šalje uputstvo i veru istinitu da bi je uzdigao iznad svih vera, makar ne bilo pravo mnogobošcima. (Kur'an, As-Saff, odlomak 9.)
Bog obećava da će one među vama koji budu verovali i dobra dela činili sigurno namesnicima na Zemlji postaviti, kao što je postavio namesnicima one pre njih, i da će im zaista veru njihovu učvrstiti, onu koju im On želi, i da će im sigurno strah sigurnošću zameniti; oni će se samo Meni klanjati, i neće druge Meni ravnim smatrati. A oni koji i posle toga budu nezahvalni – oni su pravi grešnici. (Kur'an, An-Nur, odlomak 55.)
Islam je vera koja u sebi sadrži verovanje, a i verozakon. Dakle, on je savršen i u svojim postavkama koje su vezane za verovanje, kao i u pravilima i zakonima koje je Bog odredio.
- Islam naređuje verovanje u samo jednog Boga, a zabranjuje politeizam (širk).
- Naređuje istinu, a zabranjuje laž.
- Naređuje pravdu[1], a zabranjuje nepravdu.
- Naređuje poverenje, a zabranjuje prevaru.
- Naređuje ispunjavanje obaveza, a zabranjuje kršenje.
- Naređuje dobročinstvo roditeljima, a zabranjuje neposlušnost.
- Naređuje očuvanje rodbinskih veza, a zabranjuje njihovo kidanje.
- Naređuje lepe međukomšijske odnose, a zabranjuje loš odnos među njima.
Dakle, uopšteno Islam poziva ka svemu što je lepo i dobro, a zabranjuje sve što je ružno i loše.
Bog Uzvišeni kaže: Bog zahteva da se svačije pravo poštuje, dobro čini, i da se bližnjima udeljuje, a razvrat i sve što je odvratno i nasilje zabranjuje; da pouku primite, On vas savetuje. (Kur'an, An-Nahl, odlomak 90)
[1] Pravda označava izjednačavanje između istih (sličnih) stvari, a razdvajanje između različitih. Dakle, pravda ne podrazumeva apsolutno izjednačavanje, kao što to tvrde određeni ljudi, koji uopštavaju i kažu: „Islam je vera koja izjednačava svakog.“ U Islamu nema izjednačavanja među različitim stvarima, i to je nešto što nije pohvalno.
Izvor: Knjiga “Osnove islamskog verovanja”