Sam naziv neke vere upućuje na njenu ispravnost

Islam znači „predanost“. On je princip koji se odnosi na suštinu bogosluženja – potpunu predanost Božijoj (Allahovoj) volji. Prikladan je i najviše odgovara opisu osnove Božije (Allahove) vere od vremena Adama do kraja ovog sveta. Predanost Allahu je suština poruke koja je bila donošena od strane svih Njegovih izaslanika (poslanika), i to je bio naziv njihove vere.

Ako pogledamo hrišćansko Sveto Pismo, na primer, u njemu nećemo naći stih u kome Hrist svoje sledbenike imenuje: „vi ste hrišćani“. Jedina takva referenca stoji u Pavlovom pismu „Hrstosovim sledbenicima“ u Antiohiji. Prošlo je dosta vremena posle Hristovog odlaska kada su hrišćani prisvojili taj naziv. Sličan zaključak se dobija i pogledom na jevrejska sveta pisma Toru i Psalme gde se ne može naći stih u kome Allah kaže: „vaša vera je Judaizam.“

Takođe, ne postoji bilo kakav dokaz da je Buda svojim sledbenicima govorio da je njihova vera Budizam. Pošto bi sveta pisma morala biti od Allaha, razumno je pretpostaviti da bi ime vere trebalo biti sadržano u samom tom pismu. Kada ono to nije, postoji jaka implikacija da je ta vera uspostavljena od strane ljudi.

Nasuprot tome, Allah jasno iznosi naziv „islam“ u Kur’anu:

„Sada sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude vera.“ (Kur’an 5:3)

Šta više, učestalo to ponavlja objavljivanjem validnosti ove vere do isključivosti nad drugima:

„A onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onome svetu nastradati.“ (Kur’an 3:85)

Ovaj ajet (odlomak) jasno izražava činjenicu da je islam istinita vera. Pošto je islam arapski termin, neka druga reč istog značenja – predanost Božijoj volji – trebala bi biti prisutna u ranijim Božijim spisima. U maternjim jezicima koji su govorili svaki od ranijih poslanika od Adama, termin-ekvivalent značenju predanosti, se najverovatnije koristio kao ime religije.

Iz knjige „Da li postoji prava vera?“   dr. Bilal Filips.