Racionalna potvrda postojanja Boga

Urođenost  verovanja

Verovanje u Boga je nešto što je ugrađeno u ljudski um i srce. Shodno tome nije čudno što su tokom istorije sva ljudska društva – osim nekoliko izuzetaka verovala u postojanje Boga. Ako samo pogledamo kroz istoriju čovečanstva, definitivno ćemo uvideti da je većina ljudi verovala u Boga. Staro-grčki mislioci kao što su Platon i Aristotel su racionalno zaključili da Bog mora da postoji.

Po toj istoj paraleli, psiholozi su dugo tvrdili da je verovanje u Boga nasledno. Stariji istražitelj na Oksfordskom Univerzitetu za antropologiju i um, tvrdi – da kada bi ostavili nekoliko dece na neko pusto ostrvo da se ona sama staraju o sebi – verovali bi u Boga. Ukratko, svako od nas je rođen sa urođenim osećajem ili verovanjem u Boga i taj osećaj se razvija prirodno. Naši umovi su dizajnirani da veruju u Boga. Suprotno tome, neverovanje u Boga je nešto što je neprirodno ljudskom biću.

Ne postoje istinski ateisti

Kada su pod stresom ili ekstremnim strahom, ljudi traže pomoć više sile i traže nadu. Štaviše, upućuju molitve Bogu i dozivaju Ga da ih spasi u tom teškom trenutku. To jednostavno znači da ljudi potvrđuju postojanje Boga (Allaha) i da veruju u Njega. Ova situacija je opisana u jednoj od Božijih knjiga – Časnom Kur'anu:

“Zar ne vidiš da lađe Allahovom milošću morem plove da bi vam pokazao neke dokaze Svoje? To su, zaista, pouke za sve strpljive i zahvalne. A kad ih talas, kao oblak, prekrije, mole se Allahu iskreno Mu veru ispovedajući; a čim ih On do kopna dovede, samo neki Njemu zahvalni ostaju. A dokaze Naše samo izdajnik, nezahvalnik poriče.” (Kur'an 31: 31-32)

Možemo da uzmemo Faraona (kralj Egipta u 14 veku p.n.e., u vremenu poslanika Mojsija) kao pravi primer ovakvih okolnosti. Faraon je javno negirao  postojanje Boga. On je govorio svojim ljudima: “Ja sam gospodar vaš najveći!” (Kuran, 79:24).  Ali kada se Faraon davio u Crvenom Moru i kad je bio skoro na samrti – kazao je:  “Ja verujem da nema boga osim Onoga u kojeg veruju sinovi Izrailjevi i ja se pokoravam!” (Kur'an, 10:90)

Ukratko, neki ljudi javno poriču postojanje Boga – ali u sebi oni priznaju realnost Božijeg postojanja i traže Njegovu zaštitu kada kod se nađu u teškim i stresnim situacijama.

Zakon uzročnosti

Pre nego što počnemo, da najpre definišemo zakon uzročnosti. Zakon uzročnosti je veza između događaja (uzroka) i drugog događaja (posledice), gde se drugi shvata kao fizička posledica prvog. Potpuno je jasno da stvari ne nastaju iz ničega bez razloga i da sve što postane dešava se kao posledica nečeg drugog. Pored toga, ništa ne može samo sebe da dovede u stanje postojanja. Sve što uzrokuje da dođe do njegovog postojanja mora da već unapred postoji. Da li bilo koja stvar može tek tako da se stvori sama od sebe bez ikakvog razloga? To zvuči nerazumno i nemoguće.

Pretpostavimo da imamo sliku koja visi na zidu i da imamo jednog šestogodišnjaka. Dete pita: “Odakle je došla ova slika? Ja odgovaram: “Jednostavno se stvorila tamo iz ničega”. Da li bi ovo dete prihvatilo tu pretpostavku? Ili bi je smatralo vrlo čudnom?

Poenta je u tome da ako vidimo sliku, mi znamo da njen slikar postoji. Kad vidimo zgradu, mi znamo da postoji njen graditelj. Pa kad gledamo stvorenja zar ne bi trebalo da znamo da postoji i njihov Stvoritelj?  Zašto posmatramo i razmišljamo drugačije kada je u pitanju Bog? Svet oko nas je mnogo složeniji od neke zgrade i zato je logično da je svet dizajniran od strane Velikog Dizajnera ili božanskog Stvoritelja (Boga).

Kosmologija nas uči da je kosmos nastao pre nekih 14 milijardi godina kosmičkim događajem koji je poznat kao “Veliki prasak”. Teorija Velikog praska tvrdi da je univerzum bio u veoma gustom stanju i da je onda došlo do ekspanzije. Posle prve ekspanzije (iznenadne eksplozije) Univerzum se polako hladio i to je dozvolilo formaciju podatomskih delića, a kasnije i atoma. Ogromni oblaci ovih prvih elemenata su se kasnije sjedinili preko gravitacije i formirali su zvezde i galaksije. Možda teorija velikog praska može da objasni poreklo svemira, ali nema objašnjenja za iznenadnu eksploziju i ne objašnjava poreklo prvobitnog oblaka prašine.  Pa odakle je to došlo? Ko, ili šta je stvorio taj prvobitni oblak prašine?

Zamislite da sada čujete glasni prasak, vi pitate: “Odakle je došao taj zvuk?” Da li biste bili zadovoljni odgovorom da je došao “niotkud i da se jednostavno desio?” Naravno da ne. Rekli biste: “Šta je bio uzrok tog glasnog praska?” Isto tako, racionalno gledano – Veliki prasak je morao da ima svoj uzrok (svog Tvorca).

Sada se postavlja pitanje pošto Svemir ima tvorca, ko je stvorio tog tvorca? I onda ko je stvorio tog tvorca? I onda opet, ko je stvorio tog tvorca? I tako dalje. Ali to ne može da se nastavlja u nedogled i mora da se završi jednom sa Stvoriteljem koji nije bio stvoren.

Možemo zaključiti da je taj Stvoritelj veoma moćan jer je stvorio čitav kosmos i da mora da je izuzetno inteligentan jer je izazvao “zakone nauke” koji vladaju svemirom (kosmosom). Takođe, ovaj Stvoritelj mora biti bezvremenski, vanprostoran i nematerijalan. Konačno, pošto nije stvoren mora da je oduvek postojao. Svi ovi atributi tvorca čine osnovni koncept Boga. Bog je nestvoreni prvi uzrok kosmosa.

Hajde da se podsetimo jedne istinske priče o čoveku Arapinu koji je poricao postojanje Boga (u 7. veku). Poslalo ga je njegovo pleme da vodi pregovore sa Božijim poslanikom Muhammedom u vezi nekih pitanja. Taj čovek je stigao u Poslanikov grad u vreme molitve (namaza).

Poslanik je klanjao (obavljao molitvu) i proučio je neke ajete (odlomke) iz Svete Knjige a ovaj čovek je zadivljeno slušao te ajete. Poslanik je učio sledeće:

„Zar su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?! Zar su oni nebesa i Zemlju stvorili?! Ne, nego oni neće da veruju.“  (Kur'an, 52: 35-36)

Kad je čuo ove ajete, čovek je kazao (moje srce je zalepršalo, moje srce je želelo da poleti). Posle ovih ajeta, ovaj čovek je spoznao da Bog postoji i to je priznao. Postoje tri logične mogućnosti u ovim ajetima:

* Ljudi su stvoreni iz ničega. Ova pretpostavka ruši osnovna pravila shvatanja jer nešto ne može biti stvoreno iz ničega i ništa ne može da stvori nešto.

* Ljudi su stvorili sami sebe. Ovo je takođe nelogično i kontradiktorno. Da bi čovek stvorio sebe – on bi trebao da već postoji.

* Ljudi su stvorili nebo i zemlju. Ovo je daleko od ljudskih sposobnosti i nema nikakvog smisla.

Jedina preostala mogućnost je da su ljudi i kosmos stvoreni od strane Bića koje nije bilo stvoreno tj. Boga.

Savršen red i inteligentan dizajn

Stari grčki filozof kao što je Platon je tvrdio da bi dizajn postojao, mora da postoji dizajner. Hajde da pričamo o redu i dizajnu sa naučne perspektive. Ateisti veruju u naučnu analizu svake tvrdnje i svakog teološkog principa. Ako upotrebimo tu istu nauku da bismo verifikovali tačnost ateističke filozofije. U nauci postoji vitalan zakon koji se zove termodinamika. Termodinamika definiše osnovne  fizičke kvantitete (temperaturu, energiju i entropiju) i opisuje kako se ovi kvantiteti ponašaju u različitim okolnostima. Entropija dolazi iz principa termodinamike koja se bavi energijom. To se obično odnosi na “količinu nereda koji se uvek povećava sa vremenom i stvari napreduju prirodno od reda do nereda”. Drugim rečima, entropija tvrdi da “bez kontrole ili super sile u bilo kom procesu, ovaj proces se nastavlja kao nered i haos”.

Ako ostavimo dečiju sobu bez održavanja i čišćenja, soba postaje neuredna i razbacana ukoliko neka osoba ne poduzme nešto u vezi toga. Slično tome, ako ostavimo bilo koju datu kuhinju na nedelju dana -ova kuhinja će se pretvoriti u nered i haos osim ako je neka osoba ne očisti. Topla kafa će se posle određenog vremena ohladiti.

Teorija Velikog praska i teorija evolucije sugerišu potpune  suprotnosti koje su kao rezultat imale savršenstvo. Koncept da je svemir eksplodirao i da se onda pretvorio u izbalansiranu perfekciju kroz niz slučajnih događaja i prirodnom selekcijom je protiv poznatog zakona nauke tj. entropije. To je slično pretpostavci da ćemo na primer bacanjem miliona bombi u pustinju dovesti to toga da jedna od tih bombi stvori savršen Mercedes Benz automobil!!!

Ovaj univerzum je velika kompleksna matematička jednačina i to ukazuje na veliku složenost i savršen dizajn. Život prikazuje neverovatno kompleksan nivo međuzavisnosti koje logički vodi do zaključka da je bio isplaniran na tako inteligentan način. Razmotrimo svoje ogromno okruženje, naš solarni sistem i planetu Zemlju, i da je sve to savršeno podešeno za život na njoj. Sve se čuva u savršenoj ravnoteži tako da u svemiru sve koegzistira i sva živa bića mogu da žive na njoj!

Kada razmislimo o prirodi našeg sveta, vidimo red u svemu počev od vodenog ciklusa do kretanja Zemlje oko sunca. Nesumnjivo je racionalnije zaključiti da su Veliki prasak i evolucija bili kontrolisani događaji i da je neispravna tvrdnja kako je to produkt puke slučajnosti. Šta više, teorija Velikog praska nema jasno objašnjenje za činjenicu da je Univerzum nakon praska postao uređen i organizovan pa je tako dozvolio postojanje života na njemu. Zašto se jednostavno, bez Velikog praska nije stvorio red i organizacija bez obzira da li na njemu može da opstane život ili ne… !

Ima mnogo primera koji pokazuju savršen dizajn, a evo nekoliko njih (primeri su citirani iz članka g. Sju Bohlin):

• Naša planeta Zemlja, na primer, je savršeno dizajnirana za život. Ima upravo onu veličinu za atmosferu koja je nama neophodna. Njena veličina i odgovarajuća gravitacija imaju tanak, ali ne previše tanak sloj gasova koji služe da bi nas štitili i da nam omoguće da dišemo. Da je naša planeta manja, ne bi mogla da podrži atmosferu, kao što je slučaj sa Merkurom. Da je veća, kao Jupiter, atmosfera bi sadržala slobodni hidrogen, koji je otrovan za nas. Zemlja je jedina planeta koja nam je poznata a koja sadrži atmosferu koja može da podrži ljudski, životinjski i biljni život. Zemlja je, takođe, postavljena na savršenu razdaljinu između Sunca i ostalih planeta u našem solarnom sistemu. Da smo i malo bliži Suncu, izgoreli bi. Da smo malo udaljeni, smrzli bi se. Pošto je Zemljina orbita skoro okrugla, taj pomalo eliptični oblik znači da možemo da uživamo u prilično uskom rasponu temperatura koje su neophodne za opstanak života. Brzina okretanja Zemljine kugle oko njene ose, a koja završava svoj krug svakih 24 sata, znači da Sunce ravnomerno greje Zemljinu površinu. Uporedite naš svet sa Mesecom, gde se dešavaju neverovatne promene temperature usled nepostojanja odgovarajuće atmosfere ili vode da zadrži ili ukloni sunčevu energiju.
• Sama voda je važan deo “savršenog” sveta. Biljke, životinje i ljudska bića su svojim sastavom većinom voda i ona nam je neophodna za život. Jedna od stvari koja čini Zemlju unikatnom je izobilje vode u tečnom stanju. Voda ima površinski napon. To znači da voda može da se kreće prema gore, suprotno gravitaciji da bi dovela hranljive materije na vrh najviših biljaka. Sve drugo na svetu se smrzava od dna prema vrhu, samo se voda smrzava od vrha prema dnu. Sve druge materije se smanje kada se zalede, samo se voda širi. To znači da zimi barice, reke i jezera mogu da se zamrznu po površini ali dozvoljavaju ribama i drugim morskim stvorenjima da žive ispod površine leda. Činjenica da živimo na “savršenoj” planeti u “savršenom” kosmosu je dokaz da je to sve stvorio Bog iz ljubavi prema svojim stvorenjima.

Kada pogledamo ovaj savršen red u svemiru, zar nije racionalno reći da on ima svog “organizatora”? Kada pogledamo njegovu složenost – da li možemo tvrditi da se to desilo slučajno? Dakle, potpuno je racionalno verovati da je ovaj složeni kosmos delo našeg Stvoritelja. Drugom analogijom, Stvoritelj se najbolje objašnjava postojanjem Boga.

Bog je savršeno biće. Pošto je On Najsavršeniji, On mora posedovati sva savršenstva. Pošto je Savršen, On mora postojati. On ne samo da je stvorio naš svet, već ga i održava do dana današnjeg. Bog je kazao u svojoj Svetoj Knjizi:

„Zar Zemlju posteljom nismo učinili,

i planine stubovima,

i vas ljude kao parove stvorili,

i san vaš počinkom učinili, 

i noć pokrivačem dali, 

i dan za privređivanje odredili,

i iznad vas sedam silnih sazdali,

i svetiljku[1] plamteću postavili?

Mi iz oblaka vodu obilno spuštamo,

i činimo da uz njenu pomoć raste žito

i bilje, i bašte guste.“   (Kur'an, 78: 6-16)

 Moralna vrednost

Ljudi su kroz istoriju uspostavljali zakone i propise koji su bili stvoreni da održe društveni poredak, zaštite prava, obezbede dostupnost pravde i da kažnjavaju ljude koji počine zločine. Međutim, istorija ima mnogo bola, nepravde i ugnjetavanja. Očigledno je da smo uočili puno slučajeva gde se sa tlačiteljima i potlačenima, grešnicima i plemenitima nije postupalo pravedno i pošteno (onako kako je to zasluženo). Pojedini zločini i zla nisu adekvatno kažnjeni na ovom svetu jer su kriminalci nekako uspeli da pobegnu ili da izbegnu pravdu zbog korupcije sudija. Mnogo kazni i priznanja se nije desilo na ovom svetu. Bezbroj kriminalaca nije u potpunosti kažnjeno a veliki broj poverljivih i dobrih ljudi nisu dobili svoja priznanja. Da li je logično razmišljanje da će ovi kriminalci i zločinci biti zauvek zakopani na groblju bez toga da snose ikakvu odgovornost za svoje postupke?

Istorija je pokazala da bilo koja forma nedostatka svesti o postojanju Boga je prouzrokovala korupciju i nemoralnosti kod ljudi. Iskustvo istorije dokazuje da poricanje realnosti Božijeg postojanja i poricanje Budućeg života su fatalni za čovečanstvo. Kao rezultat tome možemo očekivati haos, korupciju i nered u društvu. Ako ne postoji Budući život, naš završetak će za sve da bude isti, što znači da ćemo samo da prestanemo da postojimo pa kakav to onda značaj daje našim životima? Ako Bog ne postoji, ne postoje vrednosti morala i naši životi onda nemaju krajnji smisao ni značajnu svrhu. Ako nema Boga, sve je dozvoljeno. Zaista, sve je dozvoljeno ako Bog ne postoji.

Racionalni pristup je sledeći: ovaj život je test a krajnja pravda za kažnjavanje i nagrađivanje pripada Bogu u Budućem životu nakon proživljenja čovečanstva. Potpuna pravda jeste tako što će se sačuvati kompletan zapis svih počinjenih dela, gde ta dela neće biti niti zaboravljena niti propuštena. Ovakvo verovanje u čoveku funkcioniše kao alarm opomene za svakog onog ko želi da počini neki greh. Takođe, podstiče ljude da se osveste i da pronađu bolji put u životu. Verovanje u postojanje Boga nas podseća da su dobro i zlo dva tasa na vagi dobrih dela na kojoj će naša dela biti vagana, i gde nijedna korupcija i zlodelo neće proći nekažnjeno.

Ukratko, Bog postoji, Sveznajući, Mudri, Pravedni, apsolutno nezavistan i daleko iznad svake pristrasnosti. U Budućem životu svi će biti nagrađeni ili kažnjeni u skladu sa njihovim delima u životu na Zemlji.

Božija čuda

Bog je slao poslanike da bi uputio čovečanstvo na Pravi put i da bi oni preneli Božiju poruku samilosti i milosti, kao i da pozivaju ljude da samo obožavaju jedinog istinskog Boga.

Božiji poslanici su bili podržani  čudima da bi pokazali autentičnost Božije poruke i da bi potvrdili da ta osoba (poslanik) je poslata od strane Boga. Na kraju – ta čuda su služila kao dokaz Božijeg postojanja, jednoće i Njegove svemoći.

Čudo se definiše kao izvanredan događaj koji prevazilazi sve poznate ljudske ili prirodne sile i pripisuje se natprirodnom uzroku (odnosno Bogu). Čuda su se uglavnom dešavala rukama poslanika. Na primer:

• Poslanik Isus, mir nad njim, je lečio bolesne i leprozne, i oživeo je mrtvaca Božijim određenjem.
• Poslanik Mojsije, mir nad njim, je imao štap koji je koristio da bi iz kamena dobio tekuću vodu, i takođe se taj štap pretvorio u zmiju Božijom dozvolom i određenjem. Imao je moć da razdvoji more i prevede svoj narod preko njega.
• Poslaniku Muhammedu, mir nad njim, je dat Časni Kur'an kao večno čudo. Časni Kur'an koji je objavljen na arapskom jeziku je čudo mudrosti i potpuno istinisko otkrovenje. To je čudo jezičke čistoće i stila i jedinstvenog obrasca. Uprkos tome što su Arapi (narod Poslanika Muhammeda) imali savršeno poznavanje i elokventnost arapskog jezika, poezije i retorike, nisu uspeli da izmisle niti jedan stih koji je sličan makar jednom stihu Časnog Kur'ana. Časni Kur'an se još uvek čuva od izmena i ostaje neosporan do Sudnjeg dana. Takva čuda se očigledno pripisuju natprirodnom Biću i ona su znaci kojima se potvrđuje istina a to je postojanje Boga i ispravnost Božije vere.

[1] Sunce.

Izvor: islamhouse.com/sr