Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
Hrišćanski koncept Boga uključuje Isusa kao jednog od trojice u Trojstvu. To je očigledno vrsta pogrešnog shvatanja, koje se zasniva na navodima po kojim je Isus “jedini rođeni sin Božiji”. Bivajući Sveznajući, Savršen i lišen svih nedoličnih osobina koje Mu hrišćani dodeljuju, Bog kategorički ispravlja takva pogrešna shvatanja kao što pokazuju i sledeći odlomci:
“Oni govore: “Bog je sebi uzeo sina”. Samo je On dostojan (da se spominje u molitvi. Neka je Njemu slava)! Njemu (to) ne treba. Njegovo je sve što je na nebesima i što je na Zemlji. Vi nemate nikakvog dokaza o tome (da je On uzeo sebi sina). Zar (ćete) govoriti o Bogu ono što ne znate?” (Kur'an, Jona, 68)
“Bogu ne treba da uzima Sebi sina! Slava Mu! Kada odredi nešto, samo kaže: „Budi!“ i to bude.” (Kur'an, Marija, 35)
“Oni govore: ‘Milostivi je uzeo dete!’ – Vi, doista, nešto odvratno govorite! Gotovo da se nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe što Milostivom pripisuju dete. Nezamislivo je da Milostivi ima dete.” (Kur'an, Marija, 88-92)
“Bog nije uzeo Sebi sina, i nema s Njim nikakvog (drugog) Boga; tada (kada bi bilo još bogova) svaki bi Bog odneo šta je stvorio i uzdizao bi se jedan nad drugim. Slava Bogu (i uzvišen je) od onoga što Mu pripisuju.” (Kur'an, Vernici, 91)
Pogrešno shvatanje da je Isus, mir na njega, navodno “jedini Božiji sin”, iste Božanske esencije kao i Savršeni Tvorac, svakako da predstavlja neoprostiv greh onome ko s njim umre ne pokajavši se pre smrti. Svaki hrišćanin zna da je Isus, mir na njega, bio čovek, i kao takav, on ne poseduje ni jedan od Božanskih atributa. Zapravo, Biblija svedoči da:
“Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje.” (Četvrta knjiga Mojsijeva, 23:19)
Samo sa ovim navodom pokazuje se da hrišćani ili ne znaju svoje svete knjige ili su oni samo slepi sedbenici pogrešne vere. Na koncu, njihova Biblija govori više nego jedanput da je Isus bio čovek. U tom smislu, Biblija spominje slabosti Isusove. Baš kao i svaki drugi čovek, Isus je imao osnovne ljudske potrebe: glad i žeđ. Takođe, kao i svako drugi kome je potreban odmor na kraju dana, Isus, mir na njega, je isto tako spavao. Kod Allaha (Boga) imamo potpuno drugačiju situaciju kao što je navedeno u Kur'anu: “… Ne obuzima Ga ni dremež ni san” i “… Njemu ništa slično nije…”
Dakle, koncept hrišćanstva u vezi sa Isusom kao božanstvom je potpuno protivrečan Božanskoj Jednoći. Časni Kur'an navodi:
“Svakako su neverstvo učinili oni koji su rekli: ‘Mesija, sin Marijin, zaista je Bog’. Mesija je rekao: “O Izraelćani, služite Bogu, mom i Vašem Gospodaru!” (Zaista) će Bog lišiti Raja onoga koji Bogu pripisuje druga i njegovo boravište je vatra. A nasilnicima nema pomagača!” (Kur'an, Trpeza, 75)
“I Bog je rekao: ‘Ne uzimajte dva Boga!’ On je zaista samo jedan Bog. I samo se Mene bojte!” (Kur'an, Pčele, 51)
Hrišćanska doktrina po kojoj Isus mora da umre na krstu (pošto ništa na svetu nije svetije od krvi s kojom se mogu okajati gresi počinjeni od strane cele ljudske vrste) vrlo je nejasna. Potpuno je nepojmljivo, na primer, da oni koji pripadaju prethodnim generacijama i koji su primili i sledili Božanske poruke prethodnih poslanika (Noje, Avrama, Mojsija i dr.) ne mogu biti spašeni jednostavno zato što nisu potvrdili Isusa Hrista kao njihovog spasioca. Dakle, prihvatiti ovo pogrešno shvatanje bilo bi protivno svim zakonima poznatim čoveku, a posebno bi bilo protivno Božanskom Zakonu. Bog Svemogući je Sveznajući i zasigurno da On potpuno zna kako je hrišćanska Crkva nametnula svoje krivotvorene dogme (kao što je Isusovo božanstvo i krvno pokajanje) ljudima širom sveta. Takve dogme uopšte nisu bile poučavane ni od jednog poslanika, uključujući i Isusa, mir na njega, i Muhameda, mir na njega. Odbacivanjem hrišćanske koncepcije o spasenju (preko Isusa Hrista), Svemogući Allah jasno naznačava da je nečiji greh samo greh te iste osobe i da je ta osoba za takav greh i odgovorna sama za sebe i da se greh ne može jednostavno naslediti samim rođenjem.
Časni Kuran navodi:
“Reci: Zar ću ja tražiti drugog boga za Gospodara mimo Allaha, a On je Gospodar svega. Što god ko zaradi (zaradio je) samo sebi. Niko neće biti opterećen teretom drugog. Zatim ćete se povratiti svome Gospodaru, pa će vas On obavestiti o onome u čemu se niste slagali.” (Kur'an, Al-An'am, 164)
