1. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lav Nikolajevič Tolstoj

Knjiga koja je bila skrivana…

,,Muhammed, mir nad njim, se nikad nije slagao sa hrišćanskim shvatanjima. Za njega čovek nije
mogao da bude Bog, niti se sam poistovećivao s Allahom. Za muslimane nema drugog Boga osim Allaha,
a Muhammed je Njegov poslanik. U tome nema ništa zagonetno i tajnovito.  Lav Nikolajevič Tolstoj

Tolstojeva vera
Poslanica pod nazivom  „Muhammed, mir nad njim”, svetski slavnog ruskog pisca Tolstoja, ima niz specifičnosti. Najpre to što je ovo delo napisano u hrišćanskoj Rusiji, u periodu presije, i objavljeno je 1909. godine. Zbirku je sastavio jedan od najznačajnijih pisaca u Rusiji i u svetu, Lav Nikolajevič Tolstoj. Ovog, inače bogatog čoveka, upoznajemo kroz napore da dođe do čvrstih i ispravnih verskih uverenja. Kao drugačiji od sličnih, on nije bio od onih koji šovinistički prave podelu u veri. Sklonost ispravnom i nepridavanje značaja ovosvetskim vrednostima njega su približili verskim istinama.

Mišljenja smo da ovo delo, koje je L. Tolstoj sačinio iz osećaja divljenja prema Muhammedu, neka je mir na njega, i islamskoj veri, nikoga neće iznenaditi, posebno turske čitaoce, kao vodeće u visokoj kulturi i verskom znanju u savremenom svetu. Lav Tolstoj je sastavio ovo delo u periodu Carstva i objavio ga je zajedno sa drugim delima 1909. godine. Ovim delom Tolstoj ruske čitaoce upoznaje sa Muhammedovim, mir nad njim, hadisima. Smeono možemo da kažemo da je na ovaj način uticao na njihovu versku misao i vaspitanje. To što je Tolstoj, koji se smatrao vernikom u Rusiji u to vreme, predstavljao ličnost Muhammeda i njegove ideje koje su se oslanjale na božansku moć, povećali su uticaj knjige.
Dok su se u periodu Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika Tolstojeva dela stalno i iznova štampala, iz nekog razloga, zbirka Muhammedovi hadisi kojih nema u Kur'anu nije objavljena.

U prvim godinama SSSR-a ljudima je silom naturana  „ateistička” lična karta. Zbog neprihvatanja ove iskaznice, 1938. godine u Rusiji je pogubljeno jako puno ljudi. U ovakvom periodu prirodno nije moglo da se očekuje da Tolstoj bude izuzetak. Ako treba da damo jedan primer cenzure: 1978. godine (70 godina nakon objavljivanja dela) u Azerbejdžanu, najvećem časopisu u Republici Azerbejdžan, hteli su da u uvodnom delu oveposlanice dodaju pismo koje je J. Vekilova, supruga jednog generala turskog porekla, napisala Tolstoju, da ga prevedu na azeri-turski i objave. Društvo za cenzuru iz Bakua nije dozvolilo objavljivanje. Razlog je bio što je tako veliki ruski pisac kakav je bio Tolstoj, iznosio značajne i uzvišene misli o islamskoj veri i Muhammedu, mir nad njim. Redaktor je zbog ovoga čekao sa objavljivanjem i nakon nekog vremena se obratio za dozvolu Moskvi. Čim je otud stiglo dopuštenje da može da se objavi, poslanica i pisma su se našli pred čitaocima. Tako su 1978. godine prvi put pisma u ovoj knjizi objavljena u azerbejdžanskoj štampi, na azeri-turskom i ruskom.

Tolstojeva poslanica i pisma su privukla prilično pažnje. Međutim, i takav majstor pera poput Tolstoja, čovek koji je gajio veliko poštovanje prema islamu, zapao je u metodološku grešku odabirajući naslov svom delu. Mislimo da je islam bila vera o kojoj se nije moglo učiti u Rusiji, iako nije bilo otvorene zabrane u Ruskom carstvu. Upravo zbog toga je Tolstoj i napravio metodski ovu grešku u odabiru naslova.

Sa ponovnim pridavanjem važnosti verskim vrednostima nakon sloma sedamdesetogodišnjeg trajanja Sovjetskog Saveza, Tolstojeva poslanica je štampana na domaćem, ruskom jeziku, 1990. godine. Nažalost, Tolstojevu grešku ponovio je i izdavač Kayibov, koji je objavio azerbejdžansko izdanje poslanice. Što se tiče nas, na osnovu islamske terminologije pri prevodu smo morali da ispravimo grešku, smatrajući je tehničkom. Kad je Tolstoj objavljivao svoju knjigu, ona je nosila naslov Muhammedovi hadisi kojih nema u Kur'anu. Smatrali smo da ovaj naslov nije tačan, pošto je Kur'an Allahov (Božiji) govor. Hadis, pak, je govor Muhammeda, mir nad njim. Tačno je da je Muhammed, mir nad njim, odabrani rob, ali je on ipak rob. S obzirom na ovo, smatrali smo da je ispravnije da Tolstojevu poslanicu objavimo pod naslovom Muhammed, mir nad njim.

Želimo da se dotaknemo još jedne stvari: u Rusiji je bila jedna žena koja je prihvatila islam. Valerija Porohova. Bila je udata za jednog Arapina i sa svojim suprugom je živela u Saudijskoj Arabiji 11 godina. Za to vreme jako je puno saznala o islamu i sama je postala muslimanka. Porohova je prevela Kur'an-i Kerim na ruski jezik i teolozima se ovaj prevod svideo. Gospođa Porohova je u medijima jako ozbiljno i hrabro govorila o Tolstoju i islamu. Između ostalog, u sovjetskim medijima je izjavila da je Tolstoj pred kraj svog života prihvatio islam i da je ostavio oporuku da bude ukopan kao musliman. Sovjetska vlada je dugo nastojala da sakrije ovu činjenicu. Gđa Porohova je, smeono obelodanjujući ovu informaciju, uspela i da je objavi. Prema njenoj izjavi, Tolstoj je ukopan po islamskim pravilima. Činjenica da na njegovom grobu ne stoji krst kao simbol hrišćanstva uzima se kao jasan dokaz za to. Ruskom narodu, posebno ruskim prosvetiteljima i naučnicima, Tolstoj je bio drag zbog ogromne snage koju je posedovao. Njegovo prihvatanje islama bi u ruskom društvu moglo da izazove snažan priliv prema islamu. Zbog toga se mogućnost Tolstojevog prelaska na islam nastojala držati tajnom. Ruska država nije mogla da dozvoli da je jedan pisac poput Tolstoja ikako mogao da gaji poštovanje prema islamu ili da se u društvu pročuje kako je postao musliman. To je razlog što je poslanica sa hadisima Muhammeda, mir nad njim, dugo vremena skrivana od ljudi.

Izražavamo posebno zahvalnost dr. Arifu Arslanu koji je pažljivo ispitao hadise navedene u ovoj knjizi i druge islamske teme, preveo tekst na turski i pomogao u štampanju u Turskoj.

Prof. dr. Telman Hursidoğlu Aliyev
Vakif Tehmezoğlu Halilov
Baku – Azerbejdžan