Home / Tekst / Mesija Isus Hrist / 20. napuštenih biblijskih učenja Isusa  Hrista koja su oživljena u Islamu

20. napuštenih biblijskih učenja Isusa  Hrista koja su oživljena u Islamu

      Svi poslanici su bili poslati sa istom porukom: monoteizam tj. obožavanje jednog Boga, svedočenje vrhovne vlasti Njegovih atributa kao i njegove jednoće u suštini.

      Međutim, njihove poruke se mogu razlikovati u pogledu zakonodavstva (ar. šerijata), na primer, načinu u izvođenju molitvi, postu, tipovima milostinje itd. Ovo zavisi od karakteristika svakog naroda datog vremena, prema Allahovoj mudrosti, jer On poznaje Svoja stvorenja bolje nego što ona sama sebe poznaju.

      Svaki poslanik oživeo bi osnovno verovanje koje bi bivalo izvrnuto nakon odlaska prethodnog poslanika. Islam, kao poslednja poruka, oživeo je osnovna verovanja i prakse svih prethodnih poruka, uključujući i Isusovu poruku. Razradio ih je kako bi ljudima bile jasne i jednostavne za sleđenje.

Sledeća su neka osnovna učenja koja su uspostavljena od strane poslanika Isusa, a u praksi su oživljena kroz poruku Islama tj. učenjima poslanika Muhammeda:

  1. Oživljavanje verovanja u monoteizamBožiju jednoću

Ovo osnovno učenje je podučavano od strane Isusa, mir nad njim, kao što je citirano ispod,  ali je napušteno od većine hrišćana, a ponovo je oživljeno kroz poruku Islama. Sve zahvale Allahu na Njegovoj uputi.

       Šesnaest dokaza iz Biblije i racionalnih misli u vezi Allahove jednoće u Njegovoj suštini, dokazi koji negiraju doktrinu Trojstva:

  1. “Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.” (S. Zavet, Ponovljeni zakon 6:4)
  2. “Nije li Jedan Bog napravio i podržao nas duhom života?” (S. Zavet, Malahija 2:15),
  3. “… Da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će biti posle mene. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.” (S. Zavet, Isaija 43:10-11)
  4. “Ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga. I ko je kao ja?” (S. Zavet, Isaija 44:6-7, RSV)
  5. “Nema osim mene drugog Boga, nema Boga pravednog i Spasitelja drugog osim mene. Pogledajte u mene, i spasićete se svi… Meni će se pokloniti svako koleno.” (S. Zavet, Isaija 45:21-23)
  6. “A ovo je život večni da poznaju Tebe jednog istinitog Boga, i koga si poslao (čoveka) Isusa Hrista.[2] (N. Zavet, Jovan 17:3)
  7. “Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi.” (N. Zavet, Matej 4:10)
  8. “Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini.” (N. Zavet, Marko 12:29)
  9. “Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, Hristos Isus.”[3] (N. Zavet, 1 Timotiju 2:5)

“Ja sam Gospod, i nema drugog. Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji… Ja sam Gospod, govorim pravdu, javljam šta je pravo.” (Isaija 45: 18-19)

  1. Dodatni važan dokaz iz Biblije da je Bog (Allah), Isus, mir nad njim, i Sveti Duh (anđeo Gavrilo) svaki različit u svojoj suštini: Biblija (Stari i Novi Zavet) nigde ne navodi da Allah, Isus, mir nad njim, i Sveti Duh sačinjavaju jedan entitet zvan Bogom, ili jednim od trojice. Ovo je čist proizvod izmišljenog, nelogičnog, filozofskog i dvosmislenog razmišljanja koje su ljudi slepo nasledili od svojih roditelja i dedova kroz vekove i generacije, bez bilo kakve racionalne procene ili provere valjanosti.
  2. Sledeći odlomci iz Biblije kontradiktorni su veri u trojstvo na indirektan način:
  • “Ni glas Njegov ne čuste, nit lice Njegovo videste.” (Jovan 5:37)
  • “…Kog niko od ljudi nije video, niti može da vidi.” (1 Timotiju 6:16)
  • “Jer ne može čovek Mene videti i ostati živ.” (Izlazak 33:20)

      Prema Biblijskim stihovima, niko ne može videti niti čuti Boga. Ipak, prema hrišćanskom verovanju Isus, mir nad njim, je Bog. U ovom slučaju, ovi stihovi ne bi imali nikakvog smisla, jer su Isusa mnogi od njegove porodice, sledbenika, Jevreja, Rimljana i mnogih drugih gledali i slušali tokom njegovog života. Ovo znači da Isus ne može biti ono o čemu ovi stihovi govore; oni se moraju odnositi na nekog drugog: na jedinog istinskog Boga (Allaha), Najvećeg, Koga niko ne može videti niti čuti.

  1. Zanimljivo je takođe, da Isus sam nikada nije spomenuo Trojstvo. Nije kazao ništa u vezi uzvišenih entiteta koji čine trojstvo. Da trojstvo postoji, on bi to kazao vrlo jasno svom narodu, jer su poslanici dolazili da prenesu istinu, a ne da je sakriju.
  2. Verovanje i učenje kojeg se Isus, mir nad njim, pridržavao, a to je verovanje u jednog Boga (Allaha) nije ni malo različito od verovanja i učenja kojeg su se držali svi prethodni poslanici. Svako od njih propovedao je Allahovu jednoću umesto koncepta „Trojstva“. Isus je jednostavno ponovio monoteističku i jedinstvenu poruku koja je objavljivana poslanicima koji su dolazili pre njega.
  3. Doktrina Trojstva je iracionalna jer ništa što dolazi od Njega ili je stvoreno od strane Njega ne može postati Njemu ravno ili Njegov partner.
  4. Kur’an odbacuje koncept Trojstva onoliko snažno koliko odbacuje ideju da Allah ima sina. Zato što nas je Allah obavestio da je On Jedan. Ovo je osnovno načelo svih objava. Tri, razumskom ili jednostavnom računicom, ne može biti jedan. Kur’an se hrišćanima obraća u vezi ovoga:

      „O sledbenici knjige, ne zastranjujte u svome verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, sin Marijin samo je Allahov poslanik, i Reč Njegova koju je Mariji dostavio, i duh od Njega; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite:„Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog – hvaljen neka je On! – Zar On da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji i Allah je dovoljan kao svedok.“ (Kur’an, 4:171)

      Islam je oživeo koncept Allahove jednoće u suštini, i apsolutno je zanegirao doktrinu „sinovstva“ i doktrinu koja kaže da je Bog (Allah) Isus, mir nad njim, ili sveti Duh.

      Allah je kazao: „Nevernici su oni koji govore: Bog je – Mesija, sin Marijin!“(Kur’an, 5:72)

      Allah je, takođe, kazao u Kur’anu: „Reci: On je Allah – Jedan! Allah je Utočište svakom! Nije rodio i rođen nije, i niko Mu ravan nije!“ (Kur’an, 112:1-4)

    2. Oživljavanje Božije vrhovne vlasti u pogledu Njegovih atributa i svojstva

      Bog (Allah) ima višestruke uzvišene atribute. On je Najmilostiviji i Samilosni. On je hvaljen u svim objavljenim knjigama i kroz reči svih poslanika. Prema Bibliji, Isus, mir nad njim, je učio da je Allah najveći u Svojim atributima. U Mateju (19:16-17), kada je čovek poslanika Isusa nazvao „blagim“, rečima:

      „Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?“ Poslanik Isus je odgovorio: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.“

      Isus je time pokazao atribute „neizmerne blagosti“ ili „savršene dobrote“ i potvrdio je da ovi atributi pripadaju samo Allahu.

      U Isaiji (44:6-7), navodi se da Bog (Allah) kaže: „Ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga. I ko je kao ja?“

      Islam je uspešno oživeo osnovni koncept monoteizma. Mnogobrojni odlomci iz Kur’ana i kazivanja Poslanika Muhammeda, mir nad njim, potvrđuju da Allah:

  • On nema partnera niti jednakih.
  • On je „nevidljiv“ jer je On nad Svojim prestolom, iznad nebesa, i niko Ga ne može videti u ovom životu.
  • Ne manifestuje se fizički niti se rađa u drugim oblicima.
  • On je večni; On ne umire.
  • Niti rađa, niti je rođen; Njemu ne treba niko poput majke, žene ili sina.
  • Nema partnera u Svom božanstvu.
  • On je Sam-Sebi dovoljan; svi o Njemu zavise i On svima treba; međutim On niti zavisi o nekome niti Mu išta treba, poput hrane, pića, ili pomoći. Na primer, Bog (Allah) kaže u Kur’anu:

      “Ne postoji ništa što je slično Njemu…“ (Kur’an, 42:11)

      „Zato ne navodite Allahu slične! Allah doista zna, a vi ne znate.“ (Kur’an, 16:74)

     “…a Allahu pripadaju svojstva najuzvišenija; On je Silan i Mudar.“(Kur’an, 16:60)

      Ovaj osnovni deo verovanja (da Allah zaslužuje najlepša imena i atribute) je istican više puta i u časnom Kur’anu. Ovo je očigledno čitaocu Kur’ana, koji zapaža da se mnogobrojna kur’anska poglavlja završavaju sa osvrtom na neki božanski atribut, poput „Onaj Koji sve čuje, Svevideći“, „Onaj Koji najviše prašta, Svemilosni“, „Svevišnji, Najveći…“

  1. Oživljavanje doktrine monoteizma

      Kako je pomenuto ranije, poziv na obožavanje Allaha jedinog (monoteizam), bez bilo kakvog posrednika, bila je poruka svih poslanika. Zbog trajnih odstupanja od ove doktrine, ona je morala biti ponovo uspostavljana od strane svih Allahovih poslanika kroz vekove. Monoteistička poruka Islama na jednostavan način govori ljudima da treba da obožavaju samo Allaha, i da ne smeju da obožavaju ništa ili nikog pored Allaha, na bilo koji način, kroz bilo koji oblik ili formu.

      Međutim, hrišćani sada pozivaju i mole se Isusu (i ostalima) pored Allaha. Šta više, sva bogosluženja upućuju Isusu. Pridruživanje drugih Allahu nije ništa drugo do politeizam (mnogoboštvo). Iznenađujuće, iako je biblijski tekst značajno izmenjen, još uvek sadrži dokaz da je Isus pozivao druge monoteizmu:

  • U Luki 4:6-8, đavo poziva Isusa da mu se pokloni, obećavajući mu autoritet, vlast i slavu ovog sveta. „…odgovarajući Isus reče mu „u pismu stoji: „Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.““
  • Nema osim mene drugog Boga, nema Boga pravednog i Spasitelja drugog osim mene. Pogledajte u mene, i spasićete se… Pokloniće mi se svako koleno.“ (Isaija 45:21-23)
  • “Pogledajte u mene, i spasićete se svi krajevi zemaljski, jer sam ja Bog i nema drugog.” (Isaija 45:22)
  • “Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi.” (Matej 4:10)

      U Bibliji, pravi Bog naglašeno svedoči:

       “Ja sam Gospod, i nema drugog. Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji… Ja sam Gospod, govorim pravdu, javljam šta je pravo.” (Isaija 45:18-19)

      Dakle, suština Isusove poruke je da samo Allah zaslužuje da bude obožavan; bogosluženje bilo kome osim Allahu ili zajedno sa njim je pogrešno. Vredno je napomenuti da je obožavanje drugih pored Boga velika izmena Isusove poruke. Poziv na monoteizam je postao izobličen nakon njegovog odlaska od strane kasnijih sledbenika, počevši sa Pavlom, koji je tako čistu i jednostavnu poruku pretvorio u filozofiju Trojstva koja opravdava obožavanje Isusa, čemu sledi obožavanje Isusove majke, Marije, obožavanje anđela i svetaca. Katolici imaju dugu listu svetaca kojima se okreću u raznim potrebama i vremenima.

      Obožavanje drugih pored Allaha je iracionalno i uzaludno; ovo je zato jer niti živi niti mrtvi mogu odgovoriti na molitve čovečanstva. Obožavanje Allaha ne treba biti deljeno sa Njegovim stvorenjima jer su oni ljudi poput nas; oni nisu tvorci. Oni su slabašna bića poput nas; njima treba hrana, piće, sklonište, pomoć, i nakon svoje smrti (ili uznesenja u Isusovom slučaju) oni ne mogu čak ni čuti one koji ih dozivaju! Islam uspešno oživljava doktrinu monoteizma. Na primer, Allah upozorava u Kur’anu:

      „Nevernici su oni koji govore: „Bog je – Mesija, sin Marijin!“ A Mesija je govorio: „O sinovi Izrailja, klanjajte se Allahu, i mome i vašem Gospodaru! Ko drugog Allahu smatra ravnim, Allah će mu ulazak u Raj zabraniti i boravšte njegovo će Pakao biti; a nevernicima neće niko pomoći.“ (Kur’an, 5:72)

      „Oni kojima se vi, pored Allaha, klanjate, zaista su robovi, kao i vi…“ (Kur’an, 7:194)

     „Zar pored Allaha postoji drugi bog? Kako je Allah visoko iznad onih koji druge Njemu ravnim smatraju!“ (Kur’an, 27:63)

      „Zar pored Allaha postoji drugi bog?“ Reci: „Dokažite, ako istinu govorite“ (Kur’an, 27:64)

      „Džinne i ljude sam stvorio samo da bi Me obožavali.“ (Kur’an, 51:56)

Poslanik Muhammed, mir nad njim, je kazao: „Molitva je suštinski čin bogosluženja.[4]

      Posledično, ako osoba tvrdi da je musliman i moli se poslaniku, svecu, statui, ili bilo čemu sličnom, onda su on ili ona zakoračili izvan granica Islama.

Tako, prema ovim potvrdama, svi drugi pretpostavljeni bogovi i božanstva koje ljudi obožavaju i dozivaju, poput Isusa, Svetog Duha, Brahme, Šive, Krišne, Bude niti su bogovi, niti su manifestacija jednog istinitog Boga (Allaha). Čak i kada bi neko počeo da obožava poslanika Muhammeda, mir nad njim, ista kazna pomenuta iznad bi bila primenjena na njemu.

  1. Oživljavanje vere u Isusovo poslanstvo

      Slede 9 dokaza Isusovog poslanstva iz Biblije.

Postoje mnogi stihovi iz Novog Zaveta koji potvrđuju Isusa.

  1. „A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.“[5] (Jovan 17:3)
  2. U Mateju (21:11), zabeleženo je da su se njegovi savremenici obratili Isusu kao poslaniku: „A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.“
  3. Po Marku (6:4), rečeno je da je Isus za sebe kazao da je prorok (poslanik): „A Isus reče im: „Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
  4. U prethodnim stihovima, za Isusa se kaže da je poslat kao U Mateju (10:40), Isus je navodno kazao:

       „Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima Onog koji me je poslao.“

  1. U Jovanu (5:30), pripoveda se da je Isus takođe kazao:„Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.
  2. Takođe, u Jevanđelju (Matej 19:16) je zapisano da je Isus nazvan „učiteljem“ (što je i bila uloga svih poslanika): „I gle, neko pristupivši reče Mu: „Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?““
  3. U Mateju (19:17), Isus odgovara onome koji ga je oslovio sa „učitelju blagi“, rečima: „Što me zoveš blagim?Niko nije blag osim jednog Boga. Isus ovde odbija da se nazove „blagim“, i navodi da je jedino Bog istinski dobar; on jasno implicira da on nije Bog. Takođe, Isus ovde odbija da bude nazvan „blagim i dobrim“, jer savršena blagost i dobrota pripada samo Bogu (Allahu).
  4. U Mateju (5:17-18), Isus kaže: „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle god nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.
  5. Takođe u Mateju (5:17-18), beleži se da je Isus Hrist insistirao na striktnoj poslušnosti Božijih naredbi, što je i uloga svakog poslanika: „Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.“
  6. Oživljavanje vere u Isusovu ljudsku prirodu

Bez dokaza o Isusovoj, mir nad njim, božanstvenosti u Bibliji. Treba napomenuti da nigde u Jevanđeljima Isus sebe nije nazvao „Bogom“ niti jednim od trojice. Da je ovo bio slučaj, to bi bilo pomenuto vrlo jasno u Bibliji makar jednom; to je zato jer je Isus – kao i svi poslanici  – bio poslat da prosvetli svoj narod, u vezi istine i da im rasčisti sumnju, a ne da ih dalje zbuni. Zaista, Biblija, u sadašnjoj formi, ukazuje na Isusovu ljudsku prirodu.

  1. “Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.” (1 Timotiju 2:5)
  2. Čak je i u nekim zapisima Pavla, koje je crkva uvrstila u svete spise, Isus nazvan čovekom, posebnim i drugačijim od Boga (Allaha).

U 1 Timotiju 2:5, Pavle piše: „…jedan je Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.“

      Danas, postoje mnogi savremeni hrišćanski učenjaci koji su verovanja da Isus Hrist nije bio „Bog“.

      Godine 1977.,grupa nekolicine biblijskih naučnika, uključujući vodeće teologe anglikanske crkve, kao i druge učenjake Novog Zaveta, objavili su knjigu Oličeni mit o Bogu, koja je izazvala veliku metež u Generalnom Sinodu Crkve Engleske. U predgovoru, Džon Hik, napisao je sledeće:

      „Pisci ove knjige su ubeđeni da je drugi veliki teološki razvoj raspisan u poslednjem delu dvadesetog veka. Potreba proizilazi iz porasta znanja o hrišćanskim korenima, i uključuje priznavanje da je Isus bio (kako je predstavljeno u Delima Apostolskim 2:22) „čovek od Boga potvrđen“ za specijalni zadatak i uzvišenu svrhu, i da je kasnija koncepcija njega kao otelovljenog Boga, Drugog Lica u Svetom Trojstvu koje živi život čoveka, mitološki ili poetski način izražavanja njegovog značaja za nas.[6]

      Treba istaći da se koncepta Isusove ljudske prirode ne drže samo muslimani[7]; takođe ga se drže Jevreji i druge rane hrišćanske sekte poput Evionita (Nazarićana), Serinćana, Basilđana, i Gota. Oni su takođe, tvrdili da je Isus bio voljeni Božiji poslanik, i oni ga nisu uzdigli u odnosu na njegov pravedni status. Čak i danas postoje crkve u Aziji i Africi zajedno sa Unitarnom crkvom i Jehovinim Svedocima koji ne slave Isusa kao Boga. Važno je ovde napomenuti da im ovo nije dovoljno da se oslobode stradanja na Sudnjem Danu osim da prihvate Islam, poslanika Muhammeda, mir nad njim, i poslednje otkrovenje od Allaha.

Istina u vezi verovanja da je Isus Božiji sin[8]

      U Bibliji, izraz „sin“ je bio korišćen kada se govorilo o mnogim ranijim poslanicima. Narod Izrailj je, na primer, bio zvan „Božijim sinom“ u jednoj od Mojsijevih knjiga: „A ti ćeš reći Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj. (Izlazak 4:22)

      Takođe, u Psalmima, ista titula daje se Davidu, „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.“ (Psalmi 2:7)

       Isto tako, u 1. Dnevniku, (22:10), Solomon se naziva sinom Božijim: „On će sazdati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.“

      Iz navedenih izjava kao i mnogih drugih citata u Bibliji, ustanovljava se da se reč „sin“ odnosi na „blizinu Bogu i Njegovoj posebnoj ljubavi.“ Ovo je utvrđeno kada vidimo da je sam Isus govorio da je svaki čovek koji postupi po volji Oca na nebu sin Božiji.

      Navedeno je da je Isus kazao u sledećim stihovima:

      „Ljubite neprijatelje svoje… Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima.“ (Matej 5:44-45)

      „Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati.“ (Matej 5:9)

       Samim tim, ono šta čoveka čini vrednim nazivanja „sinom Božijim“ jeste pobožni život i milosrdno ponašanje.

       Biblija dokazuje da je Isus zapravo odbacio da se naziva „sinom Božijim“:

      “A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos sin Božiji. I zaprećeno im da ne govore da znaju da je on Hristos.” (Luka 4:41)[9]

      S toga, u pogledu gore navedenog, ne postoji opravdanje za smatranje Isusa sinom Božijim u isključivom i jedinstvenom značenju. Kada je Isus koristio frazu „sin Božiji“, ona je značila potpuno isto što je značila i kada je korišćena za Adama, Izrailja, Davida, Solomona, mir neka je nad njima, a to je, najbliži u ljubavi prema Bogu.

       Isusova, mir nad njim, ljudskost i poslanstvo su potvrđeni u mnogim Kur’anskim ajetima (odlomcima) kako bi ispravili ozbiljnu grešku njegovog uzdizanja do statusa Boga (Allaha) ili pripisivanja da je sin Božiji.

       U Kur’anu, Allah je ukazao da nema sina u različitim poglavljima. Navešćemo neke odlomke iz Kur’ana:

 „Nevernici govore: “Allah (Bog) je uzeo sebi dete.” Hvaljen neka je On! Naprotiv, Njegovo je sve ono što je na nebesima i na Zemlji. Njemu se sve pokorava; On je Stvoritelj nebesa i Zemlje, i kada nešto odluči, za to samo kaže: “Budi!’ – i ono bude.“(Kur’an, 2: 116, 117.)

„Oni govore: “Allah je Sebi uzeo dete!’ – Hvaljen neka je On! On ni okome ne ovisi! Sve što je na nebesima i na Zemlji Njegovo je! Vi za ono što tvrdite nikakav dokaz nemate! Zašto onda o Allahu govorite ono što ne znate? Reci: “Oni koji o Allahu laži iznose nikad neće postići ono što žele”. Uživaće kratko na ovom svetu, a zatim će se Nama vratiti i Mi ćemo im dati da iskuse neizdržljivu patnju zato što nisu hteli da veruju.“ (Kur’an, 10: 68-70.)

  • „I da opomene one koji govore: “Allah je Sebi uzeo sina.” O tome oni ništa ne znaju, a ni preci njihovi. Kako krupna reč izlazi iz usta njihovih! Oni ne govore drugo do laž veliku!“(Kur’an, 18: 4-5.)
  • „Oni govore: „Milostivi je uzeo dete!“ – Vi, doista, nešto odvratno govorite! Gotovo da se nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe zato što Milostivom pripisuju dete. Nezamislivo je da Milostivi ima dete – pa svi će oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, kao sluge kod Milostivog tražiti utočište! On ih je sve zapamtio i tačno izbrojio, i svi će Mu na Sudnjem danu pojedinačno doći. (Kur’an, 19:88-95)
  • „Pre tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: “Nema boga osim Mene, zato se Meni klanjajte!” Oni govore: “Milostivi ima dete!” Hvaljen neka je On! A anđeli su samo sluge poštovane.“(Kur’an, 21: 26-92.)
  • …Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“(Kur’an, 25: 2.)
  • „Da je Allah hteo da ima dete, izabrao bi, između onih koje je On stvorio, onoga koga bi On hteo. Hvaljen neka je On; On je Allah, Jedini i Svemoćni!“(Kur’an, 39:4.)
  • „…a On nije – neka uzvišeno bude dostojanstvo Gospodara našeg! – uzeo Sebi ni ženu ni dete“ (Kur’an, 72:3.)
  • „Mesija (Isus), sin Marijin, samo je poslanik – a i pre njega su dolazili i odlazili poslanici –majka njegova (Marija) je uvek istinu govorila; i oboje su hranu konzumirali. Pogledaj kako Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću.“(Kur’an 5:75)

      Jasno, ideja da je Isus Bog ili da je bio sin Božiji je slaba kroz tekst i logično nemoguća i Kur’an je jasno negira.

          Važne napomene

      Ni u jednom od svetih hrišćanskih ili muslimanskih spisa, Marija nije tvrdila da je ona bila Božija majka, niti da je njen sin Bog. U Kur’anu je na više mesta spomenuto da je ona bila pobožna, čestita žena.

      Kao mera predostrožnosti, postoje mnogobrojni ajeti u Kur’anu koji takođe potvrđuju ljudske atribute poslanika Muhammeda, kako bi sprečili njegove sledbenike da ga, nakon njegove smrti, uzdignu na božanski ili polu-božanski status, kao što se to dogodilo sa poslanikom Isusom, mir nad njim.

      Na primer, u 18. poglavlju, Allah nalaže poslaniku Muhammedu, mir nad njim, da sledećim rečima obavesti sve one koji slušaju poruku:

        „Reci: Ja (Muhammed) sam čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog – Jedan Bog. Ko žudi da od Gospodara svoga bude lepo primljen, neka čini dobra dela i neka, klanjajući se Gospodaru svome, Njemu nikoga ne pridružuje!“ (Kur’an 18:110)

  1. Oživljavanje doktrine Isusovog uznesenja (negiranje raspeća)

      Neke od promena koje su napravljene u porukama poslanika Isusa nakon njegovog uzdizanja na nebo su tako suštinske da one udaraju na same korene hrišćanstva. Na primer, jedina dva pozivanja na Isusovo uznesenje koja su nađena u Jevanđeljima po Marku i Luki u verziji „Kralja Džejmsa“ su uklonjene iz „Revidirane standardne verzije“, uređene 1952. godine. Pre uklanjanja ovih pasusa, relevantni stihovi glase:

      „A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu sa desne strane.“ (Marko 16:19)

      „I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznese se na nebo.“ (Luka 24:51)

      Relevantni odlomak iz Jevanđelja po Marku je uklonjen, zajedno sa drugim brojnim stihovima koji su neposredno prethodili i sledili, ukupno šesnaest stihova.

      U „Revidiranoj standardnoj verziji“ iz 1952. godine u Jevanđelju po Luki (24:51) piše: „I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih.“ Reči „i uznese se na nebo“ su uklonjene.[10]

      Islam je oživeo verovanje u Isusovo uznesenje. Kur’an potvrđuje najranije zapise koji nas informišu da ga je Allah uzdigao kada su njegovi neprijatelji pokušali da ga ubiju i razapnu. On ga je zamenio drugom osobom koja je podsećala na njega, i u stvarnosti, to je osoba koja je bila razapeta. Do današnjeg dana, hrišćani veruju da je sam Isus bio onaj koji je bio ubijen i razapet.

      Allah je spomenuo u Kur’anu:

       “Ali zato što su (Jevreji) Zavet prekršili i što u Allahove dokaze nisu poverovali, što su ni krive ni dužne verovesnike ubijali i što su govorili: “Naša su srca okorela” – Allah im je, zbog neverovanja, njihovog srca zapečatio, pa ih je samo malo njih verovalo – i zbog neverovanja njihovog i zbog iznošenja teških kleveti protiv Marije. I zbog reči njihovih: „Mi smo ubili Mesiju, Isusa, sina Marijinog, Allahovog poslanika!“ A nisu ga ubili ni razapeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su sami o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili, već ga je Allah uzdigao Sebi. – A Allah je silan i mudar. I nema nijednog sledbenika Knjige koji, kada bude umirao, neće u njega (Isusa) onako kako treba poverovati, a na Sudnjem danu on će protiv njih svedočiti.“(Kur’an 4:155-159)

  1. Oživljavanje zabrane proricanja[11]

     Znanje o onome šta će se dogoditi u budućnosti je jedinstveni atribut samog Boga (Allaha). Niko ne zna šta će se dogoditi u bliskoj ili dalekoj budućnosti osim Njega. Proricanje i vračanje je zabranjeno u svim objavljenim spisima jer onaj koji se time bavi pokušava da sebe uzdigne na nivo Allaha u pogledu preuzimanja jedne od Njegovih uzvišenih osobina.

      Predviđanje vremena se ne smatra proricanjem ili vračanjem; ovo je zato što vremenska prognoza zavisi od fizičkih mera i matematičkih proračuna. Ovo se razlikuje od gatanja i vračanja gde osoba tvrdi da on ili ona znaju šta će se desiti u budućnosti, baš kao što i Bog zna. Zaista, On je jedino Sveznajući.

      Isus je zabranio proricanje i vračanje. U Levitskom zakonu (9:26), se navodi: „Ništa ne jedite sa krvlju. Nemojte vračati, ni gatati po vremenu.“

Islam je oživeo ovu doktrinu, koja kaže da jedino Bog zna budućnost. Bog (Allah) je kazao u Kur’anu:

Samo Allah zna šta će biti.“ (Kur’an, 10:20)

Takođe je Allah pojasnio:

Reci: „Niko, osim Allaha, ni na nebesima a ni na Zemlji, ne zna šta će se dogoditi; i oni ne znaju kada će proživljeni biti.“(Kur’an, 27:65)

Na osnovu toga, Islam strogo zabranjuje traženje saveta od vrača, vidovnjaka i sl.

Poslanik Muhammed, mir nad njim, je kazao:

Ako neko savet potraži od vidovnjaka ili proroka, i poveruje u ono šta je čuo, onda je (ta osoba) uzneverovala u ono šta je objavljeno Muhammedu.“[12]

  1. Oživljavanje zabrane vračanja

Osvrćući se na citat iz Starog Zaveta (Levitski zakon 19:26), vračanje je zabranjeno u učenjima poslanika Mojsija, mir nad njim, poslanika Isusa, mir nad njim, i svih poslanika. Razlog koji stoji iza toga je da vračari i praktičari okulta traže satansku pomoć kako bi obavili svoju magiju, što je protivno učenju svih poslanika.

Islam je oživeo zabranu vračanja.

Poslanik Muhammed, mir nad njim, je kazao: „Izbegavajte sedam velikih upropaštavajućih greha. Njegovi sledbenici upitaše: O Allahov Poslaniče, koji su to gresi? Kazao je: Obožavanje nekog mimo Allaha, praktikovanje magije…“[13]

Oživljavanje zabrane štetnih praksi.

      Bez sumnje, doktrinarna učenja u vezi Allahove i Isusove istinske prirode oživljena su kroz Islam. U isto vreme, neke od zabrana vezanih za štetne prakse individualaca i/ili društva, kojima su Isus i prethodni poslanici učili ljude, bile su takođe oživljene.

  1. Oživljavanje zabrane uzimanja kamate

Sprovodeći Zakon, poslanik Isus se protivio davanju ili uzimanju kamate jer tekst Starog Zaveta izričito zabranjuje kamatu. Zapisano je u Ponovljenom zakonu (23:19) da je Isus kazao:

Ne daj na dobit bratu svom ni novaca ni hrane niti išta što se daje na dobit.“[14]

      Islam oživljava Isusovo učenje vezano za zabranu kamate:

      „O vernici, bojte se Allaha i od ostatka kamate odustanite, ako ste pravi vernici.“ (Kur’an  2:278)

      Velika je mudrost iza zabrane kamate. Kao prvo, onaj koji zarađuje prihode od kamate to radi bez ikakvog rada i rizika; nasuprot tome, Islam snažno podstiče čoveka da radeći zarađuje za svoj život. Drugo, onaj koji pozajmljuje novac to radi zbog nedostatka finansijskih sredstava; međutim, dug (usled kamate) stvara još teži teret pošto dužnik mora da isplati pozajmljeno zajedno sa teškim opterećenjem kamate. Treće, sistem zasnovan na kamati može samo da dovede do inflacije, recesije i čak kompletnog kolapsa finansijskog tržišta, čemu svedočimo u našem vremenu. Mnoge nacije u razvijenom, i svetu u razvoju postale su porobljene sistemom zelenaštva i kamate.

      Neosporno je da je kriza svetske ekonomije 2008-2009 (i mogući kolaps mnogih svetskih ekonomija), koja je počela u Sjedinjenim Državama i proširila se Evropom i Azijom,  bila izazvana direktno preteranim pozajmljivanjem u količinama  nekoliko puta većim od stvarne vrednosti sredstava u kreditima; ovo je raširilo kamatne naplate mnogih preprodanih kredita, što je rezultiralo preteranom i nerealnom inflacijom vrednosti stvarno pozajmljenog novca. Ova lažna predstava stvarnosti značila je da bi bilo nemoguće za većinu dužnika da vrate takve kredite. Bog, Svemogući, zabranio je kamatu na tri mesta u Kur’anu:

  • „Onaj koji se kamatom bavi dići će se kao što će se dići onaj koga je dodirom đavo izbezumio, zato što su govorili: „Kamata je isto što i trgovina,“ A Allah je dozvolio trgovinu, a zabranio kamatu. Onome do koga dopre pouka Gospodara njegovog – pa se okani, njegovo je ono što je pre stekao, njegov slučaj će Allah rešavati; a oni koji to opet učine – biće stanovnici Vatre, u njoj će večno ostati.“ (Kur’an, 2:275-278)
  • „O vernici, bezdušni zelenaši ne budite, i Allaha se bojte, jer ćete tako postići ono što želite.“ (Kur’an, 3:130)
  • „I zbog teškog nasilja Jevreja mi smo im neka lepa jela zabranili koja su im bila dozvoljena, i zbog toga što su mnoge ljude od Allahovog puta odvraćali i zato što su kamatu uzimali, a bilo im je zabranjeno, i zato što su tuđe imetke na nedozvoljen način uzimali. A za one nevernike među njima Mi smo kaznu bolnu pripremili.“(Kur’an, 4:160, 161)

      U Islamu, razlika između legitimne (dozvoljene) prakse naspram zabranjenih praksi je veoma jasna. Islam dozvoljava pozajmice novca i dug, ali bez naplate kamate. Zapravo, jako je ohrabreno u Kur’anu oprostiti dug ili deo duga kako bi se otklonila tegoba onome kome je pozajmica data, naročito ako su on ili ona u finansijskim teškoćama; Allah je obećao veliku nagradu onome ko je u mogućnosti da učini ovu žrtvu i da oprosti dug.

      Muslimani koji se upravljaju prema ovim pravilima nikada ne pate od ovih negativnih posledica. Međutim, kada ljudi čine dela neposlušnosti Svemogućem Bogu dešavaju im se katastrofalni rezultati. Tako da iskušenja mogu da dođu u vidu zdravstvene opasnosti, finansijskog kolapsa, raspada socijalnog sklopa, kao i mnogih drugih situacija. S toga je jasno da Islam upozorava ljude u vezi mnogih ozbiljnih društvenih oboljenja koja pogađaju naša društva u današnjem vremenu. I jednako je jasno da su ove društvene bolesti prepoznate i dokazane od strane svetske zajednice kao štetne. Ovo je snažan signal da je Islam istinita vera i da je Allah (Hvaljen neka je On) istiniti Bog, jedan jedini Uzvišeni Gospodar i Spasitelj.

  1. Oživljavanje zabrane konzumiranja svinjskog mesa

Isus nikada nije jeo svinjetinu. Sledio je zakone Mojsija i uopšte nije jeo svinjetinu. Levitski Zakon (11:7-8) kaže:

„I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista da vam je; Mesa od njih ne jedite niti se strva njihovog dodevajte, jer vam je nečisto.“[15]

Pa ipak, većina hrišćana danas jede svinjetinu. Islam oživljava zabranu konzumacije svinjskog mesa.

U Kur’anu, Allah napominje: „On vam jedino zabranjuje: strv i krv i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo. A onome ko bude primoran, ali ne iz želje, tek koliko da glad utoli, nije grešan. – Allah zaista prašta i milostiv je.“ (Kur’an,  2:137)

  1. Oživljavanje zabrane konzumacije krvi

      Isus takođe nije jeo ništa što je sadržalo krv, niti je samu krv konzumirao. Zapisano je da je Bog (Allah) naložio poslaniku Mojsiju u Tori, (Ponovljeni Zakon 12:16): „Samo krv ne jedite; prolijte je na zemlju kao vodu,“

      I Levitskom Zakonu (19:26): „Ništa ne jedite s krvlju. Nemojte vračati, ni gatati po vremenu.“[16]

      Ova zabrana je oživljena kroz mnoge kur’anske ajete, jedan od kojih pominje:

Reci: „Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno jesti ma šta drugo osim strvi, ili krvi koja ističe, ili svinjskog mesa – to je doista pogano…[17] (Kur’an, 6:145)

  1. Oživljavanje zabrane alkoholnih pića

Isus je apstinirao od alkoholnih pića prema uputstvima zapisanim u Brojevima (6:1-4):

      „Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Reci sinovima Izrailjevim, i kaži im: Kad čovek ili žena učini zavet nazirejski, da bude nazirej Gospodu, neka se uzdržava od vina i silovitog pića, i neka ne pije octa vinskog ni octa od silovitog pića niti kakvog pića od grožđa i neka ne jede grožđa ni novog ni suvog. Dokle god traje njegovo nazirejstvo neka ne jede ništa od vinove loze, ni zrna ni ljuske.“[18]

      Islam oživljava zabranu opojnih sredstava neopozivo. U Kur’anu, Allah kaže:

     „O vernici, vino i kocka i idoli i strelice za gatanje su odvratne stvari, šejtanovo delo; zato se toga klonite da biste postigli šta želite.“ (Kur’an, 5:90)

  1. Oživljavanje zabrane preljube (bluda)

      Biblija ukazuje na pitanje preljube u jevanđelju po Mateji (5:27-30) gde piše:

      „Čuli ste kako je kazano  starima: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li sve telo tvoje da bude bačeno u Pakao. I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li sve telo tvoje da bude bačeno u Pakao.“

      Islam oživljava zabranu preljube smatrajući blud jednim od najružnijih i zabranjenih dela.

      Allah, Najuzvišeniji, je kazao u Kur’anu: „A sluge Milostivog su onii oni koji se mimo Allaha drugom bogu ne klanjaju, i koji, one koje je Allah zabranio, ne ubijaju, osim kada pravda zahteva, i koji ne  bludniče; – a ko to radi, iskusiće kaznu.“(Kur’an, 25:68)

      Allah, takođe, pominje: „I što dalje od bluda, jer to je razvrat! O kako je to ružan put!“.(Kur’an, 17:32)

      Kao predostrožnost od varanja i bluda, sva dela koja mogu voditi do ovih radnji su takođe zabranjena. Islam je, tako, strogo zabranio muškarcima da se osamljuju sa ženama sa kojima nisu u srodstvu[19], zatim slobodno mešanje sa njima, čak i rukovanje sa njima. U isto vreme, ohrabruje muškarce i žene da se oblače skromno i da govore ozbiljnim glasom koji nije zavodljiv i primamljiv u govoru sa muškarcima.

      U ovom trenutku, moglo bi se raspravljati o mudrosti zabrane preljube. Odgovor je da intimna veza van svete veze braka vodi brojnim štetnim efektima. Neki od ovih uključuju bolesti poput HIV/AIDS, i deca koja dolaze iz vanbračnih veza se gledaju na poseban način u društvu i smatraju kao da nemaju lozu. Šta više, vanbračne veze su destruktivne za porodični sistem, koji je tako dragocen u Islamu, kao i na samo društvo.

Oživljavanje mnogih korisnih praksi

      Zajedno sa doktrinarnim učenjima u vezi Allahove i Isusove prirode koja su oživljena religijom Islama, neke od detaljnih praksi koje se odnose na svakodnevni život kojim su Isus i raniji poslanici učili svojim primerom, oživljeni su takođe. Da bi nastavili našu listu, slede nekoliko primera takvih učenja.

  1. Oživljavanje ritualnog ispiranja pre molitve

      Značaj pranja je evidentan kad se prisetimo da je to oblik pripreme za molitvu, pri čemu se vernici čiste pre nego što stanu pred Allaha, Svemogućeg Stvoritelja.

      Isus je prao svoje udove pre obavljanja molitve, prema učenju iz Starog Zaveta. Zabeleženo je da su Mojsije i Aaron radili isto u Izlasku (40-30-32):

     „I metnu umivaonicu između šatora od sastanka i oltar, i nali u nju vode za umivanje . I praše iz nje ruke i noge svoje Mojsije i Aron i sinovi njegovi… kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.”[20]

      Islam oživljava pre-molitveno ispiranje vodom, u Kur’anu se nalaže:

     „O vernici, kad hoćete molitvu obaviti, lica svoja i ruke svoje do iza lakata operite – a deo glava svojih potarite – noge svoje do iza članaka…“ (Kur’an, 5:6)

      Poslanik Muhammed, mir nad njim, učio je svoje sledbenike (svojim izjavama i ličnim primerom) da „čišćenje“ podrazumeva pranje šaka, ispiranje usta, umivanje lica, pranje ruku, potiranje glave vlažnim rukama, i napokon pranje stopala.

  1. Oživljavanje fizičkog obavljanja molitve

      Isus je obavljao svoje molitve fizički, a ne samo unutrašnjom molitvom. U jevanđelju po Marku (14:32) se navodi:

      „I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.“

      I u jevanđelju po Luki (5:16): „A on odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.“

      Islam je oživeo molitvu kao glavni čin bogosluženja. Allah je dao nalog vernicima da obavljaju molitve u brojnim kur’anskim ajetima, na primer:

      „Molitvu obavljajte i zekat dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte.“ (Kur’an, 2:43)

      Poslanik Muhammed, mir nad njim, učio je svoje sledbenike (kroz reči i dela) da obavljanje molitve uključuje stajanje, pregibanje i padanje licem na tlo. Zanimljivo je da je način obavljanja molitve u Islamu više u skladu sa načinom kojim je Isus učio od onog koji koriste hrišćani danas. Prema Isaiji (45:23, RSV), zabeleženo je da je Bog kazao: „Meni će se pokloniti svako koleno.“

Prema Jevanđeljima opisano je da se Isus klanjao tokom molitve. Metod poklonjenja u molitvi nije izgledao kao njegova lična odluka. To je bio način molitve prethodnih poslanika. U Starom Zavetu, Postanku (17:3): zapisano je da je poslanik Avram padao svojim licem na tlo u molitvi; u Brojevima (16:22 i 20:6), zapisano je da su obojica Mojsije i Aron padali licem na tlo pri molitvi; u Isusu Navinom (5:14 i 7:6), Isus pade ničice na zemlju i pokloni se Bogu; u Kraljevima (18:42), Ilija se saginje ka zemlji i stavlja lice među svoja kolena. Ovo je bila praksa poslanika.[21]

      Hrišćani se danas mole stojeći ili sedeći,  sklapajući pritom ruke a taj način ne može biti pripisan Isusu ili drugima poslanicima.[22]

Na osnovu mnogih kazivanja, poslanika Muhammeda, mir nad njim, vidimo način na koji je učio svoje sledbenike načinu obavljanja molitve, uključujući saginjanje i klanjanje Allahu.

  1. Oživljavanje obavezne milostinje (zekata)

      Isus, mir nad njim, je potvrdio instituciju obavezne milostinje poznate kao „desetak (desetina)“, koja je tražena od godišnje žetve. „Desetak daj od svega roda useva svog, što dođe s njive tvoje svake godine.“(Ponovljeni zakon 14:22)[23]

      Kur’an je oživljenje Isusovog učenja. Muslimane uči plaćanju milostinje u vreme žetve. Allah je pomenuo:

      „On je Taj koji stvara vinograde, poduprte i nepoduprte, i palme i useve različitog ukusa, i masline i šipke, slične i različite – jedite plodove njihove kad plod daju, i podajte na dan žetve i berbe ono na šta drugi pravo imaju,[24] i ne rasipajte, jer On ne voli rasipnike.“ (Kur’an  6:141)

      Sistem milostinje je dobro organizovan; on obezbeđuje različite prihode za gotovinu, plemenite metale, raznoraznu trgovinsku robu, poljoprivredne proizvode i stoku.[25]Svrha milostinje je veoma dobro definisana; tiče se obezbeđenja socijalne podrške ljudima sa potrebama u društvu, a ne da bi se time obezbedio lagodan život sveštenstva.[26]

      Kategorije onih koji imaju pravo na primanje takve milostinje su takođe jasno definisane u Kur’anu;

      „Zekat pripada samo siromasima i nevoljnicima, i onima koji ga sakupljaju, i čija srca treba pridobiti, i za otkup iz ropstva, i za one koji su prezaduženi, i u svrhe na Božijem putu, i putniku-namerniku. Allah je odredio tako! -–A Allah sve zna i mudar je.“ (Kur’’an, 9:60)

      U Islamu, iako je zekat obavezan, dobrovoljna milostinja je visoko pohvaljena i podsticana. Često, muslimani dobrovoljno daju daleko više svog bogatstva od obavezne minimalne količine. Oni tako postupaju jer Bog za milostinju koja je  zasnovana na iskrenim namerama obećava velike nagrade. U istoriji Islama je bilo mnogo ljudi koji su davali čitava svoja bogatstva siromašnima, tražeći Allahovo zadovoljstvo kroz ovo izuzetno delo milosrđa.

  1. Oživljavanje posta

Prema Jevanđeljima, Isus je postio četrdeset dana. U jevanđelju po Mateji (4:2) se kaže: „I postivši se dana četrdeset i noći četrdeset, naposletku ogladne.“[27]

Ovo je bio način posta u skladu sa praksom ranijih poslanika. Za Mojsija se takođe prenosi u Izlasku (34:28) da je postio na sličan način: „I Mojsije osta onde kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući; i napisa Gospod na ploče reči zaveta, Deset Reči.“[28]

      Kur’an oživljava mnoga učenja Isusa i Mojsija. On uči vernike postu tokom meseca Ramazana.

      Allah je pomenuo u Kur’anu da je post naređen muslimanima kao što je bio naređen prethodnim nacijama.

      „O vernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima pre vas, da biste se greha klonili.“ (Kur’an,  2:183)

       Osim toga, Poslanik Muhammed, mir nad njim, je u hadisu potvrdio da je poslanik David postio propisno:

      „Dan posti, a dan ne posti. To je post Davidov, mir nad njim, i to je najvredniji post.“[29] (Hadis beleži Buhari i Muslim)

  1. Oživljavanje pozdrava mira

Prema dr. Bilalu Filipsu, Isus je svoje sledbenike pozdravljao rečima, „mir sa vama“ tj. „selam“. Ovaj pozdrav je isti kao onaj pomenut i u knjigama Starog Zaveta. U 1.Samuilovoj (25:6) Poslanik David uputio je zastupnike koje je poslao u Nabal: „I recite mu: Zdravo! I mir da ti je, i domu tvom da je mir, i svemu što imaš da je mir!“[30]

      Islam je vera mira i poštovanja drugih. Oživljava plemenita moralna učenja.

      Kur’an nalaže svima onima koji ulaze u kuće da upute pozdrav mira; Allah je naložio vernicima da jedni druge takođe pozdravljaju ovim pozdravom:

      „A kada ti dođu oni koji u reči Naše veruju, ti reci: „Mir vama!“ (Kur’an,  6:54)[31]

      Poslanik Muhammed, mir nad njim, je takođe učio svoje sledbenike da upute ovaj pozdrav jedan drugom kad god se sretnu. Pozdrav mira se širi čak do nebesa, a anđeli će takođe pozdravljati porukom mira one koji budu ulazili u Raj.

  1. Oživljavanje pokrivanja (hidžab)[32] za žene

Žene iz Isusovog okruženja su se zabrađivale prema praksi žena iz vremena ranijih poslanika. Njihove haljine bile su duge i pokrivale su njihova čitava tela, i one su nosile velove koji su im pokrivali kosu. U Postanku (24:64-65) se navodi:

“I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka, te skoči s kamile. I reče sluzi: Ko je onaj čovek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: Ono je gospodar moj. I ona uze i pokri lice.”[33]

       Islam ohrabruje pristojnost. Muslimanke su upućene da pokrivaju svoja tela i nose marame koje pokrivaju njihove glave i grudi. Allah je kazao:

      „A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim, i neka ne dozvole da se od ukrasa njihovih vidi išta osim onoga što je ionako spoljašnje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje, neka ukrase svoje ne pokazuju drugima…“ (Kur’an,  24:31)

      Mudrost iza pokrivanja je objašnjena u Kur’anu gde Bog navodi da hidžab štiti ženu od potencijalne socijalne štete.[34] Jer pokrivanje obeshrabruje muškarce da ženama prilaze sa nečasnim namerama.

      U Kur’anu Bog naređuje: „O Verovesniče, reci ženama svojim, i kćerkama svojim, i ženama vernika da spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće napastvovane biti. A Allah prašta i samilostan je.“ (Kur’an,  33:59.)

      U današnjem društvu, zanemarivanje hidžaba dovelo je do toga da je žena postala puki objekat, pri čemu se ona koristi kao telosa kojim se treba postići zadovoljstvo i zatim odbaciti bez razmišljanja. Nije iznenađenje što mnoge kompanije danas koriste polunage ili nage žene kao reklamne rekvizite kako bi njima namamili kupce za kupovinu svojih proizvoda. Činjenica ostaje da čak i u očima onih koji žene koriste kao objekte, da jedino one koje se pokrivaju i ne eksponiraju budnom oku javnosti smatraju skromnim ženama.

  1. Oživljavanje višeženstva

      Ne postoji zapis kojim se poslanik Isus suprotstavljao višeženstvu. Postoje mnogobrojni primeri takvih brakova među poslanicima zabeleženi u Starom Zavetu. Poslanik Avram je imao dve žene, prema Postanku (16:3) RSV:

      „I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku, robinju svoju, i dade je za ženu Avramu mužu svojemu posle deset godina od kako se nastani Avram u zemlji Hahanskoj.“

      Takođe je i poslanik David, mir nad njim, prema prvoj knjizi Samuilovoj (27:3) imao više od jedne žene:

      „David sa dve žene svoje, Ahinoamom iz Jezraela i Avigejom iz Karmila udovicom Navailovom.“

U 1. Kraljevima (11:3) rečeno je da je Solomon imao: „… žena carica sedam stotina, i tri stotine inoča.“

      Prema 2. Dnevnicima (11:21) Solomonov sin Rovoam je imao mnoštvo žena. Stari Zavet čak određuje zakone u vezi podele nasledstva u okolnostima višeženstva, što ukazuje na to da je ta praksa bila normalna u jednom društvu. (Pogledaj Ponovljeni Zakon 21:15-16)[35]

      Islam oživljava ovu praksu ranijih Poslanika, ali izriče stroga ograničenja u višeženstvu. Dozvoljava ženidbu do četiri žene sa strogim uslovima propisivanja pravde i jednakog tretmana među ženama kao osnovnim uslovom za višeženstvo.

      U Kur’anu Allah kaže: „… onda se ženite onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dve, sa po tri i sa po četiri. A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili – eto vam onih koje posedujete…“ (Kur’an, 4:23)

      Jedino ograničenje u poligamiji zapisano u ranijim spisima je zabrana uzimanja ženine sestre kao konkurenta, Levitski Zakon (18:18).[36] Ovaj zakon je primenjen u Islamu takođe, kako je zapisano u Kur’anu (4:23).

“Zabranjuju vam se: majke vaše, i kćeri vaše, i sestre vaše i sestre očeva vaših, i sestre majki vaših i bratanice vaše, i sestričine vaše, i pomajke vaše koje su vas dojile, i sestre vaše po mleku, i majke žena vaših, i pastorke vaše koje se nalaze pod okriljem žena vaših s kojima ste imali bračne odnose, – ali ako vi s njima niste imali bračne odnose, onda vam nije greh -, i žene vaših rođenih sinova, i da sastavite dve sestre, – šta je bilo (pre Islama), bilo je, Allah zaista prašta i samilostan je.“

  1. Oživljavanje prakse obrezivanja

Isus je bio obrezan. Prema jevanđelju po Luki (2:21):

      „Kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše mu ime Isus, kao što je anđeo kazao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.“

      Prema Starom Zavetu, poslanik Avram, mir nad njim, koji nije bio ni Jevrej a ni hrišćanin, je bio prvi koji je obrezan. U Postanku (17:9-12) zapisano je:

      „I reče Bog Avramu: Ti pak drži zavet Moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena. A ovo je zavet Moj između Mene i vas i semena tvog nakon tebe koji ćete držati: da se obrezuju između vas sve muškinje. A obrezivaćete okrajak tela svog, da bude znak zaveta između Mene i vas. Svako muško dete kad Mu bude osam dana da se obrezuje.“

      Međutim, većina hrišćana danas nije obrezana zbog obrazloženja uvedenog od strane Pavla, koji je tvrdio da je obrezivanje zapravo obrezivanje srca. U njegovom pismu Rimljanima (2:29) napisao je:

      „Nego je Jevrejin koji je iznutra i obrezivanje srca duhom a ne slovima, to je obrezivanje.“

       U svom pismu Galaćanima (5:2) napisao je: „Evo ja Pavle kažem vam da ako se obrežete Hristos vam ništa neće pomoći.“

      Ovo je bila Pavlova pogrešna interpretacija. Isus nije bio obrezan u srcu niti je govorio išta o obrezivanju srca, on se držao „večnog zaveta“ i bio je telesno obrezan.[37]

      Islam oživljava praksu obrezivanja. Prenosi se u hadisu da je Poslanik Muhammed, mir nad njim, kazao:

     „Pet je praksi koje odgovaraju prirodnim ljudskim težnjama: brijanje stidnih dlaka i pazuha, obrezivanje, kraćenje brkova, kraćenje noktiju ruke i noge.“[38]

Zašto Islam?

      Svaka osoba se treba vratiti Islamu jer je to pravo prirodno verovanje, stečeno rođenjem svake osobe i izvorni trag u svakoj ljudskoj duši kada se rodi.

      Svaka osoba se treba vratiti Islamu jer je Allah zapečatio i njime zamenio sve prethodne poruke. Allah poručuje svim ljudima u Kur’’anu:

      „Sada Sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan Sam da vam Islam bude vera…“ (Kur’an, 5:3)

      Svaka osoba se treba vratiti Islamu jer ljudi svih starosnih doba moraju obožavati svog Gospodara (Allaha) prema Zakonu koji je propisan od strane Njega, a na način kako je objavljeno Njegovom Poslaniku, mir nad njim. Plemenima Izrailja, na primer, bilo je naređeno da obožavaju Allaha prema Zakonu Mojsija. Kada im je poslanik Isus poslat, bilo im je naređeno da obožavaju Allaha prema onome što je propisano Jevanđeljem. Onda, kada je Allah poslao poslanika Muhammeda, mir nad njim, sa porukom Islama svim ljudima, ta poruka je postala dužnost svih ljudi, plemena Izrailja, i svih drugih, da prihvate Islam.

      Uostalom, šta može biti ozbiljnije od odbijanja religije koju je Tvorac i Održavalac svega zapovedio celom čovečanstvu? Zaista, odbijanje te vere je velika nepravda počinjena od strane ljudi. Tužno je ali istinito da ako osoba umre u ovakvom stanju, on ili ona biće kažnjeni i bačeni u vatru Pakla gde će večno boraviti. Ovaj koncept je stotinama puta istican u Kur’’anu i u izjavama poslanika Muhammeda, mir nad njim. Allah je kazao u Kur’’anu: „A onaj koji želi neku drugu veru osim Islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati.“ (Kur’an,  3:85)

      Takođe, Poslanik Muhammedje, mir nad njim, je kazao:

      „Ko god od Jevreja i hrišćana za mene čuje, i ne poveruje u ono sa čime sam poslat, i umre u takvom stanju biće od stanovnika vatre.“ (Hadis beleži Muslim)

      Primećujemo da samo obavešteni da je Allah kazao u proročanstvu Ponovljenog Zakona 18:

      „A ko god ne bi poslušao reči Moje, koje će govoriti u Moje ime, od toga ću Ja tražiti.“ (Ponovljeni Zakon 18:19)

      Kako je već u nekim knjigama dokazano da je jedan od poslanika na koga se u ovom psalamu misli poslanik Muhammed, mir nad njim, ovo znači da ko god veruje u Bibliju mora da poveruje u poslanstvo ovog poslanika i u ono što on kaže; u suprotnom, on ili ona biće pozvani na odgovornost zbog toga. Nakon shvatanja o tome ko je taj poslanik, logično sleduje da se moramo pridržavati njegovih učenja.

      Ima onih koji ne žele da prihvate Islam jer misle da prihvatanjem Islama okreću leđa svim prijašnjim poslanicima koje je Bog poslao. Ovo je pogrešno zbog sledećeg:

      Prvo, verovanje u sve Božije poslanike je stub islamskog verovanja i stoga, nijedan musliman nije musliman ako on ili ona ne veruju u poslanstvo Isusa, Mojsija i ostalih poslanika.

      Drugo, verovanje u Allahove poslanike je deo onoga čemu je svaki od poslanika podučavao (to jest, svaki od poslanika je pozivao svoj narod da poveruje u sledećeg poslanika koji će doći nakon njega).

      Tako da je odbijanje jednog Poslanika jednako odbijanju prethodnih Poslanika.

      Treće, odbijanje bilo kojeg Poslanika smatra se odbijanjem Onoga Koji ga je poslao a to je Uzvišeni Bog.

      Četvrto, Islam obećava sledbenicima ranijih vera velike nagrade ako dodaju verovanje u Islam verovanju njihovih prethodnih vera.

      Poslanik Muhammed, mir nad njim, je kazao:

      „Tri vrste ljudi biće dvostruko nagrađeni: osobe među sledbenicima Knjige (jevreji i hrišćani) koje su verovale u svog poslanika (Isusa ili Mojsija) i zatim poverovale u poslanika Muhammeda (prihvatajući Islam)…“ (Hadis beleži Buhari)

      Prva nagrada je zato što je bio vernik ili vernica u svojoj prethodnoj veri, pre nego što su on ili ona saznali za Islam; druga nagrada je za priznavanje istine i verovanje u Islamu.

      Dakle, islamska perspektiva odnosa između poslanika je kao odnos lančane veze; odbacivanje jednog od njih računa se kao odbacivanje svih ostalih. S toga, biti musliman znači imati čast verovanja u sve poslanike koji su došli pre poslanika Muhammeda, mir nad njim, a ne znači okretanje leđa bilo kome od njih.

      Na kraju, mi moramo prihvatiti Islam jer je Islam oživeo večna i uzvišena učenja koja su bila ili zaboravljena ili su prethodne poruke bivale iskrivljene. Islam zadržava i održava praktična učenja pomenuta u ranijim spisima koja su deo urođenih prava svih ljudi do kraja ovog sveta.

Poslednji poziv na razum

      Završni predlog: razmisli o tome šta svi imamo zajedničko. Hajde da se zajedno urazumimo:

      „Reci: „O sledbenici Knjige, dođite da se okupimo oko jedne reči i nama i vama zajedničke: da se nikom osim Allahu ne klanjamo, da nikoga Njemu ravnim ne smatramo i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne držimo!“ Pa ako oni ne pristanu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani!“ (Kur’an,  3:64)

      „Sledbenici Knjige“ je uvaženi naziv dat Jevrejima i hrišćanima u Časnom Kur’anu. Muslimanima je naređeno da ih pozivaju sa plemenitim rečima punim poštovanja:

      O sledbeniciKnjige, o učeni ljudi, o ljudi koji tvrdite da ste sledbenici uzvišene Objave svetog Pisma, okupimo se oko zajedničke platforme: da ne slavimo nikoga do Allaha, jer niko sem Njega nije vredan obožavanja, jer je On naš Gospodar i Pazitelj, naš Održavalac i Opskrbitelj, vredan svake hvale, molitvi i posvećenosti.

      Ove istine su osnova i sastavni delovi intelekta svakog ljudskog bića. Razmotritevan slojeva indoktrinacije koji skrivaju jednostavne činjenice, i bićete u mogućnosti da vidite da duboko u sebi, svako ljudsko biće zadržava jednostavan i očigledan koncept jedinog istinskog Boga. U suštini, svako ljudsko biće se slaže da postoji samo jedan Bog vredan obožavanja, jedan Bog koji je bez partnera, pomagača, ili bilo čega što Mu se lažno pripisuje.

          Ovo je to

      U ovoj knjizi, ukazan vam je Pravi put, i Allah vam je dao mogućnost da napravite razliku ispravnog od neispravnog; On vam je, takođe, dao slobodu izbora da prihvatite ili odbacite poruku Islama. Ako prihvatite Njegov poziv, bićete toplo ugošćeni u Raju. Ako ga odbijete, susrešćete se sa najvećim gubitkom koji možete da zamislite: gubitak Raja i zagarantovani boravak u vatri Pakla, večno. Dajte sebi momenat i razmislite  šta večnost zapravo znači. To je vrlo zastrašujuće ostvarenje.

      Vi koji ste bili verni hrišćani, imaćete srdačnu dobrodošlicu pri prihvatanju Islama jer:

  • Isus je tražio od svojih sledbenika da slede Muhammeda, mir nad njim, kad god se on pojavi.[39]
  • Kada se Isus vrati pred kraj ovog sveta, on će potvrditi pripadnost Islamu i slediće njegovo učenje.[40]

      Da, jer je Isus pozivao svoje istinite sledbenike da ta učenja slede dok je bio na Zemlji, on će ih slediti kada se vrati, i zato bi svi pravoverni hrišćani trebali da takođe slede Islam.

        Za one koji su bili verujući Jevreji, zapamtite da su se poslanik Avram i Mojsije u potpunosti predavali svom Gospodaru, bilo da su Ga zvali Elohim, Bog, Eloh ili Allah. Sav ponos prema naciji ili precima je uzaludan: ono šta će se računati na kraju je vaša individualna veza sa vašim Tvorcem. To znači potpuno predanje – Islam.

      Za one koji su drugih vera ili koji, do sada, nisu osećali da su pripadnici bilo koje vere, razmislite o ovoj poruci sada, bez ikakve neodlučnosti i oklevanja, pre nego što bude prekasno; pre nego što vas smrt ne preuzme. To može biti uskoro. Ko zna? Samo Bog zna.

Šapat

      Neki ljudi su u nemogućnosti da pronađu istinu zbog svoje slepe privrženosti svojim verovanjima. Njihova uporna privrženost se obično ne zasniva na intelektualnom razumevanju učenja, već na moćnim kulturološkim i emocionalnim uticajima. Zato što su odrasli u određenoj porodici  ili društvu, oni se čvrsto drže do verovanja tog društva, verujući da se pridržavaju istine.

      Postoje i drugi koji su uvereni u vezi istinitosti  Islama i mentalno su spremni da ga prihvate. Međutim, kada dođu do faze kada se sete drastične promene u njihovim životima, promena koja se možda neće svideti njihovim porodicama i društvu, oni teže odustajanju  i promeni svojeg mišljenja i te odluke. Evo im tih šapat:

      Bez obzira na količinu novca, prestiža, statusa i moći koje nevernik može da poseduje u ovom životu, on ili ona neće nikada da imaju dovoljno da mogu da kupe ulazak u Raj. Na onom svetu, najsiromašniji među stanovnicima Zemlje koji su posvedočili istini Islama, biće daleko srećniji i dostojanstveniji od najbogatije osobe koja nije prihvatila poruku Islama.

      Odbacivanje Allahove poruke je najveći greh koji se može počiniti. Iz tog razloga, dok je duša i dalje u telu osobe, ista treba da mudro i brzo iskoristiti povod: jer još uvek je živa i ima priliku da prihvati Allahovu poruku pre nego što je prekasno. Vreme za pokajanje je ograničeno za svaku osobu. Kada jednom smrt dođe, nije više moguće dobiti oprost.[41] Allah je kazao u Kur’anu:

      „Kad nekome od njih smrt dođe, on uzvikne: „Gospodaru moj, povrati me da uradim kakvo dobro u onome što sam ostavio!“ – Nikada! To su reči koje će on uzalud govoriti…“[42] (Kur’an, 23:99-100)

      Religija je, bez pogovora, najbitniji aspekt života jedne osobe zato što utiče  na način koji zavisi od toga je li osoba na ispravnom putu ili ne; iz toga sledi, dakle, da je odabir prave vere najbitnija lična odluka koju pojedinac mora da napravi; ova odluka mora da bude zasnovana na jasnoći i potpunoj ubeđenosti. Kad je reč o stvarima religije i veroispovesti, ništa ne bi trebalo da bude prepušteno slučaju. Zato što će onaj koji je ispravno vođen – nasuprot onoga koji nije – sigurno naći večnu sreću na ovom i onom svetu!

      Kako su predstavljeni prethodni dokazi, ko god ima zdrav intelekt može analizirati i rezonovati; raskrsnica je dostignuta, na kojoj Allah (Slavljen je On) poziva sve ljude da slede jasan, Pravi put i da zaobiđu sve maglovite, i krivudave puteve. Pravi put je sada postao različit od lošeg puta, kao što je Allah ispomenuo u Kur’anu:

      …Pravi put se jasno razlikuje od zablude! Onaj ko ne veruje u đavola, a veruje u Allaha – drži se za najčvršću vezu, koja se neće prekinuti. – A Allah sve čuje i sve zna.“ (Kur’an, 2-256)

      Moja je dužnost i odgovornost, kao žitelja ove velike planete, i kao onaj koji je predao svoju slobodnu volju zakonu i zapovestima Uzvišenog Bića, da pozovem sve ljude da se okrenu od svih formi obožavanja lažnih božanstava, da prestanu da veruju u kipove, ikone, svece, sfinge, figure, amajlije, talismane, potkovice, petokrake, ili bilo kakve druge objekte koji su napravljeni od strane ljudi ili bilo čega drugo što je stvoreno. Nakon pokajanja, osoba se treba potpuno predati volji Allahovoj, jedinom Bogu univerzuma.

           Kako postati musliman

      Svaka vera ima sopstvene uslove za preobraćenje: ako neko želi postati jevrejin, on/ona moraju biti u stanju da se obavežu na sledeće:

  • Da uđu u večni zavet između Boga i ljudi Izrailja i da postanu jevreji njegovom/njenom slobodnom voljom;
  • Da prihvate judaizam isključujući sve druge religijske vere i prakse, što znači i poricanje Isusa i Muhammeda i poricanje otkrovenja koja je Bog slao čovečanstvu kroz njih;
  • Da se obavežu na punu lojalnost judaizmu i jevrejskog naroda pod svim okolnostima;
  • Da se posvete izučavanju Tore i jevrejskog znanja; i
  • Da podižu svoju decu kao Jevreje.

Kako bi postali hrišćani ljudi moraju:

1)  Verovati da Bog (Allah) ima partnera, majku i  sina;

2)  Verovati da je svako novorođenče grešno;

3)  Verovati da je Bog postao čovek i da se spustio na Zemlju kako bi umro i da je razapet na krstu zbog greha ljudi;

4)   Poricati poslanstvo Muhammeda javno; i

  • Poricati da je Kur’an objava od Allaha.

      Međutim, postati musliman je lako:

1) Posvedočiti da niko ne zaslužuje da bude slavljen do jedinog istinskog Boga (a pritom se odreći svih lažnih bogova);

2)  Posvedočiti da je Muhammed Njegov glasnik;

3)  Verovanje u svih šest načela vere, i

4) Obožavanje Allaha onako kako nas je naučio Njegov poslanik Muhammed.

      Stoga, postati musliman/ka je jednostavan i lak proces. Ako iko ima pravu želju da postane musliman i ima puno uverenje da je Islam istinita Božija vera, sve što treba da učini jeste da izgovori šehadet, tj. reči svedočanstva Islama. Izgovaranje ovog svedočanstva iz iskrenog srca osobu uvodi u Islam. Ovo su glavna vrata Islama.

       Poslanik Muhammed je kazao: „Ko god posvedoči da niko ne zaslužuje da bude obožavan osim Allaha, Koji nema sadruga, i da je Muhammed Njegov rob[43] i poslanik, i da je Isus Allahov rob, Njegov poslanik, i Njegova reč[44] koju je On dostavio Mariji i duša stvorena od strane Njega; i da je Raj istina, i da je Pakao istina, Allah će ga na kraju uvesti u Raj, pored njegovih dela.“ (Hadis beleži Buhari)

      Prvi deo svedočenja sadrži se od najvažnijih reči istine koje je Allah ikada objavio Svojim plemenitim Poslanicima: „niko ne zaslužuje da bude obožavan osim Allaha“.

      On je kazao u plemenitom Kur’anu: „Pre tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: „Nema boga osim Mene, zato samo Mene obožavajte!“ (Kur’an, 21-25)

      Potvrđivanje ovog svedočenja podrazumeva da sve forme bogosluženja, bilo da su to molitva, post, molba, traženje utočišta i pomoć, moraju da se upute jedino Allahu. Usmeravanje bilo kakvog oblika bogosluženja nečemu drugom pored Allaha (bilo da je to anđeo, poslanik, Isus, Muhammed, svetac, idol, sunce, mesec, ili drvo) smatra se kontradiktornim osnovnoj poruci ne samo poruci Islama, već takođe svih Poslanika; to je neoprostiv greh na Sudnjem danu, osim ako se za to osoba ne pokaje pre smrti.

      Drugi deo svedočanstva znači da je poslanik Muhammed sluga i izabrani glasnik Allaha. Ovo podrazumeva da pravi musliman poštuje i sledi naredbe Poslanika pomenute u izvorima njegovih kazivanja. Potrebno je verovati u ono što je on kazao, praktikovati njegova učenja i izbegavati ono šta je on zabranio jer su ta kazivanja bila, zapravo, otkrovenja i inspiracije od uzvišenog Allaha.

      Kako je pomenuto ranije, poslanik Muhammed je bio poslat kako bi praktično primenio Kur’’an kroz njegove reči, dela, zakonodavstvo, kao i ostale životne aspekte. Kada je ‘Aiša, nek je Allah zadovoljan sa njom, žena Poslanika, bila upitana o njegovom karakteru, odgovorila je:

       „Njegovo ponašanje je bilo po Kur’anu.“ (Beleže Muslim i Davud)

      Dakle, istinski se pridržavati drugog dela svedočanstva je sleđenje njegove prakse u svim sferama života.

      Allah je kazao:  „Reci, (O Muhammede): „Ako Allaha volite, mene sledite, i vas će Allah voleti i grehe vam oprostiti!“ – A Allah prašta i samilostan je.“ (Kur’an, 3-31)

      Pravi musliman mora da pokuša da oblikuje njegov/njen život i ponašanje kako bi sledio Poslanika, pošto je on bio od Boga živi primer ljudima za sleđenje.

      Allah je kazao Svom Poslaniku:

     „Jer ti si, zaista, najlepše ćudi.“ (Kur’an, 68-4)

      Allah je takođe kazao svim ljudima:

      „Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onome svetu, i koji često Allaha spominje.“ (Kur’an, 33-21)

      Po ulasku pod okrilje Islama, svi prethodni grehovi te osobe se brišu; započinje se novi život pobožnosti i pravednosti pošto su se on/ona, u suštini pokajali zbog načina i verovanja u njihovom  prethodnom životu. Poslanik je odgovorio čoveku koji je kazao da će prihvatiti Islam pod uslovom da mu Allah oprosti prethodne grehe:

      „Da li znaš da prihvatanje Islama briše sve grehe počinjene pre toga?“ (Hadis beleži Muslim)

      Čim osoba prihvati Islam, oslobađa se svih počinjenih greha pre prihvatanja Islama. Dela te osobe bivaju izbrisana, i biva kao da su ponovo rođeni tog dana. Od tog trenutka treba se truditi u što većoj meri da očuva svoju knjigu dela čistom i da nastoji da postigne što više dobrih dela; jer na osnovu svojih dobrih dela biće nagrađena u Raju.

      Ponovo ću istaći da prihvatanje Islama ne znači okretanje leđa porukama prethodnih poslanika, mir nad njima svima. Zaista, Islam je ispunjenje tih poruka.  Zato, ako ste Jevrejin ili hrišćanin, prihvatanjem Islama i sleđenjem poslanika Muhammeda, mir nad njim, je ostvarenje poruke koju su doneli Mojsije i Isus, mir nad njima.[45]

      U svakom slučaju, odbijanje Islama znači okretanje leđa ne samo poslaniku Muhammedu već takođe i prethodnim poslanicima (Mojsiju i Isusu). Ovo je zapravo očito kršenje njihovih poruka, koje umanjuje nečiju nadu za nagradom Raja na budućem svetu.

      Sada je samo na vama da odlučite o vašem sopstvenom budućem večitom domu.

   Zaključak

      Da zaključimo, Islam je oživeo veru svih poslanika, veru koja je zasnovana na verovanju u jednog jedinog Boga našeg Stvoritelja. Zajedno sa sistemom verovanja u Boga, Islam donosi i mnoga pravila i prakse vezane za moral, pravdu, i čist život. S toga, islamski način života je mnogo bliži načinu života Isusa i prethodnih poslanika, mir nad njima svima, od načina bilo kojih drugih verskih grupa koje tvrde da su sledbenici Poslanika.

      Sa ovom glavnom koncepcijom razjašnjenih islamskih učenja, od istinitih sledbenika Isusa se očekuje da prihvate Islam po njegovim uputstvima, a ne da okrenu svoja leđa njegovom pravilno vođenom učenju. Prihvatanjem Islama, osoba ispunjava verovanje u poslanika Isusa i Muhammeda i time postiže srećan život na ovom svetu, a pre svega ispunjava uslove za ulazak i večiti boravak u Raju.

      Neka svetlost istine zasija našim razumom i našim srcima. Neka nas vodi miru i sigurnosti u ovom životu i večnom blaženstvu na onom svetu.

Želim vam sve najlepše!

Majed S.Al-Rassi

majed.alrassi@gmail.com

Objašnjenje nekih islamskih termina:

U vezi reči „Gospod“

       Reč gospod (en. lord) na engleskom ima nekoliko povezanih značenja. Prvobitno značenje je „gospodar“ ili „vladar“ i u ovom smislu je često korišćena da označi ljudska bića: „gospodar palate“ ili „Gospodar taj i taj“ (npr. u Britaniji). Reč Gospodar sa velikim slovom G koristi se u leksikonu Islama da označi Jednog i Jedinog Boga – Allaha.

       U Islamu, ne postoji dvosmislenosti u vezi značenja ove reči. Dok je istina da se povremeno reč gospodar (sa velikim ili malim slovom) koristi za označavanje ljudskog bića, u islamskom diskursu pominjanje ovog izraza se uvek jasno vidi iz konteksta. Dok se kod hrišćana, hindusa i ostalih reč Gospod sa velikim G može odnositi na Allaha, Isusa, Sv. Duha ili neko zamišljeno božanstvo. Kod muslimana nema množinu u značenju. Allah je jedini Gospodar i Gospod je Allah – ne Isus, niti Rama, niti bilo koje drugo stvorenje.

U vezi reči „Allah“

      Iako se imenica „Bog“ u ovoj knjizi često koristi kao sinonim za Allaha, postoje velike razlike među njima. „Allah“ je reč na arapskom koja se na srpskom prevodi kao „Bog“. Međutim, „Allah“ ima značajno preciznije značenje od reči „Bog“. „Allah“ nije puki arapski termin za reč „Bog“. Umesto toga, koren reči „Allah“ je ilah, što znači „bog“. Postoje nebrojeni izmišljeni „bogovi“, ali samo jedan je pravi i istiniti Bog čije ime je Allah.

      Reč „Allah“ bukvalno znači „obožavani“. Allah je, dakle, ispravno ime za jedino Biće vredno bogosluženja. Allah je pravi Stvoritelj univerzuma. Rečju „Allah“, muslimani u suštini, negiraju svaki drugi entitet koji ljudi pogrešno obožavaju. Ime „Allah“ je ono kojim se Svemogući Bog predstavlja u Kur’anu[46], i kako se poslanik Muhammed (mir nad njim) takođe pozivao na Njega. Zbog toga će u ovom radu, termin „Allah“ često biti korišćen da označi jednog i jedinog Boga, vrednog obožavanja.


[1] Sastavljeno od strane Filipsove „Prava Poruka Isusa Hrista“ i Karbaljove „Moja velika ljubav prema Isusu vodila me je do Islama“.

[2] Ovaj stih jasno ukazuje na razliku između Allaha kao Boga i Isusa kao poslanika.

[3] Ovaj stih jasno ukazuje da Bog mora da bude obožavan sam bez ikakvih posrednika; takođe, Isus je bio čovek, a ne „Bog“.

[4]Hadis (kazivanje) prenose at-Tirmizi i Abu Davud.

[5]Ovaj stih ukazuje veoma jasno na razliku između Boga Uzvišenog i Isusa poslanika. Vidi takođe Jovan 4:34, 5:30, 7:16 i 28, 11:42, 13:16, 14:24.

[6]   Filips, Prava poruka Isusa Hrista, 61.

[7]Muslimani veruju da je Isus poslanik, Mesija i potvrđuju čudotvorna dela koja je, uz Božiju pomoć, izvodio. Stvoren čudotvorno bez posredstva oca, a rodila ga je devica Marija, najčasnija žena na svetu, čijim imenom je Bog nazvao 19. poglavlje u Kur'anu. Za razliku od većine Jevreja koji i danas iznose  gnusne laži i teške uvrede na račun Isusa i njegove časne majke Marije, kao npr.  da je Marija počinila blud i da je Isus kopile i lažni poslanik, negirajući sve sa čime je došao. Neka su blagoslovljeni on i njegova majka, i čisti od tih laži. (op. recezenta)

[8] Sastavljeno od Karbaljove, Moja velika ljubav prema Isusu vodila me je do Islama.

[9]Filips: Prava Poruka Isusa Hrista, 50.

[10] Stihovi iz Jevanđelja po Marku  (16:9-20), kao i reči „i uznošaše se na nebo“ iz Jevanđelja po Luki (24:51), su vraćeni 1971, i danas se nalaze u „Revidiranoj standarndnoj verziji“. (op. pisca)

[11] Gatanje ima mnoga značenja, od kojih je i predskazivanje, prorokovanje, i vračanje.

[12]Hadis (kazivanje) beleži Buhari i Davud.

[13]Hadis beleži Buhari i Muslim.

[14]Filips: Prava Poruka Isusa Hrista, 93. str.

[15]Filips, Istinita poruka Isusa Hrista, 83. str.

[16]Filips, Istinita poruka Isusa Hrista, 84.str.

[17]Kur’an (2:173) (pomenuto ranije) zabranjuje svinjsko meso (pečenje, šunku itd) kao i krv bilo koje životinje koju je dozvoljeno jesti. Krv se mora ispustiti iz zaklane životinje pre pripremanja mesa za jelo.

[18]Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 85-86. str.

[19]Mahram: Žena sa kojom se brak ne dozvoljava, na primer, nečija sestra ili majka. Ne-mahram žene su one sa kojima je brak dozvoljen.

[20] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 86-87.

[21] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 87-88. str.

[22] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 87. str.

[23] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 91. str.

[24] Odnosi se na jednu desetinu kada se usevi zalivaju prirodnim putem npr. padavinama i sl., ili petinu kada je u pitanju ručno zalivano polje. Ova obavezna milostinja se plaća i u drugim materijalnim dobrima, poput stoke, trgovine i sl.

[25] Na primer, iznos  milostinje (zekata) za gotovinu nakon prolaska jedne godine  (čisto) je 2.5%.

[26][26] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 92. str.

[27] Vidi takođe Matej 6:16 i 17:21.

[28] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 92. str.

[29] Ovo se odnosi na dobrovoljni post, a ne na obavezni post propisan tokom meseca Ramazana.

[30] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 90. str.

[31] Filips, Istinita poruka Isusa Hrista, 90-91 str.

[32] Za slučajeve gde smo odlučili da zadržimo arapski termin, reč je transliteracijom prikazana kosim slovima kada se prvi put pojavi u tekstu.

[33] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 88. str.

[34] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 89-90. str.

[35] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 94. str.

[36] Filips, Istinita poruka Isusa Hrista, 95. str.

[37] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 81-82. str.

[38]Hadis beleže Buhari, Muslim i ostali.

[39]Za dalju diskusiju vidite: „Ko zaslužuje da bude obožavan?“, Poglavlje: „Neverovatna proročanstva Muhammeda u Bibliji.“ Vidite prilog.

[40] Za  dalju diskusiju  vidite: „Ko zaslužuje da bude obožavan?“, Poglavlje: „11 činjenica o Isusu.“  Vidite prilog.

[41] Sabrano od Karbaljove: „Moja velika ljubav prema Isusu vodila me je do islama.“

[42] Nevernici će tražiti „drugu šansu“ kada vide anđele kako se spremaju da ih kazne, ali biće prekasno; vreme im je dato, intelekt i vodstvo, ali su ga oni poricali godinama sve dok im nije došao kraj.

[43] Značenje „robovanja Allahu“ je ranije objšnjeno.

[44] Znači da je Isus stvoren kada je Allah rekao „reč“: Budi; kada je On to rekao, Isus je bio stvoren u materici njegove majke, Marije.

[45] Ova važna stavka je dokazana u mnogim različitim radovima pod nazivima „Muhammed u Bibliji.“ Oni su dostupni na internetu i u knjižarama.

[46] Kur’an je sveta Knjiga ili Otkrovenje objavljeno poslaniku Muhammedu, blagoslovi i mir nad njim.


Izvor:  www.islamhouse.com

Check Also

Ista Božija Poruka je slata tokom cele ljudske istorije

Nakon stvaranja Adama, jedna te ista poruka je konstantno dostavljana ljudskom rodu tokom istorije čovečanstva. …

Komentariši