13 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

PRIGOVORI HRIŠĆANA MUSLIMANIMA

Jedan od značajnijih prigovora hrišćana muslimanima jeste to što se zdravi i sposobni muslimani žene. Hrišćani, vi ste jedinstveni u svojoj veri kad je reč o Davidu, mir nad njim, koji je bio Božiji poslanik i kralj, a pozicija poslanika je veća i časnija od bilo čega u čemu se slažemo i mi i vi. U Tori se kaže da je David oženio stotinu žena i da su mu one rodile više od pedesetero muške i ženske dece. Solomon, mir nad njim, je oženio hiljadu žena, kako navodi Tora, a i vi tvrdite da je ta knjiga od Boga objavljena. Takođe, svi su se Božji poslanici ženili i imali su decu, osim Isusa i Jovana sina Zaharija, mir nad njima. U Tori stoji da je čoveku dozvoljeno oženiti onoliko žena koliko je čovek u stanju da ih izdržava. A vi hrišćani ne verujete u brak onako kako ga je Bog propisao u Tori, niti u Jevanđelju, nego ste se uhvatili za ono što je naveo Pavle, a neki od vas ga i do položaja poslanika uzdižu, a on je taj koji vam je zabranio da čovek ne može imati u životu više od jedne žene. Pa, ako umre, može je zameniti druga. Odredio vam je i da sveštenik može oženiti samo devojku, a udovicu ne, a ako mu žena umre, zabranjena mu je druga ženidba. Jasno je da ste u svojoj veri po ovom pitanju došli u suprotnost sa onim što su činili poslanici, a razišli ste se i u pogledu onoga što je Pavle rekao, da se sveštenik može oženiti samo devojkom. Vi ste zabranili svim sveštenicima da se žene, a ubedili ste svoje grupe i pristalice da je to sleđenje prave vere. Zavidite dobrim muslimanima što oni čine po pitanju ženidbe. Vaši učenjaci znaju da je to tekstom svetih knjiga dopušteno, kao što je to Uzvišeni Bog podario i pripadnicima islama čistim i tolerantnim odnosom u čemu im Stvoritelj ne čini poteškoće. Poslanik islama, mir nad njim, je rekao: „Nema monaštva u islamu”.[1]

Takođe je rekao: „Ženite se i množite se i ja ću se ponositi vašim brojem u odnosu na druge zajednice”.[2] Pa, muslimani će ženidbom i rađanjem dece biti nagrađeni, jer time čine ono što je radio i njihov Poslanik, mir nad njim.

Hrišćani se muslimanima izruguju i zbog njihovog obrezivanja, a može im se reći da i oni u Jevanđelju kažu da je Isus bio obrezan. Na dan njegovog obrezivanja vi hrišćani pravite veliki praznik, pa kako onda tako gledate na muslimane koji obavljaju ono što je i „vaš” poslanik radio.

Takođe, vi tvrdite da je Avram, mir nad njim, kao i svi ostali poslanici bio obrezan i da je Bog naredio obrezivanje u Starom zavetu (Tori). Ovo, dakle pripisujete kao manu drugom, a u suštini je to dokaz protiv vas, jer ste prekršili propis vašeg poslanika po pitanju obrezivanja, a suprotstavili ste se i običaju svih ostalih poslanika. Svako ko se protivi delovanju Božijih poslanika u onome što je Bog odredio on shodno tome ne veruje u Boga i NJegove poslanike.

Hrišćani kritikuju muslimane i u pogledu verovanja da će stanovnici Raja jesti i piti. Pa, kako to poričete kad vam i Mateja u dvadeset i šestom poglavlju svoga Jevanđelja navodi kako je Isus rekao svojim učenicima za vreme kada su ga uhvatili Jevreji po hrišćanskom verovanju: „Uistinu vam kažem da ćete zajedno sa mnom jesti i piti u Raju”. Takođe je poznato učenjacima hrišćanstva da je Adam, mir nad njim, sa svojom ženom Evom jeo plodove sa drveta što je bilo razlogom njihovog proterivanja iz Raja. Ovako stoji i u Starom i u Novom Zavetu, pa kako mogu poricati da nema hrane u Raju!? Oni to tumače tako što misle da svako ko jede i pije, treba da iz sebe izbacuje izmet i nečistoću, a u čistom Raju toga nema. Oni ne znaju da nam je naš poslanik Muhammed, mir nad njim, rekao kako će stanovnici Raja jesti i piti, ali i to da će iz njih izlaziti samo nešto poput znoja, ali koji će mirisati divnim mirisima. Takođe, oni neće pljuvati, sliniti, mokriti, niti će se prepirati.

Svi Božji poslanici i sve Božije knjige govore o raznovrsnom voću u Raju, o ptičijem mesu i o svemu što stanovnici Raja požele. Ukoliko bi to bilo stanovnicima Raja zabranjeno uživati, a u to gledati, onda bi oni bili paćeni takvim stanjem. Bože sačuvaj, takvog verovanja, jer ono vodi ka neverničkom stavu ljudi koji kažu da će proživljenje biti isključivo duhovno, a ne i telesno. Hrišćani nisu baš izričito rekli da tako veruju, nego se to može zaključiti iz njihovog stava da će samo duše uživati rajske blagodati, dok tela nemaju potrebe za hranom koju je Bog obezbedio. Očigledno je da su im neusklađeni stavovi logike i vere.

Sledeća zamerka muslimanima od strane hrišćana jeste kazivanje o rajskim dvorcima, njihovim draguljima i tome slično. Moglo bi im se odgovorit tako što bi rekli da i hrišćani imaju knjigu koju zovu „Svetlo svetaca”. To je priča o DŽonu Endžilu kako je jednog dana prošao pored dvojice bogatih mladića na kojima je bila odeća od svile, a imali su sluge i pratnju. Podsetio ih je na paklenu vatru i pripretio njome, sve dok nisu odlučili da napuste to mesto i da slede pomenutog DŽona, ostavljajući svo bogatstvo svojim slugama. Nakon izvesnog vremena pored njih su prošle njihove bivše sluge u novoj odeći i sa svojim slugama. Ražalostili su se i pokajali zbog onoga što su propustili na ovome svetu i to ih je tištilo. Kada je to DŽon shvatio upitao ih je: „Pokajali ste se i žalite za onim što ste propustili na ovome svetu”? A oni odgovoriše: „Da, nismo smogli snage da to izdržimo”. Zatim im on reče: „Idite dole do potoka i donesite mi kamenja iz njega”. Nakon što su mu ga doneli on ih stavi pod svoju odeću, a zatim ih izvadi, kad ono svo to kamenje se pretvorilo u skupoceno, drago kamenje. Onda im reče: „Idite na trgovište, pa prodajte to i kupite šta želite, biće više nego što ste imali. Ali, neka znate, nećete imati nimalo udela u Raju, jer ste prodali svoj deo za ovosvetsku brzu i prolaznu korist”. Dok su oni o tome razgovarali došla je jedna grupa ljudi noseći sa sobom mrtvaca. Tražili su od DŽona da ga oživi, na što je on rekao: „Ustani, o ti mrtvi, uz pomoć Uzvišenog Boga”, i mrtvac oživljen ustade. Tada mu DŽon reče: „Obavesti ovu dvojicu šta su propustili od rajskih nagrada”. Oživljeni im reče: „Čekali su nas u raju prekrasni dvorci, okićeni raznobojnim draguljima. Dužina i veličina dvora je tolika i tolika”. Kada su to mladići čuli, pokajaše se i opet ostaviše sve što su imali i nastaviše da slede DŽona, sledeći Isusovu veru sve do kraja svoga života.

Vi hrišćani u pomenutoj knjizi govorite takođe o nekom čoveku koga smatrate jednim od velikih i dobrih svetaca; kako su mu dolazili anđeli svaki dan i donosili mu hranu iz raja u zlatnom posuđu. Na sebi je imao svilene peškire, a na peškirima cveće raznovrsnih boja. Pa kako možete poricati postojanje zlata, svile, cveća i hrane u Raju!?

Ovo kazivanje je dokaz protiv vas, osim onoga što prenose druge svete knjige s kojima se slaže većina učenih, verskih velikodostojnika, ali vi to poričete i pravite se da ne znate.

Takođe, ta knjiga govori o čoveku kako su mu dolazili anđeli svaki dan donoseći mu iz raja raznovrsnu hranu, ujutru i uveče. Jednoga dana posetio ga je jedan dobri čovek poznat po imenu sveti Pavle rob. Toga dana su došli anđeli i doneli su mu duplu količinu rajske hrane u posudu od zlata, prekrivenom svilenim peškirima.

U hrišćanskim knjigama ima mnogo ovakvih primera, ali sam ja to skratio da ne bih bio preopširan, a sve to poricati mogu samo oni koji su pamet izgubili.

Hrišćani prigovaraju muslimanima i zbog toga što daju imena po imenima Božijih poslanika, mir nad njima. Zašto nam to prigovarate kada je to znak našeg poštovanja i časti prema njima, a i svi su oni potomci Adama, mir nad njim. Zašto ne pogledate na sebe kad ste spremni da dajete imena ljudima po imenima Božijih anđela: Gavrilo, Mihailo, Azril…, a nemate odgovora na to. Sreća i uspeh je samo onima koji veruju u Uzvišenog Boga.

[1] Vidi; Ahmed b. Hanbel, 6/236.

[2] Prenosi Ibn Madže i Bejheki.

Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib