10 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

O HRIŠĆANSKOJ IDEOLOGIJI KOJU MORAJU POZNAVATI I MLADI I STARI

U ovom delu će biti pojašnjenje da Isus, mir nad njim, nije bog, nego da je on čovek, Božije stvorenje i Božiji poslanik.

Znajte, Bog vam se smilovao da je sve ovo ranije navedeno u hrišćanskom učenju o Isusu kao bogu ili božijem sinu i stvoritelju laž, jer to demantuju i sami pisci četiri Jevanđelja. U svrhu toga navešćemo sledeće:

Matej u prvom delu svoga Jevanđelja kaže: „Ovo je knjiga rodoslovlja Isusovog. On je sin Davidov, sina Avramovog.” Ovo je, dakle izjava da je Isus, mir nad njim, rođen od loze Davida, mir nad njim, a David je potomak Jehuze, sina Jakova, sina Isakovog, sina Avramovog. Shodno ovome, svaki onaj za koga se utvrdi da ima ljudsku lozu, on je bez sumnje čovek. Jedino je Bog Uzvišeni oduvek i nije rodio i rođen nije. Sve osim NJega je stvoreno i ne može biti božanstvo.

Matej takođe navodi u četvrtom delu svoga Jevanđelja, pa kaže kako je neki čovek dozivao Isusa: „O Habru!” Na šta mu Isus reče: „Zašto me nazivaš Habrom, a Habra je Uzvišeni Bog.” Ovo je očito jasno od strane Isusa, mir nad njim, i njegov ponizan odnos prema svome Gospodaru Stvoritelju, pa zašto onda Isusa nazivati božanstvom i smatrati ga onda takvim!?

Jovan u šesnaestom poglavlju svoga Jevanđelja navodi: „Isus je podigao oči prema nebu, skrušeno se obraćajući Uzvišenom Bogu, Jedinom Tvorcu rečima: „LJudi trebaju da znaju da si Ti Bog, Jedini Stvoritelj koji si me poslao”. Ovde se iznosi priznanje Issusovo da je on poslat od Boga kako bi ispunio zadatak prenošenjem da je samo Jedan i Jedini Gospodar Bog i da drugog boga nema. Sa takvim zadatkom je došao Isus, mir nad njim, na ovaj svet kao i svi ostali Božiji poslanici, neka je mir nad njima.

Kad bi neko od hrišćana rekao: „Ako je Isus u ovom poglavlju priznao da je poslat od Boga, pa na drugom mestu se može pronaći da je on stvoritelj i oduvek”. Mi mu odgovaramo: „Ovo drugo je potvora i laž na Isusa a on je čist od onoga što mu se pripisuje. O, kako čudno zapadate u protivrečnosti, kao što je slučaj na ova dva mesta”. Zasigurno je to da je Isus, mir nad njim, čovek poslan od Uzvišenog Boga i to je suštinska istina. Zbog toga je i nemoguće prihvatiti da je Isus ikada rekao da je on oduvek ili da je stvoritelj. Ova hrišćanska izmišljotina je uticala na nastanak prvih generacija sa pogrešnim verovanjem, a sledeće generacije su nastavljale preuzimati pogrešno učenje i očiti nesklad.

Mateja u svom Jevanđelju navodi kako je đavo pozivao Isusa da mu se pokloni, a za uzvrat će mu pokazati bogatstvo zemlje i njene lepote, rekavši mu: „Pokloni mi se pa ću ti sve ovo dati”. Na to mu Isus odgovori kako je svakom čoveku propisano da nikome ne robuje, osim Jedinom Bogu, Gospodaru i da se ne treba nikome klanjati, osim NJemu. Ovo je potvrda da je Isus, mir nad njim, čist od njihove priče da je on bog. Kad bi Isus bio bog, kao što kažu, ne bi se đavo smeo ni usuditi da mu tako nešto govori. Takođe se u Isusovom odgovoru može primetiti da se padanje ničice, tj. naklon vrši samo Uzvišenom i Jedinom Bogu. I u ovom slučaju hrišćani su mešali svašta u svoje Jevanđelje, jer Isus, mir nad njim, kao i ostali Božiji poslanici su sačuvani od prikrivenog đavolskog došaptavanja, pa kako je onda moguće da ovako otvoreno đavo poziva, na klanjanje njemu mimo Uzvišenom Bogu!? Ovo jasno ukazuje na to da su u Božiju objavu Jevanđelje ubacivane stvari koje nisu od Jedinog Gospodara, nego su produkt ljudske intervencije u božanski govor. Tako se činilo i u ovom slučaju vezanom za Isusa, mir nad njim.

Jovan u svom Jevanđelju navodi da je Isus rekao apostolima: „Odlazim svome ocu i vašem ocu, svome Bogu i vašem Bogu”. To znači: „Moj i vaš otac je naš zajednički Gospodar, jer je to bila terminologija tog vremena”. Ako bi hrišćani bili čvrsti u svom verovanju da je Isus ovde rekao da mu je Bog otac onda treba dodati da je i svima njima otac, jer je rekao „i moj i vaš otac”. Međutim to se sve pobija drugim delom Isusove izjave „.. svome Bogu i vašem Bogu”, čime se apsolutno izbacuje mogućnost pripisivanja božanstva Isusu, mir nad njim.

Mateja u sedmom poglavlju svoga Jevanđelja navodi da je Isus rekao apostolima: „Svakok vas ljubi i štiti, ljubi i štiti mene, a ko mene voli, voli i Onoga ko je mene poslao”.

Jovan u petom poglavlju svoga Jevanđelja navodi: „Ja zaista nisam došao da radim išta po svojoj volji, nego po volji Onoga koji me poslao”.

Marko na kraju svoga Jevanđelja navodi da je Isus u vreme kada je bio razapet (po hrišćanskom verovanju) rekao: „Bože moj, zašto si me napustio”? A to je bilo poslednje što je izgovorio na ovome svetu. Ovako oni kažu, a slagali su na Isusa, mir nad njim. Ne dolazi u obzir da ga je Uzvišeni Bog napustio ili da su ga Jevreji razapeli, nego smo samo ovde upotrebili hrišćanske izvore i njihovo učenje u koje oni čvrsto veruju. U tom svom učenju sami navode da je Isus, mir nad njim, rekao: „Moj Bože, moj Bože”, što svakako ukazuje na to da Isus, mir nad njim, ima svog Boga koga priziva u teškoćama, kao i svi mi, a čist je od toga da bi sam sebe nazivao Bogom. Iz ovoga proizlazi da je lažna hrišćanska dogma neizbežno oboriva, ali oni su gluvi, nemi i slepi i nikako da razumeju.

Na kraju svoga Jevanđelja Luka navodi da je Isus kada je izašao iz groba ušao među svoje apostole okupljene u jednoj prostoriji zaključanih vrata. Oni su se uplašili od njega, misleći da vide duha. Kada je Isus to na njima primetio, rekao je: „Dodirnite me, znajte da duhovna bića nemaju meso, niti kosti, a moje telo je upravo takvo da ga možete dotaknuti”. Na ovaj način je utvrdio dakle da je on čovek od mesa i kostiju, materije koju poseduje svaki čovek i u isto vreme opovrgao je da je on Bog.

Ovaj kao i prethodno navedeni tekst je iz njihove Biblije, a mi muslimani vernici poričemo da je Isus, mir nad njim, ubijen i zakopan i da je nakon toga izašao iz groba. To navodimo samo kao dokaz hrišćanskog ubacivanja u Božiju objavu što je pogrešno i odvodi ih na krivi put, a mi smo ovde koristili njihove dokaze kako bi pobili njihovo mišljenje da je Isus bog ili sin Uzvišenog Boga. Sveti je samo Jedan i Jedini Uzvišeni Bog.

Ko kaže da je Isus, mir nad njim, rob Uzvišenog Boga, da se rodio kao dečak, rastao i razvijao se dok nije dostigao zrelost i da ga je Bog izabrao Svojim poslanikom, taj se slaže sa istinskim rečima Isusa, mir nad njim, i njegovih učenika. A onaj ko se protivi ovakvom učenju suprotstavlja se istini i postaje čvrst sledbenik krivog verovanja, da nas Bog sačuva od toga. Ono što je još čudnije za svakog pametnog čoveka je njihovo verovanje da je Isus, mir nad njim, oduvek, iako on za sebe kaže da je od krvi i mesa. Na taj način oni deo svoga boga smatraju večnim, a drugi deo nastalim, tj. stvorenim, jer je kao što rekosmo i sam Isus, mir nad njim, rekao da je od krvi i mesa, a i hrišćani to navode u svom Jevanđelju. I krv i meso su proizvod hrane i pića koje ljudska bića koriste u svom ovozemaljskom životu. Prema hrišćanskom učenju Isus je stvoritelj čitavog ovog sveta i kao njegov deo stvorio je sam sebe, što je prosto nemoguće da zdrav ljudski razum prihvati. Ko tako misli i veruje bezvredan je i zaslužuje Božiju srdžbu i on samo može biti od onih koji su napušteni.

Sledom hrišćanskih čudnih verovanja saznajemo kako delić ovoga sveta može biti stvoriteljem celoga sveta. Deo nečega ne može postajati bez njegove celovitosti, a ono što ne postoji i što nije moguće i nije ništa. Po ovakvom učenju stvoritelj ovoga sveta je nepostojeći, nepoznat, dakle nemoguć. Ja smatram (autor ove knjige) da je autor ovakve teze hrišćanskog verovanja svesno podvalio i začarao hrišćane, napisavši im raznorazne podvale i laži sazdane na najčudnijim nemogućnostima. Ipak, njihova labava dogma se učvrstila i bila je prihvaćena, a ustvari je to samo obmana i pusta priča.

U Starom (prvom) zavetu se kaže da je Isus rezao nokte i šišao kosu, i da se razvijao u visinu i debljao se. Pa, ako je on stvoritelj večni, već su se razdvojili njegova kosa i nokti iz jedne celine i postali prahom i uništeni, tako da više ništa nije ostalo od njegove telesnosti. NJihov, večni stvoritelj je jednim delom nestao, a drugi je ostao kakav je i bio. Kome je uništen jedan deo, pa trebalo bi da to onda utiče i na celinu, a ko ima deo bez celine on je ograničen, tj. potrebna mu je pomoć da se vodi ili nosi. Onaj ko ima takva svojstva i sam je zavisan.

Uzvišeni Bog, Večni Stvoritelj je dao mnogobrojne dokaze za one koji su razumom obdareni da On nema telo, visinu, niti celinu koja ima svoje delove. Bog Jedini je oduvek, ne može se deliti na delove, bez nedostataka je, dovoljan je Samom Sebi, a sve drugo je od NJega zavisno kroz sve vrste oblika i stanja. On je onakav kako Sam za Sebe kaže: „Ništa Mu nije slično i On sve čuje i sve vidi”.[1]

Hrišćanima se takođe može postaviti pitanje: „Ako verujete da je Isus bog i stvoritelj koji je oduvek, pa zna li se onda tačno mesto i vreme njegovog delovanja ili se ne zna! ? A ne mogu poreći da u svojim Jevanđeljima Matej i Luka izjavljuju da je Isus rođen u Betlehemu, gradu koji se pripisuje Judi za vreme kralja Rodosa, i da je on razapet u vreme vladavine Pilata. Svi oni koji su bili u nekom vremenu i mestu morali su imati i svoje preteče i savremenike, kao i prostor koji ga okružuje. Ko se uklapa u sve ovo on se ubraja i u stvorenja, a kada se ustanovi da je nešto stvoreno pobije se, dakle i njihova hrišćanska teorija da čovek može biti stvarni Bog koji sve stvara. Zasigurno je tačno da vreme ima svoje trajanje, i da je vreme postojalo i pre pojave Isusa u što nema ni najmanje sumnje. Pa, kako je onda moguće da postoji vreme pre pojave njegovog stvaraoca, tj. da mesto i okolina dočekaju pojavu svoga stvaraoca!? To je svakako nešto najčudnije što može doneti mašta u glavama ljudi, a što je apsolutno nemoguće. Jer, sve ono što je rođeno u jednom određenom mestu i vremenu je biće nastalo od bića, a Isus, mir nad njim, se ubraja u najdraža bića Uzvišenom Bogu, a Bog je Uzvišen i čist od onoga što Mu pripisuju nevernici.

Sve što sam ovde naveo i pojasnio uz pomoć Boga, je jasna kritika hrišćanskom učenju i oborivost njihove ideologije. U isto vreme sam želeo istaći i svoju čistoću time što sam izabrao jasnu i istinitu veru islam, sledeći najodabranijeg Božijeg Verovesnika Muhammeda, mir nad njim, i moleći BogaUzvišenog da mi podari punu pomoć u tome, a On nam je dovoljan i divan pomagač.

[1] Kur'an, poglavlje Dogovaranje, odlomak 11.