Istinska Božja vera treba biti dosledna svojim učenjima. Njena izvorna načela ne bi se trebala menjati kroz vreme. Na primer, rane Hristove sledbenike nije bilo moguće razlikovati od jevreja tog vremena počevši od načina na koji su se venčavali do načina na koji su se molili, oblačili, jeli i govorili. Oni su bili poligamisti, molili su se klanjajući se, njihove žene su nosile marame, oni nisu jeli svinjetinu, jedni druge su pozdravljali sa: „mir sa tobom,“ i homoseksualizam je smatran velikim grehom kažnjivim srmću.
Hrišćani se danas zgrožavaju poligamiji, mole se klečeći, oblače se oskudno (sa izuzetkom časnih sestara, na venčanjima i sahranama), oni jedu svinjetinu i jedni druge pozdravljaju sa „ćao.“ Od 1970. većina hrišćana protestanata prihvatilo je homoseksualizam do tačke da danas imaju i sveštenike koji su homoseksualci.
Isto su tako, hindusi iz prošlosti jeli meso, žene su spaljivane na posmrtnom spaljivanju svojih muževa (sati ili sute), i odavale su se svetkovini „svete“ prostitucije u hramovima (davadasis). Danas su većina hindusa vegetarijanci, sute je kao obret zabranjen od strane hindu reforme britanskih autoriteta u 19. veku, i u 20. veku je ukinut obred davadasis.
Nasuprot tome, učenja i prakse islama ostale su neizmenjene od vremena njegove poslednje objave do danas. Poligamija je još uvek legitimna, muslimanska molitva je još uvek u formi klanjanja, oni jedni druge pozdravljaju sa „mir sa tobom,“ i homoseksualizam je ostao jedan od najvećih greha.
Još važnije, oni nastavljaju da obožavaju jedino jednog istinskog Boga (Allaha), dok su se hrišćani koji su to isto činili još od vremena Hrista počeli etiketirati jereticima. To se desilo u 4. veku kada je „trojedni“ bog zamenio unitarističkog Isusovog Boga i Boga svih prethodnih poslanika. Slično tako, iako su ranija pisma hinduizma zabranjivala idolatriju, hindusi danas imaju milione bogova koje obožavaju kroz ovu formu.
Iz knjige „Da li postoji prava vera?“ dr. Bilal Filips.