Da li je pre poslanika Muhammeda postojala vera koja se zvala Islam?

 Pitanje: Da li je pre Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, postojala vera koja se zvala Islam?

Odgovor: Ova vera je vera Islam[1], jedina vera koju Uzvišeni Bog prihvata, i mimo nje ne prihvata nijednu drugu veru, niti od prvih ljudi niti od kasnijih, jer su, doista, svi Božiji verovesnici bili u veri Islamu (Bogu pokorni). Uzvišeni Bog govoreći o Nuhu (Noji), kaže:

“Kaži im pripovest o Nuhu! Kada on reče narodu svome: ‘O narode moj, ako vam je težak moj boravak među vama i moje podsećanje na Božija znamenja, pa ja se uzdam u Allaha[2], a vi se, zajedno sa božanstvima svojim, odlučite, i neka vam odluka vaša ne bude nejasna; zatim je nada mnom izvršite i ne odgađajte! A ako se okrenete, pa ja od vas nikakvu nagradu ne tražim, mene će Allah da nagradi, meni je naređeno da budem među muslimanima (Njemu predanima).'” (Kur'an, Junus/Jona, 71-72)

I govoreći o Ibrahimu (Avramu), Uzvišeni Bog je rekao:

“Ko drugi veru Ibrahimovu (Avramovu) izbegava do onaj koji ne drži do sebe!? Mi smo njega na ovome svetu odabrali, pa će on i na drugom svetu biti među dobrima. Kada je njemu Gospodar njegov rekao: ‘Predan budi!’, on je odgovorio: ‘Ja sam predan Gospodaru svetova.’ I Ibrahim (Avram) je, kao i Jakub (Jakov), to zapovedio sinovima svojim: ‘Sinovi moji, Allah je vama veru odabrao, i nipošto nemojte da umrete osim kao muslimani (Bogu predani).'” (Kur'an, Al-Bekara, 130-132)

I govoreći o Musau (Mojsiju), Uzvišeni Bog je rekao:

“I Musa reče: ‘O narode moj, ako u Allaha verujete, u Njega se pouzdajte ako ste muslimani (Bogu predani)!'” (Kur'an, Junus/Jona, 84.)

I govoreći o Mesihu (Isusu), Uzvišeni Bog je rekao:

“I kada sam učenicima naredio: ‘Verute u Mene i Poslanika Moga’, oni su odgovorili: ‘Verujemo, a Ti budi svedok da smo muslimani (Bogu predani).'” (Kur'an, Trpeza, 111.)

I govoreći o prethodnim verovesnicima, Uzvišeni Bog je rekao:

„Po njemu (Tevratu) su jevrejima sudili verovesnici koji su bili Allahu poslušni (muslimani)…” (Kur'an, Trpeza, 44.)

I objavio je Uzvišeni Bog o Belkisi, da je ona rekla:

“… Gospodaru moj, ja sam prema sebi nepravdu učinila i u društvu sa Sulejmanom (Solomonom) predajem se Allahu, Gospodaru svetova!” (Kur'an, Mravi, 44)

To je vera Islam, vera mimo koje Uzvišeni Bog neće da prihvati nijednu drugu veru. Ona znači pokoravanje Uzvišenom Bogu u svakom vremenu na način na koji je naređeno u tom vremenu. Recimo, u početku je bila naredba okretanja tokom namaza[3] u pravcu Jerusalima, a zatim je naređeno okretanje prema Ka'bi[4], oba ova slučaja dolaze pod naslovom vere Islama, jer je vera poslušnost i činjenje ibadeta[5] Bogu u oba slučaja, međutim, razlika se dešava u delima pokornosti, kao što je ovde primer u okretanju tokom namaza. Tako isto vera svih poslanika je bila jedna, iako se verozakon razlikovao.

Pre Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, je bilo nekoliko pojedinaca od hrišćana koji su bili na ispravnoj veri sa kojom je poslat Isus, mir nad njim. Na to upućuje hadis[6] kojeg beleži Muslim da je Božiji Poslanik, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, tokom jedne propovedi rekao:

“Uzvišeni Allah je pogledao u ljude na Zemlji i bio je ljut na njih, na Arape i na nearape, osim na ostatak pripadnika Knjige. I rekao je: ‘Doista sam te poslao kako bih te iskušao, i kako bi druge tobom iskušao.'”

Imam Nevevi, tumačeći ovaj hadis, kaže: “Spomenuta ljutnja se odnosi na najveći stepen prekora i mržnje. Ovo se odnosi na vreme pre nego što je poslat Muhammed, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. A što se tiče preostalih od pripadnika Knjige, to su oni koji su se pridržavali ispravne vere (sa kojom je poslat Isus) bez njenog menjanja.”

A što se tiče Islama u posebnom značenju, to je vera sa kojom je Uzvišeni Bog poslao Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim.

Ljudi se raspravljaju po pitanju prethodnih naroda, oko sledbenika Mojsija i Isusa, mir nad njima, da li su oni bili muslimani ili ne.

To je jezički spor, jer Islam u posebnom smislu sa kojim je Uzvišeni Bog poslao Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, sa Kur'anom i verozakonom, se ne odnosi osim na ljude nakon Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. I pojam Islam se uopšteno u ovom vremenu odnosi na njegovu zajednicu. Međutim, Islam u općem značenju sadrži svaki verozakon sa kojim je Uzvišeni Bog slao verovesnike, pa tako Islam u opštem značenju uključuje svaki narod koji je sledio svog verovesnika.

[1] Bitno je napomenuti da se reč islam može odnositi na opšte i posebno značenje. Islam je arapska reč koja znači predanost, pokornost (Uzvišenom Bogu). Etimološki, izvodi se iz istog korena kao i reč ‘selam’ koja znači mir. U opštem značenju Islam nije neka nova vera, već je to jedna te ista Istina koju je Uzvišeni Bog objavljivao preko svojih poslanika svakom narodu. U užem značenju islam predstavlja ono sa čime je Uzvišeni Bog poslao poslednjeg Božijeg poslanika, Muhammeda, mir nad njim.

[2]  Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Boga koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u Islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

[3]  Namaz (ar. salat) se u jezičkom smislu odnosi na molitvu ili molbu (Bogu). U terminološkom smislu namaz je poseban obred bogosluženja ili obožavanja koji zahteva određene reči i pokrete koji su precizno definisani. Namaz je, nakon svedočenja da nema drugog istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik i rob, drugi temelj Islama bez kojeg Islam čoveka ne može da opstane. On je veza između čoveka i njegovog Gospodara i u njemu se ogleda čovekova pokornost Božijim naređenjima. Obaveznih namaza u toku dana je pet koji se klanjaju (obavljaju) u precizno određenom vremenu.

[4] Kaba je prvi hram za ljude na Zemlji koji je sagrađen radi obožavanja Uzvišenog Boga. Njene temelje su postavili anđeli ili Adam, mir nad njim, a sagradio je Ibrahim (Avram) sa svojim sinom Ismailom (Jišmailom), mir nad njim. Kaba se nalazi u svetom gradu Mekki, i ona je pravac prema kome se muslimani okreću toko obavljanja namaza (molitvi). Muslimani se ne klanjaju nikakvom crnom kamenu ili Kabi već Gospodaru Kabe, a to je Uzvišeni Bog.

[5] Ibadet (obožavanje, bogoslužje) u jezičkom smislu predstavlja poniznost i skrušenost (prema Bogu). U terminološkom značenju ibadet je naziv za sve ono što Uzvišeni Bog voli i sa čime je zadovoljan od reči i dela, javnih i tajnih. Dakle, ibadet je obožavanje Boga kroz pokornost u onome što je On naredio i ostavljanje onoga što je zabranio. Uslovi ispravnosti ibadeta i njegovog primanja su: iskrenost – da to delo bude samo radi Boga, i ispravnost – da to delo bude u skladu sa praksom poslednjeg Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Ibadet se upućuje samo Uzvišenom Bogu.

[6] Hadis u jezičkom smislu znači govor, kazivanje, pripovedanje. U terminološkom smislu hadis je sinonim za sunnet i označava sve ono što je preneseno od Božijeg poslanika Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, njegove reči, praksa, prećutno odobravanje, moralno-etičke osobenosti ili životopis.