Da li će svaki musliman ući u Raj?

Pitanje:

Da li će svi muslimani, uključujući licemere, one koji nisu molitvu obavljali (klanjali) i koji su Bogu u obožavanju druge pridruživali (širk činili), ući u Raj nakon što provedu neko vreme u Paklu?

Odgovor: Hvala pripada Allahu.

Neophodno je razumeti osnovno pravilo po ovom pitanju, po pitanju ulaska u Raj i večnog boravka u Vatri. To je kratka i jednostavna stvar koja je objašnjena u kratkom hadisu koji je zabeležio Muslim u svome Sahihu (135) od Džabira, neka je Bog zadovoljan njim, da je rekao:

 „Došao je čovek kod Poslanika, neka su blagoslov i mir nad njim, i rekao: ‘Koja su dva dela koja čine neizbežnim ulazak u Raj ili Pakao?’

On je rekao: ‘Ko god ne bude Bogu širk[1] činio ući će u Raj, a ko umre čineći širk Bogu ući će u Pakao.’“

Učenjak Nevevi, Bog mu se smilovao, kaže:

„Što se tiče reči: ‘Koja su dva dela koja čine ulazak u Raj ili Pakao neizbežnim?’ Njima se misli na praksu zbog koje će sigurno ući u Raj i praksu zbog koje će sigurno ući u Pakao.“

Hadis (Poslanikov, mir nad njim, citat) pojašnjava da razlog zbog kojeg će čovek sigurno ući u Raj jeste da umre na verovanju u Božiju jednoću, a ono zbog čega će sigurno biti večno u Paklu jeste ako umre u širku (pridružujući Bogu sudruga).

To je konačni princip koji je poznat i utvrđen u Islamu. Potvrđen je verodostojnim predajama. Uzvišeni Bog kaže:

„Bog neće oprostiti da Mu se širk čini, a oprostiće manje grehove od toga kome On hoće. A onaj ko Bogu širk čini, taj izmišlja laž i čini greh veliki.“ (Kur'an, prevod značenja En-Nisa’, 48)

Poslanik, neka su blagoslov i mir nad njim, je objasnio u hadisu o zauzimanju (šefa'atu), stanje grešnika u Paklu, i objasnio je da niko neće biti izveden iz njega osim onih koji su umrli verujući u Božiju jednoću (tevhid) i koji su izgovorili šehadet (svedočenje da nema drugog istinskog boga osim Allaha), i koji su u svojim srcima imali verovanje:

„Biće izveden iz Vatre svako ko je rekao: ‘La ilahe illellah (Nema drugog istinskog boga osim Allaha)’ i koji ima u srcu dobra koliko je zrno ječma. Onda će biti izveden iz Vatre svako ko je rekao: ‘La ilahe illellah’ i koji ima u srcu dobra koliko je zrno pšenice. Onda će biti izveden iz Vatre svako ko je rekao: ‘La ilahe illellah’ i koji ima u srcu dobra koliko trunke.“ Hadis su zabeležili Buharija (6861) i Muslim (285).

Na osnovu ovoga, možemo videti stanje onih koji su pomenuti u pitanju:

1. Ako je osoba upala u veliki[2] širk, bilo da je u osnovi mušrik (onaj koji čini širk) kao što su jevreji, hrišćani, budisti i druge vrste nevernika, ili da je bio musliman koji je se odmetnuo od Islama time što je upao u širk – kao što je spomenuto u pitanju – onda njegova tvrdnja da pripada Islamu ili to što ima muslimansko ime neće da mu koristi, niti njegova dobra dela koja je uradio itd., ako je upao u veliki širk i umro na tome a nije se prethodno pokajao. Uzvišeni Bog kaže:

A tebi, i onima pre tebe objavljeno je: ‘Ako budeš Bogu širk činio, tvoja dela će, sigurno, propasti, a ti ćeš izgubljen biti.’ Nego, Boga jedino obožavaj i budi od zahvalnih! (Kur'an, revod značenja Ez-Zumer, 65-66)

2. Onaj koji nikako ne klanja (tj. ne obavlja obaveznu molitvu), bilo u kući ili u džamiji, i ne ide petkom na zajedničku molitvu niti na zajedničke molitve drugim danima, takav je, takođe, učinio svoju knjigu dobrih dela ništavnom i pao je u neverstvo time što molitvu ne obavlja nikako. Božiji poslanik, Muhammed, neka su blagoslov i mir nad njim, je rekao: „Ugovor između nas i njih (mnogobožaca, nevernika) je namaz (molitva), pa ko ga ostavi uzneverovao je.“ Hadis su zabeležili Tirmizi (2545) i En-Nesai (459). Šejh Albani ga je ocenio verodostojnim.
3. Što se tiče licemera, ako se ovde misli na osobe koje pri sebi imaju veliko licemerstvo, to jest oni koji spoljašnjošću pokazuju da su vernici, a ustvari u srcu su nevernici skrivajući to od ljudi, oni će biti na gorem stepenu od nevernika i mušrika (mnogobožaca). Njihova konačnica će biti u najdonjim stepenima Pakla, kao što je Uzvišeni Bog rekao:

Licemeri će na samom dnu Pakla biti i ti im nećeš zaštitnika naći. (Kur'an, prevod značenja En-Nisa’, 145)

Ali ako ste pod licemerima mislili na one koji padnu u neka dela licemerstva, kao što je laž ili pronevera poverenja ili kršenje obećanja; ili da je upao u neki mali[3] širk, kao što je da radi dela da bi ga drugi videli ili da se zaklinje nekim mimo Boga; ili osoba koja je upala u neki veliki ili mali greh – takva osoba ne postaje nevernik samim činjenjem tog dela. To ga ne izvodi van okvira Islama i neće večno biti u Paklu zbog toga, ako pri tom umre kao vernik u Božiju Jednoću (monoteizam). Nego, on je pod Božijom voljom, ako On hoće kazniće ga zbog njegovih greha, a onda će da ga uvede u Raj zbog toga što je verovao u Božiju Jednoću (tevhid), ili će da mu se smiluje na samom početku i uvesće ga u Raj i oprostiće mu grehe koje je uradio.

Buharija (6933) i Muslim (1659) prenose od Ebu Zerra, neka je Bog zadovoljan njim, da je Božiji Poslanik, neka su blagoslov i mir nad njim, rekao:

„Došao mi je Džibril u strani El-Harre i rekao: ‘Obraduj svoj ummet (narod) da će svako ko umre a ne bude širk Allahu činio ući u Džennet.’ Rekao sam: ‘Džibrile, čak i ako bude krao i blud činio?’ Rekao je: ‘Da.’ Rekao sam: ‘Čak i ako krade i čak ako čini zinaluk.’ Rekao je: ‘Da.’ Rekao sam: ‘Čak i ako krade i čak ako čini zinaluk.’ Rekao je: ‘Da, čak i ako bude pio alkohol.'“

A Allah zna najbolje.

Izvor: http://islamqa.info/ar/147996

Fusnote:

[1] Jezičko značenje reči širka je: pripisivanje, izjednačavanje i upoređivanje. A u islamskoj terminologiji širk znači izjednačavanje nekog drugog mimo Boga, sa Bogom u onome što je svojstveno samo Njemu, neka je slavljen On. To jest da se Bogu u obožavanju pridružuje nešto mimo Njega.

[2] Veliki širk je delo koje počinioca izvodi iz vere. Poput da se molitva upućuje nekom drugom mimo Bogu.

[3] Mali širk je delo koje počinioca ne izvodi iz vere.