“Kur'an je sveta Božija reč” – Karen Armstrong

Karen Armstrong, bivša rimokatolička časna sestra, britanski je pisac i  komentator, poznata po svojim knjigama o komparativnim religijama. Dok je boravila u samostanu, pohađala je St. Anne College, a diplomirala je na Odseku za engleski jezik. O godinama koje je provela u samostanu kaže da su ih obeležile fizičko i psihičko zlostavljanje. Ona je jedna od tri naučnika koji su dobili mogućnost da prvi put govore na zasedanju UN-a, o religiji. Bila je savetnik za nagrađivani dokumentarac Muhammad: Legacy of a Prophet (Muhammed: Nasleđe Poslanika). Dobitnica je čitavog niza nagrada i priznanja. U svojoj knjizi Muhammad a Prophet for Our Time (Muhammed – Poslanik za naše vreme), napisala je:

„Muslimani su uvek razumeli ovo. Njihovo sveto pismo, Kur’an, dao im je zadatak da naprave pravedno i pristojno društvo u kojem se svi članovi tretiraju sa poštovanjem. Politička dobrobit muslimanske zajednice bila je, i jeste, pitanje od najveće važnosti.”^[1]

Kur’an je za nju:

„Kur’an je sveta Božija reč, a njegov autoritet ostaje apsolutan.”^[2]

Potom je napisala:

„I poenta izvanrednog pluralizma Kur’ana, koji osuđuje agresiju i doživljava izvorno ispravne religije kao vere od Jednog Boga. Imamo dugu istoriju islamofobije u zapadnoj kulturi koja datira iz vremena krstaških ratova. U dvanaestom veku, hrišćanski monasi u Evropi insistirali su da je Islam nasilna religija mača, i da je Muhammed bio varalica koji je silom oružja nametnuo svoju veru nevoljnim ljudima, zvali su ga ružnim imenima. Ova iskrivljena verzija Poslanikovog života jedna je od usvojenih ideja na Zapadu, a zapadnjacima je oduvek bilo teško objektivno da vide Muhammeda.

Od uništenja Svetskog trgovinskog centra, 11. septembra 2001. članovi hrišćanske desnice u SAD-u i neki zapadni mediji nastavili su tradiciju neprijateljstva, tvrdeći da je Muhammed bio nepopravljiv zavisnik rata. Neki su u tvrdnjama otišli toliko daleko da su tvrdili da je bio terorista.^[3] Više ne možemo sebi da dopustimo da se upuštamo u ovakve vrste fanatizma, jer je to poklon kojim će ekstremisti  koji se koriste takvim izjavama da dokažu da je zapadni svet zaista angažovan u novom hrišćanskom ratu protiv islamskog sveta. Muhammed nije bio čovek nasilja. Moramo da pristupimo njegovom životu na uravnotežen, objektivan način, kako bismo znali da cenimo njegova značajna dostignuća. Negovanje netačnih predrasuda uništava toleranciju plemenitost i saosećanja, sve ono što bi trebalo da oslikava zapadnu kulturu.”^[4]

Fusnote:

[1] Karen Armstrong, Muhammad a Prophet for Our Time,  Atlas books, Harper Collins Publishers, London, New York, Toronto and Sidney, 2006. introduction, str. 13–14.

[2] Isto, str.16.

[3] Jevanđelje po Mateju, glava 10, stih 34, pripisuje Isusu (Isau,  mir nad njim) sledeće reči: „Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.” Da je kojim slučajem Muhammed,    mir Božiji nad njim, izgovorio nešto slično, hrišćani bi mahali ovim citatom i dan i noć, i na svakom mestu, želeći da time dokažu kako je Poslanik Muhammed,    mir Božiji nad njim, bio ”terorista”! A mi muslimani kažemo: plemeniti Božiji poslanik Isa,  mir nad njim, bio je najbolji čovek svoga vremena, i jedan od 5  najboljih ljudi koji su ikada koračali licem zemlje.

[4] Isto, str. 17–18.

 

Izvor: Knjiga: “100 svetskih velikana o islamu”