9 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

O HRIŠĆANSKOJ DOGMI

Svi hrišćani se drže svog verozakona i ne napuštaju ga, osim vrlo mali broj, a on u sebi, ustvari sadrži mnogo protivrečnosti. Prvi koji je napisao taj verozakon je bio čovek, velikan u njihovom krivoverju, a zvao se Sveti Petar iz grada Rima. Tekst tog verozakona glasi: „Verujemo da je bog-otac jedan, gospodar- svega, tvorac vidljivog i nevidljivog. Verujemo u gospodara Isusa, sina božijeg, najčistijeg stvorenja. Rođen je od oca pre svih svetova, nije napravljen, on je istinski bog od istinskog boga, od suštine svoga oca koji ga je svojom rukom stvorio, a Isus je stvoritelj svega. On je onaj koji nas je sve izbavio spuštajući se s nebesa kroz utelovljenje svetog duha i nastajanjem čoveka. Zanela ga je i rodila devica Marija. Bolno je paćen i razapet za vreme kralja Pilata. Zakopan je, a nakon tri dana ustao je iz mrtvih kako su nagoveštavali raniji proroci. (Ovo je laž na ranije poslanike, Bože sačuvaj da su oni nešto takvo govorili!) Zatim se uzdigao na nebo i seo sa desne strane svoga oca. Spreman je ponovo da se vrati kako bi presudio između mrtvih i živih. Verujemo u svetog duha koji je izašao iz oca-sina, a pomoću njega su govorili Božiji verovesnici da je krštenje oprost od greha. Verujemo u proživljenje naših tela i večni život”.

Ovo hrišćansko učenje u sebi sadrži mnogo kontradiktornosti. Npr; kažu: „Verujemo da je bog-otac jedan, vladar svega, stvoritelj onoga što vidimo i onoga što ne vidimo, a verujemo u jedinog gospodara Isusa, istinitog boga od boga koji je stvoren odbiti svog boga”. U prvom delu se tvrdi da je Bog jedan, dok u drugom delu kažu da On ima sina i da je i on bog, poput svog oca, jer je stvoren od njegove biti. Ovo je krajnje krivoverje i mnogoboštvo gde je izražena značajna protivrečnost u verovanju da je Bog Jedan i Jedini, Uzvišen i Svet.

U uvodnim rečima kažu: „Zaista je Bog sve stvorio”. Zatim kažu: „Verujemo da je Isus sve stvorio i usavršio svojom rukom”. Na taj način potvrđuju da uz Boga Stvoritelja ima drugi stvoritelj, što je sasvim nelogično. Kada kažu da je „Bog Tvorac svega onoga što se vidi i onoga što se ne vidi” u to se svakako treba svrstati i Isus, jer spada u grupu onoga što se vidi, a onda slede njihove reči da je Isus, ustvari stvoritelj svega, a da on nije stvoren. I ovde je vidljiva protivrečnost, a kad bi i životinje imale moć razumevanja i one bi ovakve stvari poricale, neka nas Bog sačuva od poniženja i đavolskih iskušenja. Jer, đavo se s njima poigrava kako hoće i vodi ih u Pakao, a ružno li je on boravište. Taj prokletnik đavo im govori: „Zaista je Isus stvoritelj svega”, pa dodaje: „Rođenje od oca pre svih svetova i najčišće je stvorenje”, pa ko je onda stvorio sve ono što se pojavilo pre njegovog rođenja, za vreme kad nije bio ništa, kada je bio mala beba? Ko je uređivao nebesa i Zemlju i sve što je u njima pre Isusovog rođenja? Kako će prvostvoreni biti stvoritelj svega na osnovu ovakve dogme, jer reč prvostvoreni znači da je on prvo biće od koga su nastala druga bića?! Hrišćanska dogma je izrađena na ovakvim kontradiktornostima i nemogućnostima, a oni smatraju da je Isus večni stvoritelj, a i da je rođen iz stomaka svoje majke Marije koja ga je kao i svaka majka nosila. Zaista sve to izgleda čudno i smešno onima koji su obdareni razumom, a od svih su zadovoljni samo đavoli.

Zamisli ove reči: „Isus je bog, stvoren od biti svoga oca”, a onda kažu da se spustio sa nebesa i otelovio se u utrobi svoje majke Marije. Tu je dakle reč da je Isus bio telesan u svojoj biti još na nebu, nakon čega se spuštanjem na Zemlju ponovo otelovljuje. Nije čudo u ovom otelovljenju biti i tela, nego je čudo da se otelovi nešto što nije ni telo ni bit. Uzvišen neka je Bog, Gospodar biti i materije i nema potrebe da On Sebi stvara sina, niti da na bilo koji način izdvaja delove Svoje biti u utrobu Marije, kako bi se pomešao sa njenom krvlju, mokraćom i drugim fiziološkim potrebama. Kako ih nije stid da na Boga ovako nešto iznose? Koliko li je samo Bog blag prema njima! ? Hvala NJemu koji nas je sačuvao iskušenja u koja su zapali hrišćani.

Znajte da u samim tekstovima njihovih knjiga postoji ono što narušava njihovu pogrešnu ideologiju o Isusu, mir nad njim.

Luka, na primer u četrnaestom poglavlju navodi o apostolima i ovakav tekst: „Zaista je Bog Stvoritelj svetova i svega u njima, On je Gospodar nebesa i Zemlje. Ne obitava na oltarima pravljenim od ilovače ljudskom rukom. Nije mu potrebno ništa, jer je On taj koji ljudima daje telo i dušu, pomoću NJega smo nastali i pomoću NJega živimo”. Ovako kazuje Luka, a tako je objavio Bog preko Svojih verovesnika, Bog im se smilovao. Ovim je takođe iznesen dokaz kojim se pobijaju raniji navodi o pogrešnom i kontradiktornom njihovom učenju. To je s toga što se nisu strogo pridržavali Božije knjige i NJegovih poslanika. Naprotiv, zabeležili su mnoga netačna kazivanja pa su ih onda predstavljali svojim sledbenicima istinitim zbog čega su oni zalutali s pravog puta. Ovakva učenja, nažalost, prihvata ogromna većina hrišćanskih sledbenika.

Ukoliko to učenje ne pripisujete Božijem poslaniku, pa recite nam onda odakle vam ta dogma pomešana sa istinom i lažima? Ako kažu da su neki delovi istiniti, a da neki nisu, sami su se spetljali u svojoj ideologiji, a Bogu time ne mogu da naude. Ako, pak budu tvrdili da je sve istina onda će prihvatiti i to da je Isus, mir nad njim, stvoren i rođen, a da je samo i jedino Uzvišen Bog, Stvoritelj svega onoga što se vidi i onoga što se ne vidi. Ipak, nakon svega oni opet kažu da je Isus bog i stvoritelj svega. Nastanak ovakve protivrečnosti nikada ne može biti istinit, tj. da je Isus bog, nastao iz biti svoga oca poput majke. To bi podrazumivalo međusobnu jednakost što bi svakako onda prouzrokovalo i pitanje: „Pa ko je onda od njih dvojice glavni, bog otac ili bog sin, pa šta je to što je određivalo jednog da bude otac, a drugoga da bude sin”!? Molimo Uzvišenog Gospodara da ne zapadnemo u njihovu situaciju i da ne skončamo kao oni!

 

Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib