5 Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

VEROVANJE U TROJSTVO

Po njihovom verovanju nije moguće ući u Raj bez verovanja u sveto trojstvo prema onome kako izjavljuju njihove zalutale vođe. Oni veruju da je bog jedan od trojice, da je Isus sin božiji koji ima božansko i ljudsko svojstvo. Ta dva svojstva su postali jedno, pa je božanski čovek stvoren kao novo biće, a u isto vreme čovek postaje bog, stvoritelj koji nije stvoren. Neki kažu da su ta trojica bog, Isus i Marija. Nema sumnje da svaki zdravi razum kojim je Bog obdario čoveka odbija i pomisao na tako nešto. Takvo nisko shvatanje ni dečija pamet ne može da prihvati. Ovakvim stavovima bi se mogao nasmejati ko ima imalo moći za razumevanje. Hvala Uzvišenom Bogu koji me spasio takvog društva i sačuvao me njihovih iskušenja. Oni se obavezuju na verovanje da je Isus sin božiji i da poseduje svojstva kao i sam Bog, tj. da Isus zna što i sam Bog i da ima moć koju i On ima, da i ostala druga svojstva i njemu pripadaju kao i Bogu, a što je, svakako, apsurdno. Jedan od dokaza za to su i reči Markove u jedanaestom poglavlju njegovog Jevanđelja, kada su učenici pitali Isusa, mir nad njim, kada će nastupiti Sudnji dan. On im je na to odgovorio: „Taj dan ne znaju ni anđeli koji su na nebu, niti iko drugi, osim boga-oca”. Ovo je dokaz da Isus nije sve znao, pa čak ni anđeli, kao i potvrda da jedino Uzvišeni Bog zna kada će nastupiti Sudnji dan, i da Isus, mir nad njim, zna samo onoliko koliko ga je Bog podučio.

Mateja u dvadesetom poglavlju svoga Jevanđelja navodi da, kada su Jevreji hteli da uhvate i da ubiju Isusa, on se te noći promenio i jako ražalostio, a svako ko ima svojstvo žaljenja ne može biti Bog, niti božiji sin. Zdravi razum sigurno ne može da prihvati da Isus, mir nad njim, može da ima dve prirode, božansku i ljudsku, pa da onda postanu jedno… To je gore od onoga koji kaže da voda, svetlost i tama mogu biti jedno. Nespojivo je prizivati jedinstvo vode i vatre, kao ni jedinstvo svetlosti i tame, jer takvo jedinstvo u svojoj suštini je nemoguće, zato što jedno isključuje drugo. Stvoritelj svih stvorenja je nezavistan u Svojoj biti i Sveti je u Svojoj veličini u odnosu na sve drugo, pa kako onda zdrav razum može da meša Stvoritelja sa stvorenjima, kao da su jedno!? Neka je Uzvišen Jedini istinski Gospodar od onoga što Mu pripisuju ! A gde je bilo Isusovo božanstvo kada je po njihovom verovanju izumiralo njegovo ljudsko telo! ? Naročito zbog toga što smatraju da su se duh i telo pomešali i sjedinili. A šta ih je onda razdvojilo kada je njegovo telo bilo udarano bičem – kako oni veruju – i tako udaran po glavi razapet na drvetu i gađan strelama sve dok nije umro, a vikao je žalosno i strašno? Gde je nestalo njegovo božanstvo u vreme ovih strašnih muka, a bilo je, kako dakle veruju to dvoje spojeno? Međutim, kažu da ga je to božanstvo napustilo kada je razapet i ubijen, a onda se spustilo u Pakao kako bi izvelo iz njega prethodne verovesnike. Tada je njegovo „ljudsko” bilo zakopano u grobu sve dok se njegov „božanski deo” nije vratio i izveo ga iz groba, nakon čega su zajedno otišli na nebo. Sve su ovo netačna kazivanja i spadaju u plitke besmislice koje zdravi razum ne može da prihvati. Kako to da smatraju da Isus ima dve prirode, a da su one postale jedno, a u Jevanđelju im stoji da on ima samo jednu prirodu, ljudsku!? Dokaz tome su reči Mateja u drugom poglavlju njegovog Jevanđelja gde stoji da je Jovan, nakon što je napustio rodni grad, potcenjivan od naroda rekao: „Verovesnici se ne potcenjuju nigde kao u svom gradu”. Ovo dokazuje da je on bio jedan iz grupe verovesnika i da svi verovesnici mogu da imaju samo jednu prirodu – onu ljudsku. To takođe potvrđuje i ono što kaže Šem'un Safaa, predsednik je verskih učenjaka kada je licemerno govorio o Isusu: „O ljudi, Izrailićani, slušajte, pa ću vam reći ko je Isus. To je čovek koji vam se pojavio od Boga sa snagom, podrškom i čudima kojima ga je obdario Bog, a vi to poričete”. Ovako stoji u knjizi: „ Kazivanje apostola”, a što je kod hrišćana kao i Jevanđelje. Pa, zar ima neka tačnija vest od ove koju iznosi Šem'un Safaa, a hrišćani se ponose njegovom pojavom, verujući u njegovu dobrotu i ispravnost. On, dakle svedoči da je Isus čovek kao i ostali ljudi poslanici, verovesnici koje je Bog potpomagao sa čudima. Sve što je Isus, mir nad njim, bio u stanju da učini bila je to moć Boga, a ne lično Isusova. Pa, gde je onda istina i njeno svetlo u tami njihove krive vere kada kažu da se božanstvo sjedinilo sa ljudstvom (telom) Isusovim i postalo potpun stvoren čovek, tj. nastao je Isus čovek, a njegovo telo je postalo božanstvo – stvoritelj koji nije stvoren!?

O Božiji robovi, razmislite kako se đavo poigrava s vašim neverovanjem koje je nabačeno na oči onima koji veruju u ovakve nemoguće pojmove. Oni slede đavole koji su im izmislili takvo pokvareno i ponižavajuće verovanje – Bog nas sačuvao njihove situacije.

Na kraju svoga Jevanđelja Luka navodi da je Isus, nakon što je ustao iz groba sreo dvojicu svojih učenika, od kojih je jednom bilo ime Kleofa i da im je rekao: „Što ste vas dvojica tužni”? Oni su mu odgovorili: „Jesi li ti jedini koji boraviš u Jerusalemu gradu, a ne znaš šta se u njemu dogodilo ovih dana Isusu koji je bio čovek, poslat od Boga u delu i rečima pred svim ljudima”!? Ovo je svedočenje Isusovog učenika, da je on Isus čovek, a ne Stvoritelj , niti je Bog, niti je Božiji sin. Neka je Uzvišen Bog od svega onoga što mu oni pripisuju!

 

Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib