Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
KRŠTENJE
Znajte, Bog vam se smilovao da Luka u svom Jevanđelju navodi kako je Isus rekao: „Ko bude kršten ući će u Raj, a ko ne bude ući će u Pakao i u njemu će večno da ostane”. Zbog ovog teksta u njihovom učenju oni smatraju da nije moguće ući u Raj, osim sa krštenjem. Na ovo bi im se moglo reći: „Šta mislite o Avramu, Isaku, Jakovu, kao i drugim verovesnicima, da li će oni da uđu u Raj ili ne? Ako kažu da će da uđu u Raj, onda ćemo da ih upitamo kako će da uđu u Raj kada nisu kršteni”. Oni bi rekli da je njihovo obrezivanje zamena za krštenje. Zatim bi ih opet trebalo upitati: „Šta kažete za Adama i Noa i za njihove prve potomke – niti su se obrezivali, niti su se ikada krstili, a u tekstu vašeg Jevanđelja se kaže da su oni svi u Raju”! Svi hrišćanski učenjaci to veruju, a ipak ne mogu da odgovore na ovakva postavljena pitanja.
Znajte da je ovo pravilo o krštenju lažno i izmišljeno, jer su to oni pripisali Uzvišenom Bogu i NJegovom poslaniku Isusu, mir nad njim. Krštenje se vrši tako što se u svakoj crkvi postavi posuda od mermera ili nešto slično, koju sveštenik napuni vodom, pa na tu vodu nešto prouči iz Jevanđelja. Nakon toga u tu vodu ubaci dosta soli ili balzamovo ulje. Kada bi se vršilo pokrštavanje nekog uglednog i starijeg čoveka iskupilo bi se nekoliko uglednih hrišćana koji bi mu svedočili po njihovoj veri da je kršten. Pored te svete vode sveštenik bi rekao: „O taj i taj, znaj da prihvatanje hrišćanstva znači da veruješ u to da je Bog jedan od trojice i znaj da nećeš moći da uđeš u Raj, osim krštenjem. Naš gospodar je Isus – božiji sin koji je otelovljen u utrobi svoje majke Marije i postao je bogočovek. On je bog u suštini zbog svog oca, a ljudsko je biće po suštini svoje majke. Razapet je i umro je. Živeo je i postao je živ tri dana nakon njegovog zakopavanja, a onda se uzdigao na nebo i zaseo je sa desne strane svoga oca. Na Sudnjem danu će donositi presude ljudima i ti treba da veruješ u sve što veruju sledbenici crkve. O sinak moj, veruješ li u sve ovo, na šta mu novonastali hrišćanin odgovara sa: “Da”. Nakon toga sveštenik zahvata svete vodice kojom posipa novog hrišćanina, govoreći: „Krstim te u ime oca, sina i duha svetog”. Zatim, tu vodu obriše peškirom i ostavlja ga što znači da je dotični prihvatio hrišćansko učenje.
Što se tiče krštenja hrišćanske dece ono se obavlja osmi dan po rođenju. Roditelji bi dete doneli u crkvu i predali bi ga svešteniku u ruke, nakon čega bi se sveštenik obratio rečima ranije navedenim u njihovom učenju, a otac i majka bi odgovarali sa rečima prihvatanja, zatim preuzimaju dete koje je tako postalo hrišćanin. Eto to je način krštenja deteta, Bog ih uputio s tog krivog verovanja.
Znajte, Bog vam se smilovao da voda koju sveštenici sipaju u crkvenu zdelicu ostaje godinama ustajala i nepromenjena, ali se to običnom hrišćanskom svetu jako dopada. Oni veruju da to spada u blagoslov sveštenika i njihove crkve. Ne znaju da je ta voda puna soli i balzamovog ulja, a to dvoje sprečava vodu od neugodnog mirisa. Sveštenik ne ubacuje so, niti ulje u posudu osim noću ili u vreme kada ga niko od običnog sveta ne vidi. Ovo je samo jedna od svešteničkih varki kojima se oni koriste. U vreme moga neznanja kada sam ja bio sveštenik činio sam isto to mnogo puta. Hvala Bogu koji me je uputio na put istine i izveo me iz tmina na svetlo.
Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib
