2. Sveštenikov put u islam – Anselm Turmeda (živeo 1355-1423. g.)

GOVOR O ČETIRI JEVANĐELJA

Anselm Turmeda

Znajte, Bog vam se smilovao da su četvorica pisaca Jevanđelja: Mateja, Luka, Marko i Jovan, sva četvorica iskvarila veru Isusa, mir nad njim. Dodavali su, oduzimali su i menjali su reči Uzvišenog Boga, kao što se o tome i govori u Kur'anu. Nijedan od te četvorice nije od havarijuna (bliskih drugova Isusa, mir nad njim) o kojima Uzvičeni Bog u Kur'anu pohvalno govori.

Mateja je prvi među njima, ali nije stigao da upozna i da vidi Isusa, mir nad njim, osim u onoj godini kada je Bog uzdigao Isusa, mir nad njim, na nebesa Sebi. Nakon što je Isus, mir nad njim, uzdignut Mateja je napisao Jevanđelje svojom rukom u gradu Aleksandriji. U svom delu je pisao o rođenju Isusa, mir nad njim, o njegovoj čudnoj pojavi, zatim odlasku njega i njegove majke u područje Egipta iz straha od kralja Rodosa koji je hteo da ubije Isusa, mir nad njim. Razlog tome je, kako kaže Mateja u svom navođenju da su trojica vatropoklonika sa Istoka došli do Jerusalema i pitali gde je taj vladar koji se rodio ovih dana, jer smo mi videli njegovu zvezdu kako se pojavila iznad naših krajeva, a što je dokaz njegovog rođenja, pa smo došli da ga posetimo i da mu donesemo poklone. Kada je vladar Rodos čuo za ovu vest promenio je boju svoga lica, pa je sakupio jevrejske učenjake i pitao ih o ovom novorođenčetu.

Oni mu odgovoriše: “Naši poslanici od Benu Israila, mir nad njima, obavestili su nas u svojim knjigama da će se Isus, mir nad njim, roditi u Bejtul-Makdesu u mestu Betlehem ovih dana.” Vladar im je tada naredio da odu i potraže to dete u Betlehemu, jer on ima nameru da se sastane s njim i da ga obožava. Međutim, bila je to samo spletka i varka, jer je vladar uistinu želeo samo da ga ubije. Trojica vatropoklonika su otišla u Betlehem i našli su Mariju i njenog sina Isusa, mir nad njim. Bila je u jednoj maloj kućici sa malom sobicom gde su joj predali poklon i naklonili se njenom sinu. Sledeće noći su ugledali jednog anđela koji im je naredio da prekriju rođenje Isusa, mir nad njim, i da se vrate, ali ne onim istim putem kojim su došli. Zatim je anđeo otišao do Marije i upozorio je na spletku kralja Rodosa, pa joj je naredio da beži sa sinom Isusom, mir nad njim, u zemlju Egipat. Učinila je onako kako joj je bilo naređeno.

Ovo je bio tekst Matejevog govora u Jevanđelju, a on je neistinit i netačan. Objašnjenje leži u tome što je između Betlehema i Časnog Kudsa pet milja. Da se kralj Rodos plašio ovog novorođenčeta lično bi se s trojicom vatropoklonika uputio ili uz njih poslao nekog od svojih sigurnih ljudi da se uvere u istinitost navoda. Sve ovo ukazuje da su Matejevi navodi netačni. Dodajmo tome da ni Luka, ni Marko, ni Jovan ništa od ovoga ne spominju u svojim Jevanđeljima. Mateja nije prisustvovao Isusovom rođenju, nego je koristio lažnu predaju koja je do njega došla.

Kad je reč o Luki, kazaćemo da ni on nikada nije video Isusa, mir nad njim, i da je njegovim sledbenikom postao tek nakon uzdignuća Poslanika. Hrišćanstvo je primio pred Pavlom Israilićaninom. Ni on, takođe nije video Isusa, mir nad njim, a bio je jedan od najvećih neprijatelja hrišćanima, jer su preko njega izvršavane naredbe vizantijskih vladara. NJegov zadatak je bio da gde god nađe hrišćanina da ga dovede do Jerusalema gde bi ga i zatvorili.

Spomenuti Luka u svojoj knjizi kazuje o pričama apostola, da je Pavle putovao sa grupom konjanika kada su ugledali neke zrake poput sunčevih i tada je iz te svetlosti čuo glas koji mu je kazao: „Zbog čega mi Pavle nanosiš štetu?”, (a ovaj događaj je lažan, tj., đavolska varka). Pavle upita: ,,A ko si ti moj gospodine”? On reče: „Ja sam Isus”. Pavle ga ponovno upita: „Kako da ti ja naudim, a ja te čak i ne vidim”! On reče: „Kada naudiš mome narodu kao da naudiš i meni. Skloni ruke sa mog naroda, jer su oni na istini. Sledi ih, pa ćeš tako i ti biti spa­šen”. Pavle upita: “Šta mi naređuješ da činim moj gospodine”? Na to mu Isus reče: „Idi u grad Damask i traži u njemu čoveka po imenu Analija. On tebe zna, iako ti njega ne poznaješ”. Pavle je otputovao u Damask kako bi tražio pomenutog čoveka. Pronašao ga je po Isusovom opisu, pa je od njega zatražio da prihvati Isusovu veru. Ovaj je udovoljio njegovim zahtevima nakon što se uverio u Pavlovu veru u Isusa. Ovaj Pavle je postao hrišćanin pred Analijom, a Luka pred Pavlom koji je zatim uzeo Jevanđelje od njega. Nijedan od njih nisu bili savremenici Isusa, mir nad njim, niti su ga ikada videli. Sve ovo je smešno i smušeno što ukazuje na njihovu laž.

Što se tiče Marka ni on nikada nije video Isusa, mir nad njim. NJegov ulazak u hrišćanstvo bio je tek nakon uzdizanja Isusa, mir nad njim. Veru je prihvatio pred apostolom Petrom od koga je i uzeo Jevanđelje u gradu Rimu. Marko se izdvaja od ostale trojice pisaca Jevanđelja po mnogim pitanjima, a što će biti pojašnjeno u šestom poglavlju, ako Bog da.

Što se tiče Jovana za njega kažu da je tečić Isusa, mir nad njim. Hrišćani smatraju da je Isus prisustvovao svadbi Jovanovoj kojom prilikom je vodu pretvorio u vino, a što je smatrano prvim čudom od strane Isusa. Kada je Jovan to video napustio je ženu i krenuo za sleđenjem Isusa u njegovoj veri i njegovim putovanjima. Hrišćani navode kako je Isus oporučio svom tečiću Jovanu da pripazi njegovu majku Mariju. To je bilo u vreme kada su došli Jevreji i pripretili mu smrću, kako oni misle. I kazao je Isus Jovanu: „Tako ti Boga pripazi na moju majku, jer je ona i tvoja majka”. Zatim je kazao njoj: „Tako ti Boga pripazi na Jovana, jer je on tvoj sin”, pa joj je poverio da pazi na njega.

Ovaj Jovan je četvrti iz grupe onih koji su pisali Jevanđelje kao što smo ranije pominjali. Ali, Jovan je pisao svoje Jevanđelje na grčkom jeziku u gradu Šušu. Ova pomenuta četvorica su autori četiri Jevanđelja koja su izmenili, dodavali i oduzimali od njih, ali je jedino jedno Jevanđelje ispravno i to ono koji je objavljeno Isusu. Taj originalni Indžil Novi Zavet je istinit i u njemu nema razilaženja. Laži na Boga i NJegovog poslanika Isusa, mir nad njim, su poznate i hrišćani ih ne mogu poricati, kao što ćemo to navesti u dobroj meri, ako Bog da.

Što se tiče njihovih neistina, između ostalog navešćemo primer šta kaže Marko u prvom delu svoga Jevanđelja u Izaiji Proroku, pa kaže, navodeći Božije reči: „Zaista šaljem Svog anđela pred tvoje lice”, misleći pred lice Isusa, mir nad njim. Ove reči se ne nalaze u knjizi Izaija, nego u knjizi Medhija Verovesnika, mir nad njim.To je jedno od najpogrdnijih potvora na Božije poslanike, kada se, dakle nekom od njih pripisuje ono što nema u njihovoj knjizi.

U neistine takođe spada kazivanje Matejevo u trinaestom poglavlju njegovog Jevanđelja da je Isus, mir nad njim, rekao: „Moje telo će biti u utrobi zemlje tri dana i tri noći nakon moje smrti, kao što je Jona proveo u utrobi ribe”. Ovo je očita laž koja se nalazi u Matejevom Jevanđelju, jer se on ranije složio sa učenjem ostale trojice u njihovim knjigama da je Isus, po njihovim tvrdnjama podlegao u petak u šest sati naveče, a da je ukopan u prvom satu subotnje noći i da je iz mrtvih ustao u nedelju ujutru, pa je prema ovome proveo u zemlji jedan dan i dve noći. S obzirom na ono što je ranije naveo Mateja – da je Isus proveo tri dana i tri noći u zemlji koliko je Jona proveo u utrobi ribe – jasno se pojavljuje nesklad u ovom događaju. Nema sumnje da je laž onih koji pišu Jevanđelja po ovom pitanju očita, jer niti je Isus, mir nad njim, rekao za sebe, niti je to Bog rekao za njega, da je bio u zemlji dve noći i jedan dan ili tri noći i tri dana, nego je ispravno to što kaže Uzvišeni Bog u Svojoj knjizi Časnoj, objavljenoj preko Svoga časnog Poslanika Muhammeda, mir nad njim, kada kaže: „Niti su ga ubili, niti su ga razapeli, nego ga je Bog uzdigao sebi”[1]

Takođe Marko navodi da je Isus, mir nad njim, nakon što je ustao iz mrtvih razgovarao sa apostolima, nakon čega se istog dana uzdigao na nebesa.

Luka se razišao s njime, pa je u knjizi koju je nazvao „Kazivanje apostola” spomenuo da se Isus uzdigao na nebo, nakon što je u zemlji među mrtvima proveo četrdeset dana. Ova činjenica je dovoljan dokaz za njihovu laž. Tako mi Boga, niti je ubijen Isus, niti su ga pokopali, niti se pridigao iz mrtvih nakon jednog ili četrdeset dana.

————————————————————————————————-

[1] Kur'an, poglavlje: En-Nisa, odlomak 157.

 

 

Iz knjige Anselma Turmeda: Tuhfetul-erib fir-redd ‘ala ehlis-salib