Home / Aktuelnosti / Kako gledanje pornografskih sadržaja menja mozak?

Kako gledanje pornografskih sadržaja menja mozak?

U savremeno doba je bez ikakve sumnje dokazano, da je struktura mozga promenjiva. Ta struktura se menja sa našim iskustvima i formira puteve i veze koji korespondiraju onome što gledamo, slušamo i učimo. Od filozofskih rasprava na predavanjima do upoznavanja ulica u novom gradu u kome se nalazimo; čak naizgled pasivno sedenje i slušanje muzike, ili gledanje TV-a dovodi do formiranja novih veza u mozgu koje nas, u konačnici, čine onim što jesmo.  Veliki problem, iako izuzetno prikriven, koji je dosegao razmere epidemije jeste gledanje pornografije i pogađa mnogo više muškarce nego žene.

Zašto je gledanje pornografije izuzetno veliki problem? Većina članaka o problematičnoj naravi ove teme obično govore o tome iz psihološke i/ili sociološke perspektive.  Ovaj članak će, međutim, pokušati objasniti učinke gledanja pornografije iz perspektive neuroznanosti.

Aktuelni model koji objašnjava kako učimo i pamtimo stvari na razini mozga, uzima sinaptičku prilagodljivost kao osnovu. Sinaptička prilagodljivost je sposobnost mozga da promeni snagu u vezama između neurona (moždanih stanica) kao odgovor na određeno iskustvo. To uključuje promenu količine i vrste određenih receptora, kao i količine oslobođenih neurotransmitera.

Jedan od najbitnijih neurotransmitera u mozgu je dopamin. On ima mnogo važnih uloga u mozgu poput onih u regulaciji voljnih pokreta, motivacije, nagrade, kazne i učenja. Nedostatak dopamina je povezan sa poremećajem pažnje kod djece (ADHD), padom kognitivnih sposobnosti kod starijih osoba i depresijom. Upoznavanje javnosti sa utecajem dopamina na zdravlje ljudi je najčešće kroz slučajeve poznatih ličnosti kao što su Muhameda Ali i Michael J. Fox, koji boluju od Parkinsonove bolesti, koja je usko povezana sa disfunkcijom dopamina u mozgu.

Dopamin ima važnu ulogu kod doživljaja užitka, nagrade i učenja. Droge kao što je kokain, pogađaju dopaminergični sistem što vodi  oslobađanju velike količine dopamina i rezultira osećajem izuzetnog zadovoljstva, ali što često dovodi do ovisnosti. Brojne studije dovode dopamin u vezu sa iščekivanjem ili samim doživljajem užitka. Ovisno o području mozga, dopamin može biti oslobođen pre ili tokom samog doživljaja užitka. Kada je oslobođen, dopamin jača i učvršćuje veze u mozgu nastale kao rezultat aktivnosti koja se provodi. Ovo je prvi korak koji vodi pojednca ka ponavljanju aktivnosti, kako bi osetio isto zadovoljstvo još jednom.

Na koji način je sve ovo vezano za pornografiju? Kako se slike projiciraju na displeju, to izaziva uzbuđenje koje aktivira dopaminergični sistem na isti način kako ga aktivira i delovanja kokaina.  Novoformirane veze u mozgu nastale gledanjem pornografskih slika, ili video materijala uveliko postaju ojačane od strane ogromne količine oslobođenog dopamina. Umesto da slike koje gledamo idu u kratkoročnu memoriju gdje bi bile zaboravljenje nakon što ugasimo displej, učešće dopamina osigurava da se one presele u dugoročnu memoriju i opsjedaju um osobe konstantnim reprojiciranjem.  Uznemirujuća je činjenica da što se više nečega prisećamo to čvršće ostaje u našoj memoriji. Setite se svojih studentskih dana i procesa pripremanja ispita – neprestano ponavljanje gradiva sve dok čvrsto ne ostane u memoriji.

Pornografija je fantazija. Različite scene sa uvijek drugim akterima daju onome koji gleda iluziju imanja odnosa sa novom osobom svaki put. Ove „zvezde“ dopuštaju razne vrste poniženja od strane muškaraca u eksplicitnim scenama. Same te radnje su apsolutno odvratne većini mentalno zdravih osoba. Međutim, samo dizajniranje i osmišljavanje pornografskih scena ide ka povezivanju nekoliko normalnih stvari glede seksualnosti sa elementima koji to nisu. Ovo je način na koji onaj koji gleda stiče novo iskustvo i želju za eksperimentisanjem u privatnom životu. Elektromagnetni talasi koji se emitiraju sa displeja izazivaju promene u mozgu, koje rezultiraju oslobađanjem dopamina, što dovodi do osećaja stvarnog, ali u osnovi iluzivnog, stanja ugode i zadovoljstva. Dopamin ojačava novonastale veze i stečena seksualna iskustva i sledeća stvar koja  se dešava je da čovek traži od svoje žene da se upusti u seksualne fantazije koje je on preuzeo u svoju podsvest gledanjem pornografskih materijala.

Sled događaja u mozgu je zabrinjavajuće jednostavan. Kroz sinaptičku prilagodljivost nove veze se stvaraju kao rezultat gledanja pornografije i skladište u memoriju. Budući da je iskustvo izuzetno uzbudljivo, količina oslobođenog dopamina je ogromna i utiče na kreiranje izuzetno jakih neuronskih veza.

Kada je slika smeštena u dugoročnu memoriju, javljaju se dve posledice:

  1. Budući da se isti sistem pokreće kao i kod upotrebe kokaina, razvija se ovisnost,
  2. Osoba koja je gledala pornografske materijale pokušava oponašati viđeno, što vodi razočarenju.

Umesto brojnih žena koja se mogu videti u pornografskim materijalima sada je samo jedna i što je još gore, ta žena ne zvuči, čini niti izgleda kao one koje su ušle u podsvjest osobe preko gledanja pornografije.

Nažalost, to nije kraj priče. Nakon razočarenja u stvarnosti zbog nerealnih, na iluziji zasnovanih očekivanja, mozak ne samo da prestaje otpuštanje dopamina pri reafirmaciji tih situacija, nego ga spušta ispod početne razine. To vodi ka depresiji nastaloj kao rezultat razočarenja i nezadovljstva bračnim drugom kao nekim ko nije ono što smo očekivali da će biti. Uprkos naporima mnogih žena da “začine stvari”, pa čak i da se same podvrgnu ponižavajućim aktima koji su umetno preuzeti u mozgove njihovih muževa, o pornografiji ovisni muževi samo će vrlo kratko uživati u tome pre nego što izgube interes. U međuvremenu, žena se oseća neprivlačno i emocionalno napušteno, uprkos njezinim naporima, ne znajući da se ona ne može takmičiti s dopaminskom eksplozijom u mozgu koju nudi pornografija.

Izuzetno značajna činjenica je da mozak deluje kao celina. Promena u jednom području mozga utiče na druga područja. To je sistem umreženosti moždanih neurona gdje se rezultati gledanja pornografije prenose na celi mozak. Opseg uticaja na druge delove mozga i kognitivne procese je područje istraživanja koje zahteva detaljniji pristup i veću pažnju.

Iako neuroznanost prikazuje veoma uznemirujuću sliku onih koji su pod uticajem pornografije, to nisu sve loše vesti. Već smo spomenuli da se prilikom gledanja pornografije aktivira isti sistem kao i prilikom uzimanja droge kao što je kokain, međutim sama osnova nije ista. Ovisnik o kokainu mora proći kroz izuzetno težak proces detoksifikacije svoga tela, u suprotnom izlaže se opasnosti da izgubi život usled konstantne upotrebe droge.

S druge strane, muškarci koji su saznali za negativne strane gledanja pornografije mogu prestati istoga trena bez značajnih psihičkih posledica. Naravno da to zahteva izuzetnu snagu volje i nalaženje drugih stvari koje interesuju pojedinca i s kojima će upražnjavati svoje vreme.

U početku, kao i kod svake ovisnosti, slike već gledanih pornografskih sadržaja se pojavljuju pred očima i testiraju volju pojedinca da ustraje. Srećom, mozak koji se odlikuje izuzetnom prilagodljivošću, kako je jednom bio prilagođen pornografiji, isto tako se može vratiti na početno stanje čistoće. To je iznimno učinkovit organ koji se vrlo efikasno rešava neuronskih veza koje se više ne koriste. Što duže osoba ne gleda pornografiju to je više verovatno da će mozak odbaciti već postojeće sadržaje koji opsedaju čoveka. Sudjelovanje u novim iskustvima i angažovanje mozga u različitim aktivnostima, prisili će mozak da zanemari druge stvari. Samo je potrebno vremena i potrebno je ponuditi adekvatan izbor mozgu, mozak će uvek izabrati ono što osoba aktivira češće.

Check Also

Zašto islam ne prihvata da je Isus umro razapet na krstu za grehe čovečanstva?

Islam uči da su svi ljudi nevini po rođenju (tj. rođeni bezgrešni) i oni postaju …