Home / Tekst / Analiza religija / 3. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja

3. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja

Lav Nikolajevič Tolstoj

Biografija jednog vanrednog pisca

Rođen je 28. avgusta 1828. godine, na porodičnom imanju Jasna Poljana, u Tulskoj guberniji južno od Moskve, i to kao četvrto dete jedne imućne porodice.
Majku je izgubio još u ranoj dečačkoj dobi, a sva briga o njegovom vaspitanju i obrazovanju pala je na oca, Nikolaja Tolstoja. Još kao dečak naučio je francuski i nemački jezik. NJegova baka i tetke su igrale važnu ulogu u njegovom odrastanju u okviru porodice višeg društvenog sloja. U devetoj godini mu je umro otac od trovanja. Nakon tog događaja izgubio je i baku, a njega, braću i sestru je usvojila tetka.
Godine 1844. počeo je da izučava orijentalne jezike na Univerzitetu u Kazanu. U to doba je zapao u boemski način života. Piće, žene i kocka kojima je bio obuzet u tom periodu udaljili su ga sa napola dovršenog studija. Godine 1845. okreće se studijama prava, ali ni njih nije uspeo da završi, pa je nakon dve godine izbačen.

U devetnaestoj godini je bio vlasnik ogromnog bogatstva, kao jedan od naslednika u porodici. Njemu, jako draga porodična kuća u Jasnoj Poljani, mu je pripala nasleđem, pa je tu i nastavio da živi.
Godine 1851. je otišao u Kavkaz, što je na njemu ostavilo duboki uticaj. Dok je bio na odsluženju vojske u jednoj školi u Kavkazu, učestvovao je i u borbama protiv Osmanlija 1853. godine. Sledeće godine je prebačen u sastav vojske na Krimu, tako da je bio učesnik i Krimskog rata. Iz redova vojske je izašao 1856. godine.

«Detinjstvo», svoje prvo delo u kojem je zabeležio uspomene iz detinjstva, počeo je da piše 1851. godine, kada je imao tek 23 godine.
Život naroda u Kavkazu koji je na njega ostavio duboki uticaj, opisao je u romanu «Hadži Murat» 1852. godine i «Kozaci», a svoje doživljaje iz Krimskog rata u «Sevastopoljskim pripovestima» koje su objavljene 1855. godine.

Godine 1857. poduzeo je putovanje prvo u Nemačku, a potom 1860. u Englesku, Švajcarsku i Belgiju. U tim zemljama se upoznao sa vodećim misliocima i piscima.
U Rusiji se vratio 1861. godine. Tada je 22. septembra 1862. godine oženio Sofiju, ćerku uglednog moskovskog doktora Bersa. Nakon venčanja povukao se na imanje i počeo je da živi jednostavnim životom, zanimajući se isključivo za porodicu i za književnost.

Godine 1863. je počeo da piše «Rat i mir», delo koje se smatra njegovim najvećim uspehom. Pisanje je dovršio 1869. godine.
«Ana Karenjina», delo koje se smatra najjačim delom nakon «Rata i mira», počeo je da piše 1873. godine. Delo je završio u periodu od skoro pune tri godine, u tim godinama je doživeo teške trenutke zbog gubitka troje dece i svoje tetke.
Pod uticajem osećaja koje je kod njega izazvala smrt bolesnog brata, počeo je da piše «Ispovesti» u kojima je opisao beskrajni unutrašnji sukob koji se nije umanjio do kraja njegovog života.
«Vaskrsnuće» je sledeće veliko delo nakon «Rata i mira» i «Ane Karenjine», ali je počeo da ga piše tek 20 godina nakon završetka pisanja «Ane Karenjine» 1876. godine. U tom periodu on je doživljavao velike potrese u svom životu, promene u pogledu stava prema svetu, ljudima i životu uopšte. Uporedo sa tim preobražajima, on je počeo da piše o osećajima prema teretu teologije i o razmišljanjima o Bogu, čoveku, životu i smrti. «Šta je vera», «Smrt Ivana Iljiča», «Sa čime čovek živi», «Tri smrti» i «Manifest smrti» su romani i priče sa tim tematikama.

U periodu 1891-1892. godine njegov duh je teško pogođen proživljavanjem oskudice i bolesti u Rusiji, a posebno smrću najdraže ćerke Vaniške koja je umrla u sedmoj godini.
Prvu rečenicu «Vaskrsnuća» napisao je 1896, a celo delo je završio 1899. godine. U isto vreme je počeo da piše «Kreutzerovu sonatu», delo kroz koje se oslikava njegovo sve nespokojnije stanje duha.
U momentu kad više nije mogao da izdrži situaciju stalnih svađa koje su u porodici počele još u prvim godinama braka, ostavio je pismo svojoj supruzi i napustio je kuću u Jasnoj Poljani. To se dogodilo 9. novembar 1910. godine. Tolstoj je tada imao 82 godine.

Tolstoj, koji je celog svog života tražio samog sebe, suštinu života i Boga, nekoliko dana nakon što je napustio kuću, dobio je zapaljenje pluća dok se spremao da otputuje u Bugarsku preko Odese i Istanbula. Tolstoj je umro na železničkoj stanici u Astapovu, ujutru, u 06:05 , 20. novembra 1910. godine.

Prema oporuci, ukopan je u jednom tihom i senovitom uglu Jasne Poljane, u mestu gde je proživeo najlepše dane svoga života i detinjstva u igri sa svojom braćom.

 

                                                                                PRVO POGLAVLJE
MUHAMMED, mir nad njim
(L. N. Tolstoj je 1908. godine pročitao u Indiji štampano delo «Hadisi Muhammeda, mir nad njim » od Abdullaha Es-Suhreverdija. Od pročitanih hadisa napravio je zbirku i ištampao je u ruskoj štampariji «Posrednik». Knjiga je objavljena u oktobru 1908. godine i čitaocima je predstavljena pod naslovom «Muhammedovi hadisi kojih nema u Kur'anu». Prvo poglavlje je, zapravo, zbirka hadisa koju je objedinio Tolstoj. Pošto naslov dela metodološki nije bio ispravan, kasnije je promenjen u «Muhammed, mir nad njim.»)
«U našem srcu je Allahov nur (Božije svetlo), ime mu je savest.»
Tolstoj

Check Also

Oživljavanje zabrane kamate (Biblijska učenja oživljena u Islamu 10)

      Sprovodeći Zakon, poslanik Isus se protivio davanju ili uzimanju kamate jer tekst Starog Zaveta …