3. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja

Lav Nikolajevič Tolstoj

Biografija jednog vanrednog pisca

Rođen je 28. avgusta 1828. godine, na porodičnom imanju Jasna Poljana, u Tulskoj guberniji južno od Moskve, i to kao četvrto dete jedne imućne porodice.
Majku je izgubio još u ranoj dečačkoj dobi, a sva briga o njegovom vaspitanju i obrazovanju pala je na oca, Nikolaja Tolstoja. Još kao dečak naučio je francuski i nemački jezik. NJegova baka i tetke su igrale važnu ulogu u njegovom odrastanju u okviru porodice višeg društvenog sloja. U devetoj godini mu je umro otac od trovanja. Nakon tog događaja izgubio je i baku, a njega, braću i sestru je usvojila tetka.
Godine 1844. počeo je da izučava orijentalne jezike na Univerzitetu u Kazanu. U to doba je zapao u boemski način života. Piće, žene i kocka kojima je bio obuzet u tom periodu udaljili su ga sa napola dovršenog studija. Godine 1845. okreće se studijama prava, ali ni njih nije uspeo da završi, pa je nakon dve godine izbačen.

U devetnaestoj godini je bio vlasnik ogromnog bogatstva, kao jedan od naslednika u porodici. Njemu, jako draga porodična kuća u Jasnoj Poljani, mu je pripala nasleđem, pa je tu i nastavio da živi.
Godine 1851. je otišao u Kavkaz, što je na njemu ostavilo duboki uticaj. Dok je bio na odsluženju vojske u jednoj školi u Kavkazu, učestvovao je i u borbama protiv Osmanlija 1853. godine. Sledeće godine je prebačen u sastav vojske na Krimu, tako da je bio učesnik i Krimskog rata. Iz redova vojske je izašao 1856. godine.

«Detinjstvo», svoje prvo delo u kojem je zabeležio uspomene iz detinjstva, počeo je da piše 1851. godine, kada je imao tek 23 godine.
Život naroda u Kavkazu koji je na njega ostavio duboki uticaj, opisao je u romanu «Hadži Murat» 1852. godine i «Kozaci», a svoje doživljaje iz Krimskog rata u «Sevastopoljskim pripovestima» koje su objavljene 1855. godine.

Godine 1857. poduzeo je putovanje prvo u Nemačku, a potom 1860. u Englesku, Švajcarsku i Belgiju. U tim zemljama se upoznao sa vodećim misliocima i piscima.
U Rusiji se vratio 1861. godine. Tada je 22. septembra 1862. godine oženio Sofiju, ćerku uglednog moskovskog doktora Bersa. Nakon venčanja povukao se na imanje i počeo je da živi jednostavnim životom, zanimajući se isključivo za porodicu i za književnost.

Godine 1863. je počeo da piše «Rat i mir», delo koje se smatra njegovim najvećim uspehom. Pisanje je dovršio 1869. godine.
«Ana Karenjina», delo koje se smatra najjačim delom nakon «Rata i mira», počeo je da piše 1873. godine. Delo je završio u periodu od skoro pune tri godine, u tim godinama je doživeo teške trenutke zbog gubitka troje dece i svoje tetke.
Pod uticajem osećaja koje je kod njega izazvala smrt bolesnog brata, počeo je da piše «Ispovesti» u kojima je opisao beskrajni unutrašnji sukob koji se nije umanjio do kraja njegovog života.
«Vaskrsnuće» je sledeće veliko delo nakon «Rata i mira» i «Ane Karenjine», ali je počeo da ga piše tek 20 godina nakon završetka pisanja «Ane Karenjine» 1876. godine. U tom periodu on je doživljavao velike potrese u svom životu, promene u pogledu stava prema svetu, ljudima i životu uopšte. Uporedo sa tim preobražajima, on je počeo da piše o osećajima prema teretu teologije i o razmišljanjima o Bogu, čoveku, životu i smrti. «Šta je vera», «Smrt Ivana Iljiča», «Sa čime čovek živi», «Tri smrti» i «Manifest smrti» su romani i priče sa tim tematikama.

U periodu 1891-1892. godine njegov duh je teško pogođen proživljavanjem oskudice i bolesti u Rusiji, a posebno smrću najdraže ćerke Vaniške koja je umrla u sedmoj godini.
Prvu rečenicu «Vaskrsnuća» napisao je 1896, a celo delo je završio 1899. godine. U isto vreme je počeo da piše «Kreutzerovu sonatu», delo kroz koje se oslikava njegovo sve nespokojnije stanje duha.
U momentu kad više nije mogao da izdrži situaciju stalnih svađa koje su u porodici počele još u prvim godinama braka, ostavio je pismo svojoj supruzi i napustio je kuću u Jasnoj Poljani. To se dogodilo 9. novembar 1910. godine. Tolstoj je tada imao 82 godine.

Tolstoj, koji je celog svog života tražio samog sebe, suštinu života i Boga, nekoliko dana nakon što je napustio kuću, dobio je zapaljenje pluća dok se spremao da otputuje u Bugarsku preko Odese i Istanbula. Tolstoj je umro na železničkoj stanici u Astapovu, ujutru, u 06:05 , 20. novembra 1910. godine.

Prema oporuci, ukopan je u jednom tihom i senovitom uglu Jasne Poljane, u mestu gde je proživeo najlepše dane svoga života i detinjstva u igri sa svojom braćom.

 

                                                                                PRVO POGLAVLJE
MUHAMMED, mir nad njim
(L. N. Tolstoj je 1908. godine pročitao u Indiji štampano delo «Hadisi Muhammeda, mir nad njim » od Abdullaha Es-Suhreverdija. Od pročitanih hadisa napravio je zbirku i ištampao je u ruskoj štampariji «Posrednik». Knjiga je objavljena u oktobru 1908. godine i čitaocima je predstavljena pod naslovom «Muhammedovi hadisi kojih nema u Kur'anu». Prvo poglavlje je, zapravo, zbirka hadisa koju je objedinio Tolstoj. Pošto naslov dela metodološki nije bio ispravan, kasnije je promenjen u «Muhammed, mir nad njim.»)
«U našem srcu je Allahov nur (Božije svetlo), ime mu je savest.»
Tolstoj