2. Naučna otkrića u Kur'anu: Čeoni deo mozga

Kaže Allah Uzvišeni: „Naprotiv! Ako se ne okani (laži), ocrnićemo mu čelo. Čelo lažno i grešno.ˮ (Kur'an 96:15-16)

Ovaj kur'anski ajet (odlomak) objavljen je kao upozorenje jednom veoma okrutnom neprijatelju muslimana, ugnjetačkom vođi plemena po imenu Ebu Džehl koji je živeo u doba Poslanika Muhammeda. Bog ovog čoveka ne naziva lažovom već naziva njegovo čelo (odnosno čeoni deo mozga) „lažljivimˮ i „grešnimˮ i upozorava ga da prekine sa takvim ponašanjem. Ovaj ajet je važan iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je čeoni deo mozga odgovoran za dobrovoljni pokret (1) i poznat je pod nazivom čeoni režanj.

U knjizi Osnove anatomije i fiziologije koja se bavi istraživanjem funkcija ovog dela mozga piše: „Motivacija i namera da se isplanira pokret kreće iz prednjeg dela čeonog režnja, odnosno iz prefrontalnog dela.ˮ(2) Tvrdi se da nešto blokira funkciju čeonog režnja ukoliko se čovek ne zaustavi. Drugo, brojna istraživanja su utvrdila da je čeoni režanj odgovoran za laganje. (3) 

U jednom istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Pensilvaniji, učesnicima su postavljana pitanja tokom kompjuterizovanog ispitivanja i otkriveno je da kada bi učesnici lagali, u njihovim mozgovima bi bila značajno pojačana aktivnost prefrontalnog i premotornog dela čeonog režnja. Čeoni režanj reguliše funkcije pokreta i laganja. Kur'an povezuje pokret i laganje sa ovim delom. Ove funkcije čeonog režnja otkriverne su digitalnim snimcima uz pomoć opreme koja je sačinjena u 20. veku.

Moderna nauka otkrila je da je prednji deo glave odgovoran za odlučivanje i upravljanje ljudskim ponašanjem, posebno kada su u pitanju stvari koje se odnose na istinu, laž, ispravno i pogrešno.  Prema Kur'anu 96:16 pridev nasilja koji se odnosi na ljudsko biće ima jedno od značenja „lažov, grešnikˮ! Da li kike lažu i greše? Naravno da ne! Na arapskom naasija znači čelo. Međutim izgleda da je u Kur'anu ova reč upotrebljena u drugom smislu što je deo kur'anske moždane nomenklature. U jednini ova reč označava ono što nazivamo frontalnim korteksom, ili preciznije, prefrontalnim korteksom, odnosno prednjim delom čeonog režnja koji je nalazi u samom centru prednjeg dela mozga odmah iza čela. Kao što je insinuirano u Kur'anu i potvrđeno modernim neurološkim snimcima, prefortalni režanj zaista učestvuje u laganju i shvatanju morala.

Prema rečima dr. Kita L. Mura: „Ono što sada znamo o mozgu nije spominjano kroz istoriju niti išta o tome pronalazimo u medicinskim knjigama. Kada bismo pretražili sve medicinske knjige iz doba poslanika Muhammeda i nekoliko vekova posle njega, ne bismo pronašli da se spominje funkcija čeonog režnja (naasija) ili objašnjenje o njemu ili pak izjava, igde osim u Časnom Kur'anu što ukazuje na to da je tu informaciju, to saznanje mogao imati samo Svemogući i Sveznajući Allah, a da je Muhammed Njegov poslanik.ˮ Prva zvanična saznanja o funkciji čeonog režnja pojavila su se 1842, kada je jedan radnik na američkoj železnici udaren metalnom šipkom koja mu je probila čeonu kost. Ta trauma uticala je na njegovo ponašanje, dok su druge telesne funkcije ostale nepromenjene. Tek tada su lekari shvatili koja je funkcija frontalnog režnja i njen uticaj na ljudsko ponašanje. Do tada su smatrali da ovaj deo mozga zapravo nema nikakvu funkciju. U Kur'anu se ova naučna činjenica spominje pre 14 vekova.

 

1. Posetite adresu na internetu: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2289137
2. Pročitajte: Rod R. Seeley;Trent D. Stephens;Philip Tate Essentials of Anatomy and Physiology by Rod R. Seeley, izdanje Mcgraw-Hill College 2005
3. Posetite: http://cercor.oxfordjoournals.org/content/20/1/205.full.pdf 

 

Iz knjige: “Moja velika ljubav prema Isusu me je dovela do Islama”