Zakon  uzročnosti

Pre nego što počnemo, da najpre definišemo zakon uzročnosti. Zakon uzročnosti je veza između događaja (uzroka) i drugog događaja (posledice), gde se drugi shvata kao fizička posledica prvog. Potpuno je jasno da stvari ne nastaju iz ničega bez razloga i da sve što postane dešava se kao posledica nečeg drugog. Pored toga, ništa ne može samo sebe da dovede u stanje postojanja. Sve što uzrokuje da dođe do njegovog postojanja mora da već unapred postoji. Da li bilo koja stvar može tek tako da se stvori sama od sebe bez ikakvog razloga? To zvuči nerazumno i nemoguće.

Pretpostavimo da imamo sliku koja visi na zidu i da imamo jednog šestogodišnjaka. Dete pita: “Odakle je došla ova slika? Ja odgovaram: “Jednostavno se stvorila tamo iz ničega”. Da li bi ovo dete prihvatilo tu pretpostavku? Ili bi je smatralo vrlo čudnom?

Poenta je u tome da ako vidimo sliku, mi znamo da njen slikar postoji. Kad vidimo zgradu, mi znamo da postoji njen graditelj. Pa kad gledamo stvorenja zar ne bi trebalo da znamo da postoji i njihov Stvoritelj?  Zašto posmatramo i razmišljamo drugačije kada je u pitanju Bog? Svet oko nas je mnogo složeniji od neke zgrade i zato je logično da je svet dizajniran od strane Velikog Dizajnera ili božanskog Stvoritelja (Boga).

Kosmologija nas uči da je kosmos nastao pre nekih 14 milijardi godina kosmičkim događajem koji je poznat kao “Veliki prasak”. Teorija Velikog praska tvrdi da je univerzum bio u veoma gustom stanju i da je onda došlo do ekspanzije. Posle prve ekspanzije (iznenadne eksplozije) Univerzum se polako hladio i to je dozvolilo formaciju podatomskih delića, a kasnije i atoma. Ogromni oblaci ovih prvih elemenata su se kasnije sjedinili preko gravitacije i formirali su zvezde i galaksije. Možda teorija velikog praska može da objasni poreklo svemira, ali nema objašnjenja za iznenadnu eksploziju i ne objašnjava poreklo prvobitnog oblaka prašine.  Pa odakle je to došlo? Ko, ili šta je stvorio taj prvobitni oblak prašine?

Zamislite da sada čujete glasni prasak, vi pitate: “Odakle je došao taj zvuk?” Da li biste bili zadovoljni odgovorom da je došao “niotkud i da se jednostavno desio?” Naravno da ne. Rekli biste: “Šta je bio uzrok tog glasnog praska?” Isto tako, racionalno gledano – Veliki prasak je morao da ima svoj uzrok (svog Tvorca).

Sada se postavlja pitanje pošto Svemir ima tvorca, ko je stvorio tog tvorca? I onda ko je stvorio tog tvorca? I onda opet, ko je stvorio tog tvorca? I tako dalje. Ali to ne može da se nastavlja u nedogled i mora da se završi jednom sa Stvoriteljem koji nije bio stvoren.

Možemo zaključiti da je taj Stvoritelj veoma moćan jer je stvorio čitav kosmos i da mora da je izuzetno inteligentan jer je izazvao “zakone nauke” koji vladaju svemirom (kosmosom). Takođe, ovaj Stvoritelj mora biti bezvremenski, vanprostoran i nematerijalan. Konačno, pošto nije stvoren mora da je oduvek postojao. Svi ovi atributi tvorca čine osnovni koncept Boga. Bog je nestvoreni prvi uzrok kosmosa.

Hajde da se podsetimo jedne istinske priče o čoveku Arapinu koji je poricao postojanje Boga (u 7. veku). Poslalo ga je njegovo pleme da vodi pregovore sa Božijim poslanikom Muhammedom u vezi nekih pitanja. Taj čovek je stigao u Poslanikov grad u vreme molitve (namaza).

Poslanik je klanjao (obavljao molitvu) i proučio je neke ajete (odlomke) iz Svete Knjige a ovaj čovek je zadivljeno slušao te ajete. Poslanik je učio sledeće:

„Zar su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?! Zar su oni nebesa i Zemlju stvorili?! Ne, nego oni neće da veruju.“  (Kur'an, 52: 35-36)

Kad je čuo ove ajete, čovek je kazao (moje srce je zalepršalo, moje srce je želelo da poleti). Posle ovih ajeta, ovaj čovek je spoznao da Bog postoji i to je priznao. Postoje tri logične mogućnosti u ovim ajetima:

* Ljudi su stvoreni iz ničega. Ova pretpostavka ruši osnovna pravila shvatanja jer nešto ne može biti stvoreno iz ničega i ništa ne može da stvori nešto.

* Ljudi su stvorili sami sebe. Ovo je takođe nelogično i kontradiktorno. Da bi čovek stvorio sebe – on bi trebao da već postoji.

* Ljudi su stvorili nebo i zemlju. Ovo je daleko od ljudskih sposobnosti i nema nikakvog smisla.

Jedina preostala mogućnost je da su ljudi i kosmos stvoreni od strane Bića koje nije bilo stvoreno tj. Boga.