Islam nas vezuje za sve plemenite Allahove Poslanike jer je zasnovan na njihovim iskrenim učenjima. Muslimani veruju u poslanstvo svih Allahovih Poslanika i u njihovom verovanju nema razlike i razilaženja. Kaže uzvišeni Allah: „Poslanik veruje u ono što mu se objavlјuje od Gospodara njegovog, i vernici – svaki veruje u Allaha, i anđele Nјegove, i knjige Nјegove, i Poslanike Nјegove: „Mi ne izdvajamo nijednog od Poslanika Nјegovih.” I oni govore: „Čujemo i pokoravamo se; oprosti nam, Gospodaru naš; Tebi ćemo se vratiti.“ (Kur’an 2:285.)
Stoga je veliki greh[2] u islamu ne verovati u nekog od Allahovih poslanika: od Adama do Muhameda (mir i blagoslov Allahov nad svima njima.).
Tako je u skladu sa konceptom jednoće Boga i jedinstva Poslanstva, religija svih njih isto opisana jer su svi oni pozivali lјude da veruju u jednog Boga, Allaha tj. da se treba iskreno posvetiti obožavanju samo Nјega (monoteizam.). Poslanik Muhamed, mir nad njim, je rekao:
„Poslanici su kao braća od istog oca, njihove majke su različite ali njihova religija je ista.“[3]
Što se tiče zakonika, svaki od njih je imao zakonik sa kojim je poslat a koji je bio u skladu sa vremenom, pogodan za specifične zajednice kako bi usmerio njihove živote u skladu sa njim. Allah kaže (prevod značenja.):
„Svima od vas smo zakon i pravac propisali.“ (Kur’an 5:48.)
Od svih Poslanika, Allah, Uzvišen je On, posebno je favorizovao pet Poslanika Noja, Avrama, Mojsija, Isusa i na kraju
Muhameda (mir i blagoslov nad svima njima.) koje je naznačio kao poslanike sa snažnom volјom. Takođe je uzeta u obzir i težina zadatka i misije koji im je Allah dodelio:
“On vam propisuje u veri isto ono što je propisao Noju i ono što objavlјujemo tebi, i ono što smo naredili Avramu i Mojsiju i Isusu: ”Pravu veru ispovedajte i u tome se ne podvajajte!” Teško je onima koji Allahu druge ravnim smatraju da se tvome pozivu odazovu. Allah odabire za Svoju veru onoga koga On hoće i upućuje u nju onoga ko Mu se iskreno obrati.” (Kur’an 42:13.)