Znaj da su sve vrste greha otrov za srce i uzrok za njegovu bolest i propast. Abdullah ibn Mubarek je rekao:
Uvideo sam da gresi umrtvljuju srce
i da mu odanost njima donosi poniženje.
Napuštanje greha oživljenje je srca,
pa ti je bolje da ih se prođeš.
Gresi i nepokornost po srce i telo, i na ovom i na onom svetu, ostavljaju štetne posledice, čije razmjere zna samo Uzvišeni Bog, jer ni na ovome ni na onome svetu, nema nijednog zla, ni bolesti, a da im uzrok nisu gresi i nepokornost.
Šta je naše roditelje (tj. Adama i Evu) iz Raja, Kuće slasti, uživanja, veselja i radosti, izvelo i u kuću patnje, žalosti i nesreće dovelo?
Šta je Sotonu iz Carstva nebeskog izvelo pa je kod Boga najprezreniji i Njegove milosti najlišeniji postao? Tako je Sotona svakom razvratniku i zločincu svodnik postao, i nakon što je toliko služio i odabran bio, sebi dopustio da druge zavodi. Bože, utičem Ti se od suprotstavljanja Tvojim zapovedima i od činjenja Tvojih zabrana!
U posedice greha još spada:
– Što je greh pomoć kojom čovek svoga neprijatelja (tj. sotone) snabdeva i protiv sebe jača;
– Što, ako se umnože, zapečaćuju srce, tako da grešnik postaje potpuno nemaran, kao što je neko od ranijih učenjaka rekao da se pod rečima Uzvišenog: A nije tako! Ono što su radili prekrilo je srca njihova. (Kur’an, 83:14) misli na uzastopno činjenje greha, sve dok srce ne postane slepo.
– Što iz srca, neprimetno, prezir prema gresima nestane, pa oni njegova redovna osobina postanu.
– Što se gresi jedan iz drugoga izrađaju.
– Što se u srcu primećuje i oseća njihova tama, kao što se osjeća tama noći. U tom smislu od Ibn ‘Abbasa se prenosi da je rekao: “
Znaci dobrih dela su: sjaj na licu, svjetlo u srcu, obilje u nafaci i ljubav u srcima drugih, a znaci greha su: crnilo na licu, tama u srcu, skučenost u nafaci i mržnja u srcima drugih.”
– Što gresi slabe i srce i telo. Oni znaju srce toliko iscrpeti da mu potpuno živahnosti nestane. Što se tiče tela, treba znati da je fizička snaga vernika u njegovom srcu i da je ona veća, sve što je srce jače.
– To što mu poslovi teško idu, tako da se, kud god da krene ili bilo šta da uradi, nađe pred zatvorenim vratima ili teško rešivim problemom. Tako je neko rekao: “Kada učinim nepokornost Bogu teškoće nalazim čak i u naravi jahalice svoje i žene svoje.”
– To što čovek nalazi da je otuđen od drugih, naročito onih koji su skloni prema dobru.
– To što se gubi ugled i čast pred Bogom i pred Njegovim stvorenjima, jer:
Onoga koga Bog ponizi, niko ga ne može poštovanim učiniti. (Kur’an, 22:18)
– To što gresi u srcu gase osećaj časti.
– To što se sa njima gubi stid kojim se održava život srca.
– To što oni usporavaju hod srca na putu njegova okretanja prema Bogu i onom svijetu.
– To što čovek ne prestaje biti neposlušan, sve dok mu to srce ne počne uzimati za sitnicu i bezazlenost. U tom je smislu Ibn Mes‘ud rekao:
Vjernik svoj greh vidi kao da je pod brdom, pa se boji da se na njega ne sruši, a razvratnik svoj greh vidi kao da mu je mušica pala na nos, pa odmahne rukom.”
Učenjaci su rekli: “Ne gledaj u sićušnost greha, već gledaj u veličinu Onoga prema Kome si neposlušan!”
Ovdje ćemo se, ako Bog da, posebno osvrnuti na pet otrova srca koji su najrasprostranjeniji i najuticajniji na život srca, a to su: prekomerni govor, prekomjerno zagledanje, prekomerno miješanje, prekomerno jelo i prekomerno spavanje.
Odlomak iz knjige “Lađa Mudrosti – sažetak knjige Bistro more pobožnosti i suptilnosti”
pozivistine.com
obrada: spasenje.com