9. KONAČNO REŠENjE ZAGONETKE TROJSTVA

Sve do sada napisano sadrži u sebi istorijske činjenice koje okružuju kontroverziju Trojstva. Dokazano je da je Trinitaristička doktrina potvrđena tek u četvrtom veku, dokazujući tako da Isus, mir na njega, nije bio njen autor. Hrišćanstvo je vekovima bilo u zbrci i neslozi, i istinski sledbenici Isusa, mir na njega, shvatili su da je doktrina Trojstva pogubna. Oni se nisu njoj suprotstavljali samo pukim rečima, već su mnogi među njima čvrsto stali u odbranu Božanske Jednoće, verovanja koje je poučavao Isus, mir na njega, i svi ostali poslanici. Vođe Apostolske Crkve – grupe istinskih Isusovih sledbenika – ubijani su na hiljade usled progona od strane Rimljana u saradnji sa onima iz Pavlove Crkve. Hrišćani Unitarijanci radije su umirali za plemenit princip (tj.u svom pokušaju da brane svoju monoteističku veru) nego da prihvate mnogobožačku doktrinu Trojstva.

Škola mišljenja koja zastupa Trojstvo dominirala je hrišćanskim svetom tek nakon što ju je Pavlova Crkva nametnula na silu onima koji je nisu niti razumeli niti je iskreno prihvatali kao Božansku zapovest. Takva prinuda bila je žestoko osuđivana i odbacivana od strane onih koji su verovali da je Isus, mir na njega, bio samo Božiji poslanik, a ne “jedan od trojice”. Politika je, međutim, igrala veoma značajnu ulogu u prodavanju ideje o “Trojnom Bogu” narodnim masama. Zapravo, trebalo je hrišćanstvu više od 300 godina da prihvati doktrinu Trojstva. Ali, čak i nakon prihvatanja, hrišćani Unitarijanci nastavili su da joj prkose. Nametanje smrtne kazne onima koji su se protivili Trinitarističkom sistemu znači i jasno nametanje i uslovljavanje svoga mišljenja pristalicama prvobitnih načela Apostolske Crkve.

U ovoj brošuri su takođe razmatrane i kontroverzne ličnosti koje stoje iza uspeha Trinitarističke doktrine. Tu spadaju Atanazije, Konstantin i Pavle. Ove ličnosti bile su protivrečne kao i sama doktrina Trojstva. Na primer, Atanazije se smatrao, silom Carskog Zakona, državnim neprijateljem kojeg car Konstantin traži “mrtvog” ili “živog”. A to se desilo samo nekoliko godina nakon usvajanja Trinitarističke doktrine u Nikeji. U pokušaju da spasi svoj život, tražio je utočište na raznim mestima dok nije pronašao jednu mladu ženu, poznatu po svojoj neodoljivoj lepoti. Njihova tajna veza rezultirala je u nedopuštenom postupku, preljubi koju čini čovek – osnivač doktrine Trojstva.

Idući dalje u tom smislu, car Konstantin (koji je usvojio Trinitarističku doktrinu) bio je i sam tiranin i ubica. On ubija svoga sina, svoju ženu, i mnoge druge, i to samo zbog želje za političkom moći. Niti je on razumeo stvarnu teološku podlogu hrišćanštva, niti je on bio pravi hrišćanin. Njegovi zločini, uključujući i ubistva na hiljade nevinih pojedinaca, bili su mučni i žalosni, baš kao i njegovo pagansko verovanje. Ironično, međutim, hrišćanski sveštenici su mu činili život osetno lakšim. Ponudili su mu oprost, uprkos činjenici da samo Bog može oprostiti te užasne grehe! A za uzvrat, Konstantin im daje carsku zaštitu, a kasnije je i usvojio za njih doktrinu Trojstva.

Osim toga, utemeljitelj današnjeg hrišćanstva (Pavle) bio je i sam veoma protivrečna osoba. Hrišćansko verovanje da je on božanski inspirisani apostol je nejasno. Prvo, Pavle (koji se nikada lično nije susreo sa Isusom) nije bio među 12 apostola. Drugo, on je proganjao mnoge istinske sledbenike Isusa. Treće, Pavlovo učenje, uopšteno, protivrečno je Isusovom, neka je mir na njega. Zapravo, veliki deo Novog Zaveta, usvojenog od strane cara Konstantina tokom održavanja Nikejskog Sabora, 325. god., jeste Pavlova novotvorina. Naročito Pavlove Poslanice Rimljanima, Galatima, Filibljanima i dr. bile su plod njegovog ličnog rada koji se uopšte ne slažu sa istinskim Isusovim, neka je mir na njega, učenjem. U stvari, ova brošura je pokazala da se sve bitne Pavlove Poslanice nisu zasnivale na praktičnim učenjima, osobnim kazivanjima i na praksi Isusa, mir na njega.

Polazeći od istorijskih činjenica, koje su predstavljene u ovoj brošuri, hrišćani treba samo da upotrebe svoju objektivnost i svoj razum kako bi shvatili da je ljudski – kreirano “Trojstvo”, u koje su oni verovali sve ove godine, samo plod političkih i ličnih manipulacija od strane onih kao što su Atanazije, Konstantin i Pavle. Njihova zločinačka pozadina i nemoralnost dovoljna su podloga da budu lišeni bilo kakve božanske inspiracije. Odatle sledi da je Trinitaristička doktrina ljudske, a ne božanske prirode.

Ova brošura je takođe pokazala da misteriozna priroda kontroverznog Trojstva može biti rešena konceptom Boga u islamu. Nekoliko kur'anskih zapovesti je predstavljeno, gde se jasno odbacuje Trojstvo i božanstvo Isusa, gde se potvrđuje Božanska Jednoća, gde se naglašava temeljna Istina da je Bog sebi dovoljan, odatle lišen svih partnera, i gde se naglašava da verovanje u Allaha, Jednog i Jedinog Istinskog Boga, predstavlja ključ spasenja. U drugu ruku, pridodavanje partnera Allahu jeste i ulaznica za Pakao, pa nam On naređuje da se ne molimo nikom drugom do Njemu. Naravno, Allah je sam Sebi dovoljan. On ne mora da deli svoje Božanstvo sa drugima. Odatle, hrišćani koji su zaista u potrazi za Istinom samo treba da se vrate na bezuslovno verovanje u Božiju Jednnoću i na taj način će da izbegnu konfuziju i misteriju koja se stvara oko Trinitarističke doktrine. Nakon svega, Isus, mir na njega, i svi ostali poslanici učili su o Božanskoj Jednoći, što je upravo i ubeđenje koje zastupa i islam koji u prevodu znači – Pokornost Volji Božijoj.

Danas, islam je već nadmašio hrišćanstvo kao religiju i zauzima broj jedan u svetu. To je zbog toga što su istinski tragači za Istinom našli islam kao jedinu religiju koja uistinu brani verovanje u potpunu Jednoću Boga. Štaviše, islam brzo raste, jer mnogi među onima koji su ga primili, a prethodno su bili druge veroispovesti, igraju značajnu ulogu u prenošenju njegovih poruka ostatku ljudskog roda.

Sopstvena odgovornost, po islamu, jeste put ka spasenju i ono se zasniva na nečijem verovanju, pobožnošću, pravednošću, postojanošću i uzvišenom služenju, a ne na krvnom okajanju ili namesničkom žrtvovanju. Islam uklanja idolopoklonstvo, postupak koji je uobičajen u drugim religijama. Islam je jedina religija u svetu koja je održala potpuno Jednoću Boga – sveti koncept, koji u svakom pogledu služi kao konačno rešenje protivrečnosti Trojstva.

 

Napomena:

Allah je arapska reč za „jedinog istinskog Boga Koji se obožava“ i nije nikakav naziv za nekog posebnog Boga muslimana. Allah je Jedini Koji ima pravo da se obožava i On je Slavljeni Stvoritelj svemira. Arapski hrišćani takođe za Boga koriste izraz Allah, slično je i na hebrejskom – Eloh. (op.prev)