„Ja želim da budem musliman, ali…“ Mitovi o prelasku na islam

     Najosnovnije verovanje u islamu je da ne postoji istinski bog (božanstvo) osim Allaha. On, Jedan, Jedini, Prvi i Poslednji, nema partnere, sinove, ćerke ili posrednike. On je Sam u Svojoj Suverenosti i u svojoj Svemoćnosti. To je veoma jednostavan koncept, to je jednostavno istina. I pored toga, ponekad čisto verovanje u Boga može biti nadvladano. Često se iznenadimo kad dozovemo Boga i On odgovori momentalno.

     Religija islama obuhvata to jednostavno načelo  – da je Bog Jedan i da ga (to načelo) obavija u paketu nazvanom pokornošću. Islam znači, predavanje Božijoj volji. Koren reči islam (sa-li-ma) je isti i deljen je sa arapskom rečju koja znači mir i sigurnost. U suštini, mir i sigurnost i dolaze iz življenja života prema Božijoj volji. Poput životnog ciklusa, islam uvek počinje i završava se na istom mestu – nema drugog boga do Allaha. Kada se predamo Božijoj volji, mi smo muslimani i kako bi ispoljili našu iskrenost mi svedočimo da smo muslimani govoreći zajedno ili u društvu drugih muslimana, la ilaha illa Allah, Muhammad rasulu Allah. Ne postoji istinski bog (božanstvo) osim Allaha i Muhamed, nek je s njim Božija milost i blagoslov, je Njegov poslanik.

      Poslanik Muhammed je kazao: „Ko god posvedoči da niko ne zaslužuje da bude obožavan osim jedinog Boga (Allaha), Koji nema sadruga, i da je Muhammed Njegov rob i poslanik, i da je Isus Allahov rob, Njegov poslanik, i Njegova reč[1] koju je On dostavio Mariji i duša stvorena od strane Njega; i da je Raj istina, i da je Pakao istina, Allah će ga na kraju uvesti u Raj, pored njegovih dela.“ (Hadis beleži Buhari)

     Kad god ljudsko biće iskusi i razume Božiju milost, Sotona daje sve od sebe da naškodi toj osobi. Sotona nam ne želi da osetimo utehu i milost; on želi da se osećamo nervozno i depresivno. On želi od nas da pravimo greške i činimo grehe. Sotona očajava jer nikada više neće osetiti Božiju ljubav i stoga on želi da iskvari što više ljudskih bića koliko je moguće: „E zato što Si odredio pa sam u zabludu pao, kunem se da ću ih na Tvom pravom putu presretati, pa ću im i spreda, i straga, i zdesna, i sleva prilaziti, i Ti ćeš ustanoviti da većina njih neće zahvalna biti!“  (Kur’an 7:16-17) 

     Kad god osoba shvati istinu i poželi da postane musliman, Satana joj došapne reč „ali“. Ja želim da postanem musliman… ALI! Ali ja nisam speman/na. Ali ja ne govorim arapski. Ali ja sam beo/bela. Zaista nisam siguran/na u vezi islama. Bog nas je upozorio u vezi Sotone i njegovih podmuklih metoda: „O sinovi Adamovi, neka vas nikako ne zavede šejtan (sotona)…“ (Kur’an 7:27) i „Šejtan je, uistinu, vaš neprijatelj, pa ga takvim i smatrajte!“ (Kur’an 35:6)

     Satanino šaptanje pokušava da nas spreči od vraćanja islamu. Ove ideje ne bi trebale da stoje na putu osobe koja se vezuje ili je vezana sa Najmilostivijim Bogom. U ovoj seriji artikala diskutovaćemo neke od najistaknutijih mitova, izložiti ih kritičnim razmatranjem i videti da je Bog zaista Najmilostiviji. On čini prelazak na islam lakim, a ne teškim. Bez ali!

1. Ja želim da budem musliman ali ne želim da promenim svoje ime.

    Osoba koja prihvata islam nema obavezu da menja njegovo ili njeno ime. Poslanik Muhamed je, neka je nad njim milost i blagoslov Božiji, rekao da je svako nazvan dobrim imenom, imenom koje je imalo značenje ili obeležje. Za veliku većinu ljudi to nije slučaj, međutim ako otkrijete da vaše ime ima loše značenje ili prisnost sa grešnicima ili tiranima iz prošlosti, bolje je zameniti ga nekim prihvatljivijim. Ako je nečije ime, ime nekog idola ili odražava robovanje nečemu ili nekome drugom osim Boga, onda mora biti promenjeno. Zapamtite da je islam ipak laka vera. Ako bi menjanje vašeg imena javno prouzrokovalo nevolje, bol ili štetu, dovoljno je promeniti ga samo među najbližom porodicom i prijateljima.

2. Želim da budem musliman/ka ali ja ne znam arapski.

     Religija islama je objavljena svim ljudima, za sva mesta, i sva vremena. Ona nije jedino namenjena Arapima ili onima koji govore arapski. Zapravo većina svetskih muslimana (1,4 milijarde) nema arapsko poreklo. Osoba može biti musliman/ka bez poznavanja i jedne arapske reči; to ne utiče na njegovu ili njenu sposobnost da prihvati islam. Međutim, jezik Kur’ana je arapski i svakodnevne molitve se obavljaju na arapskom, pa iako nije neophodno naučiti jezik kompletno, nakon prelaska će biti neophodno naučiti neke od arapskih reči.

     Ako je osoba nije u mogućnosti da nauči dovoljno arapskih reči kako bi izvršila svoje molitve zbog govorne mane ili nemogućnosti da lepo izgovara arapski, ona se mora truditi koliko je god moguće. Ako je učenje bar nešto od arapskog nemoguće, tada je osoba oslobođena ove obaveze, jer Bog ne opterećuje ljude sa više tereta nego što oni mogu da podnesu. Međutim Bog kaže da je učenje Kur’ana učinio lakim, stoga je za osobu obavezno da se trudi koliko može. Alah kaže,  „Bog svaku osobu obavezuje samo onoliko kolike su njene mogućnosti.“ (Kur’an 2:286) I  kaže, „I Mi smo zaista učinili Kur’an lakim za razumevanje i pamćenje.“ (Kur’an 54:17)

     Čovek je došao poslaniku i rekao mu, „O Božiji poslaniče, ja ne mogu da zapamtim bilo šta iz Kurana, pa me poduči nečim što će mi biti dovoljno“ On mu reče, „Reci, Subhaan-Allaah, val-hamdu Lillaah, va laa ilaaha ill-Allaah, va Allaahu akbar, va laa havla va la kuvvata illa Billaah.” (U prevodu: Daleko je Bog od bilo koje nesavršenosti, slava Bogu, nema boga osim Alaha i Bog je najveći, i nema moći ni snage osim s Bogom).[1]

    Ulazak pod okrilje islama je lako. To je jednostavan proces, slobodan od složenosti. U drugom delu ćemo diskutovati obrezivanje, činjenicu da islam nema bilo kakvih etničkih ili rasnih ograničenja i o prelasku na islam bez mnogo znanja o islamu.

Nema boga osim Boga. To je jednostavna izjava koja bi prelaženje na islam trebala da učini lakim. Postoji samo jedan Bog, i samo jedna vera, ništa ne može biti jednostavnije. Međutim, kako smo izlagali u prethodnom članku, kad god osoba shvati istinu i poželi da postane musliman/ka, đavo mu došapne reč ali. Ja želim da postanem musliman…Ali. Ali ja nisam spreman/na. Ali ja ne govorim arapski, ili ja ne želim da promenim svoje ime. Danas ćemo pisati o više mitova koje ljude sprečavaju od prelaska na islam.

3. Ja želim da postanem musliman ali ne želim da se obrežem.

Poslanik Muhamed je rekao da se svako dete rađa u stanju fitre, sa ispravnim poimanjem Boga.[2] Takođe nam i tradicija Poslanika Muhameda govori da je uslova u vezi s fitrom (prirodnim stanjem bića) pet.

“Pet stvari su deo fitre: uklanjanje stidnih dlaka, obrezivanje, kraćenje brkova, uklanjanje dlaka ispod pazuha, i kraćenje noktiju.“[3] Za ovaj način se veruje da je stari način, prirodni način sleđen od strane svih Poslanika, i naložen vernicima zakonima koji su oni doneli.[4]

Većina islamskih učenjaka se slaže da je obrezivanje obaveza pod uslovom da ono ne stvara neki subjektivni zdravstveni rizik. Prilikom procene stepena štete, čovek se mora osvrnuti na uputu iz Kur’ana i autentičnih učenja Poslanika Muhameda za smernice. Ako je čovek u nemogućnosti da se obreže zbog straha ili povrede ili bilo kog drugog opravdanog razloga koji bi mu izazvao neki problem u životu, obaveza se odbacuje. Ni jednoj stvari nije dozvoljeno da postane prepreka koja bi čoveka onemogućila da prihvati islam.[5] Drugim rečima, ona nije uslov za prelazak na islam. Takođe, pitanje obrezivanja čoveka ne onemogućava ga da obavlja molitve. Nema obaveza ženskog obrezivanja u islamu.

4. Želim da budem musliman/ka ali sam beo/bela

Islam je religija koja je objavljena za sve ljude, na svim mestima, za sva vremena. Ona nije objavljena određenoj rasi ili naciji. Islam je potpuni način života zasnovan na učenjima koji se nalaze u Kur’anu i verodostojnoj tradiciji Poslanika Muhameda. Iako je Kur’an objavljen na arapskom jeziku i iako je Poslanik Muhamed bio Arapin, bilo bi pogrešno pretpostaviti da su svi muslimani Arapi, ili što se toga tiče, da su svi Arapi muslimani. Zapravo velika većina svetskih muslimana (1,4 milijarde) nisu Arapi.

Ne postoje bilo kakvi rasni ili etnički zahtevi da bi se prešlo na islam. U delu svoje poslednje propovedi, Poslanik Muhamed je ponovio ovu činjenicu jezgrovito.

 O ljudi! Vas je Bog stvorio od jednog pretka i svi potičete od Adama, a Adam je od zemlje svoren. Najbolji je kod Boga onaj koji ga se najviše boji. Nema prednosti Arap nad nearapom, niti nearap nad Arapom, osim po bogobojaznosti.“[6] „O ljudi, Mi vas od jednog čoveka i od jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas delimo da biste se upoznali. (Kur’an 49:13)

5. Želim da budem musliman/ka ali ja ne znam ništa o islamu.

Ne postoji potreba za velikim poznavanjem islama da bi se prešlo na islam. Dovoljno je znati značenje svedočenja i šest stubova vere. Nakon što osoba prihvati islam, za nju postoji vreme da nauči više stvari o svojoj veri. Nema potrebe za žurbom i naglim obasipanjem informacijama. Ne žurite, ali se postojano krećite napred svojim sopstvenim korakom. Biće vremena da se razume inspiracijska lepota i lakoća islama, i da se nauči o svim poslanicima i glasnicima islama, uključujući i poslednjeg poslanika, Muhameda. Musliman nikada ne prestajje da uči; to je proces koji se nastavlja do smrti.

Poslanik Muhamed je rekao, „Verniku nikada neće biti dovoljno saznavanja dobrih stvari (traženja znanja) dok ne uđe u Raj.“[7] 

6. Želim da postanem musliman/ka ali sam počinio/la previše grehova

Kada osoba izgovori svedočanstvo verovanja (Šehadet), „svedočim da nema boga osim Boga i svedočim da je Muhamed Njegov poslanik,“ ona postaje poput novorođene bebe. Sve njeni prethodni grehovi, bez obzira da li su veliki ili mali bivaju obrisani. Stanje biva čisto, bez greha, sjajno i belo; ovo biva novi početak. Alah kaže, „Reci onima koji ne veruju: ako se okanu, biće im oprošteno ono što je pre bilo…“ (Kur’an 8:38)

Nema prisile prema bilo kome da prihvati islam. Međutim, ako vam srce govori da postoji samo jedan Bog, ne oklevajte. Alah kaže, „U veru nema prisiljavanja, Pravi put se jasno razlikuje od zablude! Onaj ko ne veruje u šejtana, a veruje u Boga – drži se za nejčvršću vezu, koja se neće preknuti. – A Bog sve čuje i sve zna. (Kur’an 2:256)

Drugi deo završavamo pominjući to da kada osoba pređe na islam svi njeni prethodni grehovi, bez obzira na to da li su veliki ili mali, bivaju eliminisani. Stanje biva čisto od greha, sjajno i belo; ovo je novi početak. Međutim ima ljudi koji oklevaju u prelasku na islam jer se plaše misleći da neće uspeti da se dovoljno snažno ograde od greha. Treći deo i počinjemo diskutovanjem na ovu temu.

7. Ja želim da postanem musliman/ka ali ja znam da postoje neki grehovi koje ne mogu da prestanem da činim.

Ako osoba istinski veruje da nema boga osim Alaha, on ili ona bi trebali da prihvate islam bez zadrške, čak iako veruju da će nastaviti da greše. Kad se osoba navikne da živi život neopterećen bilo kojim setom moralnih principa, islam bi iz prve mogao da izgleda kao set pravila i propisa koji je gotovo nemoguće ispuniti. Muslimani ne piju alkohol, muslimani ne jedu svinjsko meso, muslimanke moraju nositi marame, muslimani se moraju moliti pet puta dnevno. Muškarci i žene se nalaze u prilikama da kažu: „Ja jednostavno ne mogu da prestanem da pijem“, ili „palo bi mi teško da moram da se molim i svakog dana a kamoli pet puta dnevno“.

Realnost je međutim, da nakon što osoba prihvati da ne postoji bog dostojan obožavanja osim Allaha, i sa Njim razvije odnos, pravila i odredbe postaju manje opterećujuće. To je spor proces želje da se udovolji Božijoj volji. Za neke se prihvatanje pravog puta do srećnog života dogodi u roku od nekoliko dana, čak sati, za neke su potrebne nedelje, meseci, ili čak godine. Put svakog od ljudi do islama je drugačiji. Važno je samo zapamtiti da Bog prašta sve grehe. Verniku može, Božijom milošću, biti dopušteno da uđe u Raj bez obzira na grehe koje je počinio. S druge strane, nevernici, oni koji obožavaju nešto ili nekoga van Jedinog Istinitog Boga, biće upućeni u večni Pakao. Stoga se među izborima ne prihvatanja islama u potpunosti i biti musliman/ka koji/koja greši, drugi izbor čini zasigurno boljim.

8. Želim da postanem musliman/ka ali se plašim da o tome obavestim druge.

Kao što smo učestalo naglašavali, nema ničeg na svetu što bi osobu sprečilo od prihvatanja islama. Ako se osoba plaši od prijavljivanja istog drugima i njihove reakcije, poput njegovih/njenih roditelja, rođaka ili prijatelja, i pritom se plaši da oni nisu spremni da im se to saopšti, ipak oni bi ipak trebali preći na islam tajno i praktikovati ga koliko god je to moguće. Kako vreme prolazi, i veza sa Bogom jača, vera osobe postaće jača i ona će znati kako da se sa tom situacijom bolje suoči. Zapravo, novi musliman/ka će se skoro sigurno osećati oslobođeno i početi da osećaju potrebu da ceo svet informišu o lepoti islama.

U međuvremenu, dobra je ideja da postepeno i pronicljivo pripremite vaše prijtelje i porodicu za promenu koja se očigledno kod vas dešava. Možda bi dobro bilo da otvoreno počnete razgovor o Bogu i religijama uopšte, izrazite interesovanje prema drugim verama ili baš o islamu. Kada osoba počne da praktikuje islam, koji je zapravo način života, oni koji su im do tada bili najbliži često primete promenu. Oni će naći novi način poštovanja prema osobi, porodica i društvo generalno; oni će takođe videti promenu u njenom držanju, često od nervoze i nezadovoljstva do opuštenosti i zadovoljstva.

Islam je način života i teško je skrivati ga dugo. Važno je zapamtiti da do određenih reakcija mora doći u trenutku kada ljudi saznaju za vaš prelazak na islam. Reakcije će varirati od onih koje će to usrećiti i koji će prihvatiti, do onih koji će se uznemiriti i razočarati. Često, oni uznemireni kroz vreme pređu preko toga i započnu da prihvataju tu promenu. I kada vide mnoge pozitivne promene u vama, mogli bi zapravo da počnu  da poštuju vašu promenu. Osoba treba ostati jaka, odlučna i sa svešću da je Bog sa njom. Vaše reči i iskustvo bi čak mogle i druge da povedu put vašeg primera. Verujte Bogu, naučite sve što možete o vašoj novopronađenoj veri i pustite da svetlo islama sija iz vaših očiju.

9. Želim da budem musliman/ka ali ja ne znam ni jednog muslimana ili muslimanku

Neki ljudi nauče o islamu čitajući, drugi posmatrajući ponašanje muslimana koje uočavaju u svojim gradovima i mestima, neki čak nauče o islamu iz programa na televiziji, a za druge čak, dovoljan je i zvuk poziva na molitvu. Često se lepota islama nađe iz čistog istraživanja i bez ikakvog poznavanja nekog od muslimana. Jednostavno nije neophodno poznavati muslimane pre prihvatanja i prelaska na islam.

Prelazak na islam je lak poput samog izgovaranja reči, svedočim da nema boga osim Boga i svedočim da je Muhamed Njegov poslanik. Prihvatanje islama se ne mora odviti u džamiji (islamskom centru), niti su svedoci potrebni za prelazak. Ove stvari su međutim, manifestacija bratstva u islamu i označavaju početak novog verovanja sa moralnom i duhovnom podrškom drugih. Ako ne postoji ni jedan islamski centar unaokolo ili muslimana koji bi pomogli, čovek može jednostavno da prati proceduru objašnjenu u „Kako preći na islam i Postati Musliman“.

Prema tome bi bilo veoma korisno za novog muslimana da ostvari kontakt sa drugim muslimanima. Članovi vaše nove duhovne porodice mogu biti nađeni posetama lokanih džamija i islamskih centara, ili vašim predstavljanjem muslimanu ili muslimanki koji žive u ulici, koje srećete na autobuskoj stanici, ili koji rade u istoj firmi. Međutim, čak iako je novi musliman/ka potpuno sam, on ili ona su povezani sa 1,5 milijarde drugih muslimana.

Pre ili nakon prelaska, ovaj sajt je dostupan da pomogne novim muslimanima ili onim koji razlišljaju o prelasku na islam. Postoje bukvalno stotine članaka o islamu za lako razumevanje. Nakon vašeg prelaska, ovaj veb-sajt će vam pomoći u prvim koracima kao novom muslimanu/ki davajući vam korisna sredstva i „onlajn“ podršku kroz „lajv-čet“ (uživo dopisivanje).

Fusnote:

[1-a] Znači da je Isus stvoren kada je Allah rekao „reč“:Budi; kada je On to rekao, Isus je bio stvoren u materici njegove majke, Marije.

[1] Abu Davud, An- Nasa’ai

[2] Sahih Muslim   

[3] Sahih Al- Buhari, Sahih Muslim

[4] Aš- Šavkani, Nadžl al- Avataar, Baab Suna al- Fitra

[5] Fatava al-Ladžna al- Daa’ima, 5/115, Al- Idžaabaat ’ala As’ilat al-Džaalijaat, 1/3,4

[6] Tekst iz poslednje besede može biti nađena u Sahihu Al- Buhari i sahihu Muslim, i u knjigama At- Tirmizija i Imam Ahmeda.

[7] At Tirmizi

Izvor: Islamreligion.com