2. Istorija Kur'ana – Od pomno čuvane ploče do objave čovečanstvu

Kako je Kur'an objavlјen, napamet naučen i zapisan.

„Tako Mi i tebi objavalјujemo Kur'an iz odredbe Naše. Ti nisi znao šta je Knjiga, niti što je verovanje, ali smo je Mi učinili svetlom pomoću kojeg upućujemo one robove Naše koje želimo. A Ti, zaista, ukazuješ na Pravi put.“ (Kur'an 42:52)

Poslanik Muhammed, mir nad njim, koji je poslednji Božiji poslanik je primio Kur'an u dva stadijuma. Ove savršene reči su od Boga objavlјene kako bi čovečanstvo izvele iz tmnina na svetlo; i one su uputa i milost.

Kur'an, reč Božija, sadrži savršene reči od Savršenog Boga date Nјegovim stvorenjima u noći koja je poznata kao „Noć Kadr“ ( Noć odredbe) koja je u islamskom mesecu Ramazanu, i u njoj je Kur'an spušten iz pomno čuvane Ploče[1] na prvo nama najbliže nebo (što predstavlјa prvi stadijum op.p.), a zatim je nakon toga u etapama postepeno spuštan na zemlјu. (što predstavlјa drugi stadijum op.p.).

Objava je poslaniku Muhammedu, mir nad njim, spuštana preko anđela Gavrila[2] kada je poslaniku Muhammedu, mir nad njim, bilo otprilike četrdeset godina, počeo je da provodi vreme u osamlјivanju. Nakon života sa njegovom volјenom suprugom Hadidžom[3] ta lјubav za osamlјenošću mu je bila zamenjena istinitim i dobrim snovima. On bi u tom periodu imao običaj da odlazi u pećinu koja je poznata kao „Hira“ kako bi se tu povukao radi bogosluženja i kako bi razmišlјao o svetu uopšteno i svom položaju u njemu.

Jedne noći tokom meseca Ramazana došao mu je anđeo i naredio mu je da čita. Poslanik, koji nije znao ni da čita a ni da piše, je odgovorio: „Ja ne znam da čitam.“ Zatim ga je anđeo uhvatio čvrsto i pritisnuo je njegova prsa toliko jako da skoro nije mogao da izdrži. A zatim je anđeo Gavrilo ponovo pustio Muhammeda, mir nad njim, i ponovo mu je naredio da čita. Ponovo mu je odgovorio: „Ja ne znam da čitam.“ Anđeo je tako tri puta čvrsto uhvatio poslanika Muhammeda, mir nad njim, i on bi uvek odgovarao da ne zna da čita (ili je po drugom mišlјenju pitao šta da čitam). A zatim mu je anđeo objavio prve reči iz časnog Kur'ana:[4]

„Čitaj sa imenom Gospodara tvoga Koji stvara, stvara čoveka od zakvačka. Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj, Koji podučava peru, Koji čoveka poučava onome što ne zna.“

(Kur'an 96:1)

Nakon ove prve objave koja je poslanika Muhammeda, mir nad njim, uplašila (zbog slučaja hvatanja za prsa od strane anđela op.p.) poslanik Muhammed nije bio posećen od strane anđela nakon toga duži vremenski period. Sledeći put kada je susreo anđela Gavrila on je išao sam, pa je poslanik Muhammed, mir nad njim, čuo glas iz neba, pa je pogledao prema gore i vidio anđela kako sedi na stolici koja je između nebesa i zemlјe. Poslanik Muhammed, mir nad njim, je osetio strah i tražio je utočište pa je otišao svojoj kući i molio je da ga zamotaju u pokrivač. Druga objava mu je došla upravo tada.[5]

 „O ti pokriveni, Ustani i upozoravaj, i Gospodara svoga veličaj! I halјine svoje očisti! I kumira (idola) se kloni! (Kur'an 74:1-5)

U narednom periodu od 23 godine sve do pred njegovu smrt je poslaniku Muhammedu, mir nad njim, Kur'an objavlјivan postepeno i u etapama. Za to su navođeni različiti razlozi. Neki kažu da je tako postepeno objavlјivan kako bi time ojačao i osnažio poslanika Muhammeda, mir nad njim, i kako bi mu se obratio o različitim temama onda kada bi se pojavile.

Aiša, supruga poslanika Muhammeda, mir nad njim, je kada je upitana o tome kako je dolazila Božija objava poslaniku rekla da je Poslanik kazao: „Ponekad mi dolazi poput zvonjenja zvona. To mi je najteži način objave, i kada se prekine, sve, ja bih potpuno upamtio ono što mi je Džibril (Gavrilo) rekao. A ponekad bi mi se anđeo ukazao u vidu čoveka. On bi mi govorio, a ja bih pamtio šta mi kaže.“[6] 

Ibn ‘Abbas opisuje poslanika da je objavu primao sa „velikom mukom i brzim pomeranjem usana.“[7] Kada su reči Kur'ana bile objavlјene poslaniku Muhammedu, mir nad njim, on bi počeo da ih ponavlјa kako bi ih zapamtio.

Učenje napamet je smatrano nečim jako bitnim i bilo je praktikovano čak i u ranom periodu Islama. Poslanik Muhammed, mir nad njim, je uputio svoje sledbenike da Kur'an uče napamet i poduzeo je različite metode i sredstva kako bi osigurao da objava bude u njihovim pamćenjima sigurno zabeležena.

Prema Ibn Ishaku, koji je jedan od prvih autora biografije o poslaniku Muhammedu, prvi čovek koji je javno citirao Kur'an je Abdullah ibn Mes'ud i bio je prilikom toga ozbilјno napadnut i ozleđen (od strane Arapskih pagana op.p.). Pored njega je isto poznat Poslanikov najbliži prijatelј i saputnik Ebu Bekr, i on je bio od onih koji su Kur'an javno citirali.[8]

Kur'an je za vreme Poslanikovog života bivao učen napamet od strane njegovih sledbenika i ta tradicija je nastavlјena tokom svih kasnijih generacija. Čak i dan danas muslimani koji nisu u stanju da uče arapski, uče potpuno iste reči napamet, iste one koje su Arapi u sedmom stoleću učili napamet. Većina Arapa su tada bili nepismeni, kao što je to bio i poslanik Muhammed, mir nad njim; ali je i pored toga važnost pisanih reči bila opšte poznata.

Očuvanje Božije objave je bilo izrazito bitno; i zbog svega toga su iskreni i pouzdani kao i učeni lјudi učili Kur'an napamet i zapisivali su njegove reči. Među svim tim lјudima, koji su bili određeni za to da slede Poslanika u vođenju  i organizovanju muslimanske zajednice i jedan čovek po imenu Zejd ibn Sabit, koji je trebao da u velikom delu doprinese tome da se Kur'an sačuva svim narednim generacijama.

Materijali za beleženje su u tim danima bili jako teško pristupačni, i zbog svega toga su delovi iz Kur'ana zapisivani na životinjske kože, svetle kamenice, kosti, pa čak i na kore od drveća.

Sledbenici su pisali reči objave, a Poslanik, mir nad njim, bi ih saslušavao kada bi sledbenici čitali zapisane reči kako bi bio siguran da se ne pogreši niti jedna reč. Ono što se može reći jeste da se Kur'an zapisao pod direktnim nadzorom poslanika Muhammeda, mir nad njim. Kur'an nije objavlјivan po rasporedu kako je zapisan, ali je anđeo Gavrilo uputio poslanika Muhammeda, mir nad njim, na to kako da poređa Kur'an i objavu po Božijoj objavi.

Fusnote:

[1] “Leuhi Mahfuz“ (čuvana ploča) je Knjiga u koju je Bog  upisao uredbe i sudbine svih stvorenja, a to je bilo pre stvaranja svih stvorenja.

[2] Sujuti, u delu „El-itkan fi ulumil-kur'an“, Bejrut, 1973, prvi deo, str:39-40, a sve to je kazao na osnovu tri predanja od ‘Abdullaha ibn Abbasa koja je zabeležena kod Hakima, Bejhekija i Nesaija (ova tri spomenuta su islasmki učenjaci koji su se bavili beleženjem izreka i govora poslanika Muhammeda, a isto tako i drugih islasmkih ličnosti kroz istoriju op.p.)

[3]Hadiska zbirka „Sahih El-Buhari“.

[4] Ovo su prve reči koje su objavlјene, da neko ne bi pomešao sa prvim poglavlјem u Kur'an jer Kur'anska poglavlјa nisu tim redom i objavlјivana (misli se na poglavlјe broj 1. u Kur'anu Sura el-Fatiha, koja je objavlјena nakon toga, ali je Božijom naredbom u Kur'anu zapisana kao prvo poglavlјe, a prve reči Kur'ana su svrstane u 96 poglavlјe Kur'ana,  i tako je slučaj sa čitavim Kur'anom da na primer drugo poglavlјe nije bilo ono što je drugo objavlјeno po redosledu, op.p.)

[5] Sahih El-Buhari

[6] Ibid

[7] Ibid

[8] Beleži Ibn Hišam.

Autor: Aiša Stejsi