Neke od promena koje su napravljene u porukama poslanika Isusa nakon njegovog uzdizanja na nebo su tako suštinske da one udaraju na same korene hrišćanstva. Na primer, jedina dva pozivanja na Isusovo uznesenje koja su nađena u Jevanđeljima po Marku i Luki u verziji „Kralja Džejmsa“ su uklonjene iz „Revidirane Standardne Verzije“, uređene 1952. Pre uklanjanja ovih pasusa, relevantni stihovi glase:
„A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu s desne strane.“ (Marko 16:19)
„I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznese se na nebo.“ (Luka 24:51)
Relevantni odlomak iz Jevanđelja po Marku je uklonjen, zajedno sa drugim brojnim stihovima koji su neposredno prethodili i sledili, ukupno šesnaest stihova.
U„Revidiranoj Standardnoj Verziji“ iz 1952. godine u jevanđelju po Luki 24:51 piše: „I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih.“ Reči „i uznese se na nebo“ su uklonjene.[1]
Islam je oživeo verovanje u Isusovo uznesenje. Kur’an potvrđuje najranije zapise koji nas informišu da ga je Allah uzdigao kada su njegovi neprijatelji pokušali da ga ubiju i razapnu. On ga je zamenio drugom osobom koja je podsećala na njega, i u stvarnosti, to je osoba koja je bila razapeta. Do današnjeg dana, hrišćani veruju da je sam Isus bio onaj koji je bio ubijen i razapet.
Allah je spomenuo u Kur’anu:
“Ali zato što su (Jevreji) Zavet prekršili i što u Allahove dokaze nisu poverovali, što su ni krive ni dužne verovesnike ubijali i što su govorili: “Naša su srca okorela” – Allah im je, zbog neverovanja, njihovog srca zapečatio, pa ih je samo malo njih verovalo – i zbog neverovanja njihovog i zbog iznošenja teških kleveti protiv Marije. I zbog reči njihovih: „Mi smo ubili Mesiju, Isusa, sina Marijinog, Allahovog poslanika!“ A nisu ga ubili ni razapeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razilazili, oni su sami o tome u sumnji bili; o tome nisu ništa pouzdano znali, samo su nagađali; a sigurno je da ga nisu ubili, već ga je Allah uzdigao Sebi. – A Allah je silan i mudar. I nema nijednog sledbenika Knjige koji, kada bude umirao, neće u njega (Isusa) onako kako treba poverovati, a na Sudnjem danu on će protiv njih svedočiti.“ (Kur’an 4:155-159)
[1] Stihovi iz Marka 16:9-20, kao i reči „i uznošaše se na nebo“ iz Luke 24:51, su vraćeni 1971, i danas se nalaze u „Revidiranoj Standarndnoj Verziji“. (op. pisca)