DOKAZI IZ BIBLIJE DA ISUS NIJE BOG 1

DOKAZI IZ BIBLIJE DA ISUS NIJE BOG 1

 

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

U Matejevom jevanđelјu se pominje da je Isus kazao: „Blago mirotvorcima; oni će biti prozvani sinovima Božijim.“ (Matej, 5, 9.)

Reč „sin“ ne može biti prihvaćena bukvalno jer se u Bibliji, Bog očito mnogim svojim izabranim slugama obraća sa rečju „sin“ nazivajući ih „sinovima“. Jevreji su verovali da je Bog jedan, da nema ženu ni decu u bilo kom doslovnom smislu. S toga je očigledna fraza „sin Božiji“ jedino značila „sluga Božiji“; tj. onaj koji je, zahvalјujući svojoj vernoj službi, bio blizu Boga i Nјemu drag kao što je sin drag svom ocu.

Hrišćani, oni koji su grčkog ili romanskog porekla su kasnije zloupotrebili ovaj termin. U njihovom nasleđu, „sin Božiji“ označavao je otelotvorenje boga ili nekoga rođenog iz fizičke zajednice muških i ženskih bogova. Ovo može biti viđeno u Delima apostolskim, 14:11-13, gde čitamo da kada su Pavle i Barnaba propovedali u jednom Turskom gradu, pagani su tvrdili da su oni otelotvoreni bogovi. Varnavu su nazivali rimskim bogom Jupiterom, a Pavla Rimskim bogom Merkurom.[1]

Osim toga, grčka reč iz Novog Zaveta prevedena sa „sin“ je reč „pias“ i „paida“ što u prevodu znači „sluga“ ili „sin“ (u smislu sluge). Ova reč koja je prevedena sa „sin“ se odnosi na Isusa,  a „sluga“ kada se odnosi na sve ostale, na osnovu nekih prevoda Biblije. Tako da  saglasno sa ostalim biblijskim stihovima, Isus je jedino govorio da je on Božiji sluga.

Dodatni problemi sa trojstvom

Za hrišćanina je Bog morao da preuzme lјudski oblik da bi razumeo lјudska iskušenja i patnju, ali to verovanje nije nigde zasnovano na jasnim Isusovim rečima.  Bog ne mora da bude iskušan i da pati kako bi mogao da razume i oprosti grehe lјudima jer je On Sveznajući, Stvoritelј čoveka. Ovo je iskazano u biblijskom stihu:

„I reče Gospod: Dobro videh nevolјu naroda svog u Misiru, i čuh viku njegovu od zla koje mu čine nastojnici, jer poznah muku njegovu.“ (Izlazak, 3:7)

Bog je opraštao grehe pre Isusovog pojavlјivanja, i on nastavlјa da oprašta bez ikakve pomoći. Kada vernik zgreši, od njega se očekuje da se iskreno pokaje kako bi mu Bog primio oprost. Zaista, počast koja nam se nudi  da se pokorimo i ponizimo pred Bogom zarad spasenja je data celom čovečanstvu. U Bibliji je rečeno:

„Nema osim mene drugog Boga, nema Boga pravednog i Spasitelјa drugog osim mene. Pogledajte u mene, i spasićete se svi krajevi zemalјski; jer sam ja Bog, i nema drugog.“ (Isaija, 45:21-22, Jona 3:5-10)

Na osnovu ovog psalama iz Biblije, lјudi mogu da dobiju oprost greha kroz iskreno pokajanje koje zatraže direktno od Boga. Ovo je istina u svim vremenima i na svim mestima. Nikada nije postojala potreba takozvane Isusove posredničke uloge dostizanja pokajanja. Činjenice govore za sebe. Ne postoji istina u vezi hrišćanskog verovanja da je Isus umro za naše grehe i da je spas jedino dostižan kroz Isusa. Šta je sa spasenjem lјudi pre Isusa? Isusova smrt niti donosi iskuplјenje greha, niti je na bilo koji način ispunjenje biblijskog proročanstva.

Hrišćani tvrde da se pri Isusovom rođenju dogodilo čudo otelotvorenja Boga u formi lјudskog bića. Reći da je Bog zaista postao lјudsko biće za sobom povlači mnoga pitanja. Postavimo sledeće o čoveku-bogu Isusu:

*Šta se dogodilo sa njegovim odreskom kože nakon obrezivanja: „I kad se navrši osam dana da ga obrežu, nadenuše mu ime Isus…“ (Luka, 2:21)? Je li se taj deo kože uzdigao na nebo, ili je istrunuo kao što bi i bilo koji deo lјudskog mesa?

*Šta se događalo sa njegovom kosom tokom njegovog života, njegovim noktima i krvlјu koja je prolivala iz njegovih rana? Jesu li ćelije na njegovom telu umirale kao i kod svakog čoveka? Ako njegovo telo nije funkcionisalo na isti način na koji lјudsko telo funkcioniše, onda nije zaista mogao biti pravo lјudsko biće kao ni istinski Bog. Ipak, ako je njegovo telo funkcionisalo na lјudski način, ovo bi anuliralo svaku tvrdnju o njegovom božanstvu. Bilo bi nemoguće da bilo koji Božiji deo, čak i otelotvorenog Boga, istruli na bilo koji način i da se još uvek naziva Bogom. Večiti, jedini Bog, u potpunosti ili jednim svojim delom, nikada ne umire, ne raspada se i ne truni: „Jer Ja Gospod, ne menjam se.“ (Malahija, 3:6)

[1] Библија у преводу Караџић-Даничић, док у преводу Ивана Шарића, Томислава Дретара и Јерусалимске Библије стоји да су Павла назвали Хермесом.

 

Autor: Adenino Otari