Analiza verovanja u Isusovo božanstvo

     Neki hrišćani veruju da je Isus Bog za čitavu večnost, drugo lice božanskog Trojstva koje je, pre više od dve hiljade godina, izabralo da se pojavi u ljudskom telu i bude rođeno od strane Device Marije. Kao što je zapisano u Jevanđeljima, ova dogma, kao ona prethodno spomenuta, kontradiktorna je rečima pripisanim Isusu. Činjenica je da Isus nikada nije tvrdio božanstvo, umesto toga potvrdio je božanstvo Boga samoga, govoreći onima oko njega: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.ˮ (Jevanđelje po Marku 10:18)

      Pa ako je Isus Hrist odbijao da bude zvan „dobrim”, zašto bi prihvatio da ga nazivamo „Bogom”? Kada je Isus govorio o Bogu, pominjao ga je kao: „Otac moj i Otac vaš, i Bog moj i Bog vaš.“ (Jevanđelje po Jovanu 20:17)

      Isus je takođe odbacio ideju da on može uraditi bilo šta svojom voljom. On je veoma jasno objasnio da se sve stvari događaju voljom i dozvolom Boga koji ga je poslao. Zapisano je da je kazao: „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe;[1] kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan;  jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 5:30)

      On ponovo govori da reči koje priča nisu njegove već su mu kao poslaniku objavljene od strane Boga: „Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 12:49)

      Takođe Isus kaže: „Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. Ko govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 7:17-18)

     Isus je takođe kazao da je Gospod veći od njega: „Idem k Ocu; jer je Otac moj veći od mene.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 14:28)

     Isus je radio stvari samo radi Božjeg zadovoljstva, zarad Boga koji ga je poslao: „I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.’ Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 8:29-30)

     Isus je došao da propoveda Božje carstvo: „A On im reče: ‘i drugim gradovima treba mi propovedati jevanđelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan.’ˮ (Jevanđelje po Luki 4:43)

     Pored toga, Isus je kazao da je ulazak u carstvo nebesko zavisno od volje Božje: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji po volji Oca mog koji je na nebesima.ˮ[2] (Jevanđelje po Mateju 7:21)

     On opet kaže: „Jer ko izvrši volju Božiju, onaj je brat moj i sestra moje i mati moja.ˮ[3] (Jevanđelje po Marku 3:35)

     Isus je takođe izvestio da nema znanje o poslednjem času ovog sveta, rečima: „A o danu ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.ˮ (Jevanđelje po Marku 13:32)

     Isus o sebi govori kao o jednom od poslanika: „Ali danas i sutra i prekosutra trebam ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi!ˮ (Jevanđelje po Luki 12:33-34)

     Ove i mnoge druge Isusove reči navedene u Bibliji pokazuju da je on, u odnosu na Boga, bio kao i bilo koje drugo ljudsko biće. Nije bio Tvorac već stvorenje poput Adama. Molio se Bogu: „A ujutru, vrlo rano ustavši, izađe i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.“ (Jevanđelje po Marku 1:35) I:

     „I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.“ (Jevanđelje po Marku 14:35) I:

     „A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.“ (Jevanđelje po Luki 5:16) Što konačno znači da je on bio poslanik, a ne Bog, prema Isusovim rečima:

     „U to vreme odgovori Isus i reče: „Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje.ˮ (Jevanđelje po Mateju 11:25)

     Doktrina o Isusovom božanstvu nema osnove u Isusovim rečima zapisanim u Jevanđeljima. Kao i doktrina Trojstva, i doktrina inkarnacije je razvijena nakon Isusovog odlaska. Uvedena je u hrišćanstvo iz paganizma. U mitologijama religija koje su prethodile hrišćanstvu, može se videti kako su neki junaci bili smatrani bogovima. Većina onoga što je rečeno o Krišni od strane hindusa, o Budi od budista, Mitri od Persijanaca, Ozirisu od drevnih Egipćana, Bahusu od Grka, Baalu od Vavilonaca, i Adonisu od Sirijaca rečeno je i o Isusu od strane hrišćana. Islam je, sa druge strane, oslobodio svoje sledbenike od takvih sujeverja odbacujući doktrinu inkarnacije i Božjeg otelotvorenja u, ili savezom, sa drugim Svojim bićima.

     Islam nedvosmisleno tvrdi da niti Isus niti bilo koje drugo ljudsko biće ne može biti Bog. Islam takođe odbacuje ideju da Bog može biti otelotvoren ili ujedinjen sa bilo kojim od Svojih bića. U petom poglavlju, 75. ajetu, Kur’an nam govori da je Isus bio Božji poslanik kao i mnogi poslanici koji su došli pre njega i da je on sa svojom čestitom majkom „jeo hranu.” Ideja je da ko god je u potrebi za hranom i konzumira je, ne može biti Bog, bilo da je to Isus, Muhammed ili drugi poslanici i glasnici, pošto glad predstavlja potrebu i zavisnost o spoljnim elementima, a Bog je niti u potrebi, niti je zavistan. Takođe, jelo podrazumeva varenje hrane u telu a zatim podrazumeva vršenje nužde. Takva dela ne pristaju veličanstvenosti Božjoj.

     Mnogi narodi, bez obzira kako primitivno izgledali, odbacuju ideju da Božji poslanik može biti ljudsko biće  koje „jede hranu” poput njih. Stoga, mnogi poslanici su bili odbačeni od svog naroda pod tim izgovorom. Kur’an navodi da je Nojev narod kazao za njega: „On je čovek kao i vi; jede ono što i vi jedete, i pije ono što i vi pijete.ˮ (Kur'an, 23:33)

     Kur’an takođe govori o Arapima među kojima se poslanik Muhammed pojavio: „I oni govore, ‘Šta je ovom ‘poslaniku’, on hranu uzima i po trgovima hoda?’ˮ  (Kur'an, 25:7)

     Što se tiče onih koji pripisuju božanstvo poslaniku Isusu, nalazimo da isti prelaze na čitav jedan novi nivo degradiranja Boga, Svemogućeg, smatrajući Ga čovekom koji jede hranu.

     Božanstvo Isusa se odbacuje u Kur’anu. Allah kaže: „Nevernici su oni koji govore: „Bog je, zaista, Mesija, Marijin sin!“ A Mesija je govorio: „O Izrailjevi sinovi, obožavajte Allaha, i mog i vašeg Gospodara!“ Ko drugom mesto koje pripada samo Bogu daje, Bog će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne.ˮ (Kur'an, 5:72)

    Allah je takođe otkrio: „Isusov slučaj je kod Allaha isti kao i slučaj Adamov: od zemlje ga stvorio, a zatim kazao: ‘Budi!’ – i on bi.ˮ (Kur'an, 3:59)

     A Biblija kaže o Melkisedeku: „… bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu…ˮ (Jevrejima Poslanica 7:3) Međutim, niko nije ikada tvrdio njegovo božanstvo. Šta više, ako je Bog mogao stvoriti ljude od kamena kao što je Isus kazao: „I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.ˮ (Jevanđelje po Mateju 3:9) Onda je više nego sposoban da stvori čoveka od žene bez polnog odnosa.

     Hrist je definitivno samo poslanik Božji koji je pozivao decu Izrailja da samo Boga obožavaju i zato Isus ne može nikako biti jednak Bogu.

     Hrist sam za sebe kaže da sam ne može ništa: „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.“ (Jevanđelje po Jovanu 5:30); A o Bogu kaže: „Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.ˮ (Jevanđelje po Marku 10:37)

     Slično tome, kada je Hrist: „u svemu bio kušan kao i mi.ˮ (Jevrejima poslanica 4:15) A Bog se ne može zlom iskušati:     „Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;ˮ (Jakovljeva poslanica 1:13)

     Takođe, ako se u Jevanđeljima tvrdi da je Isusu suđeno pred Herodom, Pilatom i sveštenicima, napomenimo da Bogu ne može biti suđeno: „… jer ko je kao Ja? I ko će se preti sa mnom? I koji će mi pastir odoleti?ˮ (Jeremija, 49:19)

     Ako Isus spava: „A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga.“ (Jevanđelje po Marku 4:38) Podsetimo se da Bog ne spava: „Gle, ne dremlje i ne spava čuvar Izrailjev.“ (Psalmi 121:4).

     Ako se Hrist umara: „I Isus umoran od puta seđaše na izvoru.“ (Jevanđelje po Jovanu 4:6) Bog se nikada ne umara: „(On) ne sustaje niti se utruđuje?ˮ (Isaija 40:28)

     Ako postoji tvrdnja da: „Isus umreˮ (1 Poslanica Korinćanima 15:3) i takođe: „A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.ˮ (Jevanđelje po Mateju 27:50) I da je navodno ubijen: „Bog otaca naših podiže Isusa, kog vi ubiste obesivši na drvo.ˮ (Dela Apostolska 5:30) Podsetimo se da je Bog besmrtan: „I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.ˮ (Rimljanima poslanica 1:23),

     „Nisi li Ti od veka, Gospode Bože moj, Sveče moj? Nećemo umreti.ˮ (Avakum, 1:12);

     „Koji sam ima besmrtnost…ˮ (Prva Timoteju poslanica 6:16);

     „Jer je On Bog živi, koji ostaje doveka, i carstvo se Njegovo neće rasuti, i vlast će Njegova biti do kraja;ˮ (Danilo 6:26);

     „A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni…ˮ (Jeremija 10:10);

     „Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i isceljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke. Jer podižem k nebu ruku svoju i kažem: Ja sam živ doveka.ˮ (Ponovljeni zakon 32:39-40);

     „Tako ja bio živ, govori Gospod…ˮ (Jezekilj18:3);

     „A Ti si Onaj isti, i Tvojih godina neće nestati.ˮ (Poslanica Jevrejima 1:3)

     Ako su ljudi videli Isusa i čuli njegov glas, podsetimo se da: „Boga niko nije video nikad…ˮ (Jevanđelje po Jovanu 1:18)

     „Kog niko od ljudi nije video, niti može videti, kome čast i država večna.ˮ (Prva Timoteju poslanica 6:16);

     „Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 5:37) Ovo je jasan i nesumnjiv dokaz da Isus nije bio Bog.

     Dalje, ako je Hrist vođen na klanje kao ovca: „Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.ˮ (Dela Apostolska 8:32)

     „I posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.ˮ (Otkrovenje Jovanovo – Apokalipsa 5:6) I uprkos tome što je kazao:

     „A koliko je čovek pretežniji od ovce?ˮ (Jevanđelje po Mateju 12:12) Onda on nikako ne može biti (kao) Bog jer:

     „Niko nije kao Bog, koji ide po nebu tebi u pomoć, i u veličanstvu svom na oblacima.ˮ (Ponovljeni zakon 33:26)

     „Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto čusmo svojim ušima.ˮ (1. Dnevnika 17:23)

     Ako Matej (17:2) tvrdi da je Isus bio „preobraženˮ pred svojim učenicima, podsetimo se da je Bog nepromenjiv: „Dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;ˮ (Jakovljeva poslanica 1:17) I:  „Jer ja Gospod ne menjam se.ˮ (Malahija 3:6)

     Isus je opisan kao siromah: „Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.ˮ (Jevanđelje po Mateju 8:20 )

     Carstvo je pak Božje, kao što piše u Psalmima 22:28-29: „Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima. Ješće i pokloniće se svi pretili na zemlji; pred Njim će pasti svi koji silaze u prah, koji ne mogu sačuvati dušu svoju u životu.ˮ

     Ako Isus ne zna ništa o onome što je neviđeno kao na primer kada će biti Sudnji dan: „A o danu tom ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.“ (Jevanđelje po Marku 13:32)

     … Kada je sezona smokava: „I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.“ (Jevanđelje po Marku 11:13)

     … Ko mu je dirao odeću: „I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?“ (Jevanđelje po Marku 5:30)

     … Od kad je dete opsednuto duhom koji mu je oduzeo moć govora: I upita oca njegovog: „Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.“ (Jevanđelje po Marku 9:21);

     … Gde je Lazar pokopan: „I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.“ (Jevanđelje po Jovanu 11:34)

     Bog sve zna: „Jer je Gospod Bog koji sve zna…ˮ (1 Samuelova 2:3)

     I  On: „je Bog, Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne…ˮ (Danilo 2:47)

     … I jedino Bog zna sve: „I On zna sve.“ (2 Kraljevima 19:27)

     Ako Marko i Jovan u svojim Jevanđeljima kažu da se Isus plašio svojih neprijatelja: „I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.“ (Jevanđelje po Marku 14:36)

     I nije mogao sa njima da se suoči: „I potom hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.“ (Jevanđelje po Jovanu 7:1)

     U Jeremiji 10:10 stoji: „A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni, od Njegove srdnje trese se zemlja, i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.ˮ

     „Svak boji i straši Boga Danilovog.ˮ (Danilo 6:26)

     „Zemlja se tresaše, i nebo se rastapaše od lica Božijeg.ˮ (Psalmi 68:8)

     „Bože naš, Bože veliki, silni i strašni…ˮ (Nehemija 9:32)

     „Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni…ˮ (Ponovljeni zakon 10:17)

     Ako je Isus rođen u jaslama: „ Živeo u gradu zvanom Nazaret.ˮ (Jevanđelje po Mateju 2:23)

     Bog je: „na visini.ˮ (Jevanđelje po Luki 2:14)

     „Uzvišen je nad svima narodima Gospod; svrh nebesa je slava Njegova. Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sedi na visini;ˮ (Psalmi 113:4-5)

     Bog je: „na nebu.ˮ (Propovednik 5:2)

     „Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo Njegovo svim vlada.ˮ (Psalmi 103:19)

     „Presto je Gospodnji na nebesima;ˮ (Psalmi 11:4)

     „Blagosilja one koji se boje Gospoda, male i velike.ˮ (Psalmi 115:13)

     „S neba gleda Gospod, vidi sve sinove ljudske;ˮ (Psalmi 33:13)

     „Gospode Bože otaca naših! Nisi li Ti Bog na nebu i vladaš svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moć i sila da Ti niko ne može odoleti?ˮ (2 Dnevnika 20:6);

     Bog je neobuhvatan: „Ali, hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah.ˮ (2 Dnevnika 6:18); I;

     „Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu. I reče: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim, koje hode pred Tobom svim srcem svojim; Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu kazao; šta si ustima svojim kazao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas. Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži sluzi svom Davidu ocu mom šta si mu kazao govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako sinovi tvoji uščuvaju put svoj hodeći preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom. Sada dakle, Bože Izrailjev, neka se potvrdi reč Tvoja koju si kazao sluzi svom Davidu, ocu mom. Ali hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah?ˮ (1 Kraljevima 8:22-17)

     Sve ovo dokazuje da je Bog iznad nebesa, a ne na Zemlji. Ako Nebo ne može obuhvatiti Boga, kako onda On može biti obuhvaćen ženinom matericom, jaslicama, ili grobnicom isklesanom u kamenu? Ako pisci Jevanđelja tvrde da su Hrista neprijatelji vređali, obnažili ga i obukli u skarletnu haljinu, stavili mu krunu od trnja sačinjenu, u ruku mu stavili sviralu i klekli pred njim, rugali mu se, popljuvali ga, udarali ga sviralom po glavi, skinuli mu skarletnu haljinu, odenuli ga njegovom odećom i sproveli do mesta gde je bio razapet: „Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na NJ svu četu vojnika. I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu. I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski! I pljunuvši na NJ uzeše trsku i biše Ga po glavi. I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu. I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica, dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije. A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke.“ (Jevanđelje po Mateju 27:27-31)

     Bog ima: „čast i državu večnu.ˮ (1 Timoteju poslanica 6:16)

     Bog je: „sveti.ˮ (Levićanima poslanica 11:44)

     „Krepost je u Boga.ˮ (Psalmi 62:11)

      „Jer je jak Gospod Bog koji joj sudi.ˮ (Otkrovenje Jovanovo- Apokalipsa 18:8)

      „I velike radi sile Njegove i jake moći ne izostaje nijedno.ˮ (Isaija 40:26)

      „Ko može ostati pred tim Gospodom Bogom Svetim? I ka kome će otići od nas?ˮ (1 Samuelova 6:20)

      „Jer je Višnji Gospod strašan, car veliki nad svom zemljom.ˮ (Psalmi 47:2)

      „Koji sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kog niko od ljudi nije video, niti može videti, kome čast i država večna.ˮ (1 Timoteju poslanica 6:16)

     U Kur’anu, Allah opisuje Isusa kao Svog poslanika, čistog i pobožnog kao i svi ostali Njegovi poslanici, ali uvek kao ljudsko biće. Isus je kazao: „Ja sam Allahov slugaˮ – ono reče – „meni će On Knjigu dati i poslanikom me učiniti.ˮ (Kur'an 19:30)

     Takođe se u Novom zavetu navodi: „Bog Avramov, i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi svog slugu Isusa.ˮ (Dela apostolska, 3:13)

     Bog, Tvorac nebesa i Zemlje je jedini koji zaslužuje da bude obožavan: „I zakle se Onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i šta je na njemu, i zemlju i šta je na njoj, i more i šta je u njemu, da vremena već neće biti;ˮ (Otkrovenje Jovanovo- Apokalipsa 10:6)

     Takođe u Apokalipsi 1:6 piše: „I učini nas careve i sveštenike Bogu i Ocu svom; tome slava i država va vek veka.ˮ

     Vera se mora zasnivati na dokazima, jer ako nije tako, to je slepo verovanje i ne računa se: „Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.ˮ (Rimljanima poslanica 10:17)

     Međutim, kada je visoki sveštenik pitao Isusa o njegovom učenju, Isus je odgovorio: „Ja govorih javno svetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 18:20)

     Tokom svog života Isus nijednom nije kazao da je on sam Bog, niti da je otelotvorenje Boga ili Božji sin. Nikada nije kazao da ima dve prirode, jednu ljudsku, a drugu božansku i dve volje jednu prirodnu, a drugu volju Božju, niti je ikada kazao da je otelotvorena reč Božja. Osim toga, čak ni pisci Jevanđelja mu nikada nisu pripisali takve izjave. Zapravo, Isus je stalno potvrđivao svojim rečima i delima da je samo Božji poslanik i da je samo Jedan Bog njegov Bog i Bog čitavog čovečanstva i da samo On zaslužuje da bude obožavan. Prema onome što piše u Novom Zavetu, Hrist se na sledeći način obraćao Bogu: „Tebe jedinog istinitog Boga…ˮ (Jevanđelje po Jovanu 17:3)

     A kada se uzneo na nebo kazao je: „(vraćam se) Bogu svom i Bogu vašem.ˮ (Jevanđelje po Jovanu 20:17)

     Takođe je stalno ponavljao: „Koji pobedi učiniću ga stubom u crkvi Boga svog, i više neće izići napolje; i napisaću na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo.ˮ (Otkrovenje Jovanovo- Apokalipsa 3:12)

     Na onome svetu on će se osloboditi božanskih atributa koje su mu ljudi pripisali i onih koji su ga smatrali Bogom i obožavali ga kao Boga: „Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.ˮ (Jevanđelje po Mateju 7:22-23)

     Kao što se u Kur'anu navodi: „A kada Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, jesi li ti govorio ljudima: ‘ Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ On će da kaže: „Uzvišen si Ti od toga! Meni nije prilično da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta je u meni, a ja ne znam šta je u Tebi; baš Ti, zaista, dobro znaš ono šta je čulima nedokučivo.“ Ja sam im samo govorio ono što si im Ti naredio: „Robujte Allahu, i mome i vašem Gospodaru!“ I ja sam bio njima svedok dok sam bio među njima, a kad si me Ti k Sebi uzeo, Ti si ih jedini nadzirao; Ti nad svime nadzireš. Ako ih podvrgneš patnji, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, pa, uistinu si Ti Silni i Mudri. Allah će reći: „Ovo je Dan u kome će iskrenima da bude od koristi njihova iskrenost; njima će rajske bašte, kroz koje teku reke, da pripadnu; u njima će da ostanu večno i doveka. Allah će njima zadovoljan da bude, a i oni Njim. To će da bude veliki uspeh.“ (Kur'an, 5:16-19)

    Iz prethodno prezentovanih činjenica čitaocu, jasno je da Islam nije jedina vera koja odbacuje Isusovo božanstvo; tekstovi iz Biblije to takođe čine.

    U anketi sprovedenoj u britanskoj televizijskoj emisiji Kredo (Credo), konstatovano je od strane 19 od 31 sveštenika anglikanske crkve da hrišćani nisu u obavezi da veruju da je Isus Hrist bio Bog.[4]

Fusnote:

[1] Ovo je ono šta je Isus rekao za sebe, dok je za Boga rekao: „Jer sve je moguće Bogu.“ (Jevanđelje po Marku 10:27)

[2] Reč „Rabbiˮ, prevedena kao „Gospodˮ zapravo znači „gospodarˮ (VKDŽ) ili „učiteljˮ (NVKDŽ), u Jevanđelju po Jovanu 1:38 piše: „A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za njim, reče im: ‘Šta ćete?’ a oni mu rekoše: ‘Ravi!’ (tj. učitelju)‘ gde stojiš?’ˮ

[3] U Jevanđelju po Mateju 12:50 čitamo: „Jer ko god čini volju Oca koji je na nebu, on je moj brat i sestra i majka.ˮ Matej ovde menja reč „Bogˮ u „Otacˮ iz ideoloških razloga. Kisman je rekao da su i Luka i Matej namerno promenili Markov tekst na stotine puta iz teoloških razloga.

[4]Dnevne Novine (Daily News), 25 jun, 1984.