Neispravno verovanja da Bog ima sina

      U Bibliji, izraz „sin“ je bio korišćen kada se govorilo o mnogim ranijim poslanicima. Narod Izrailj je, na primer, bio zvan „Božijim Sinom“ u jednoj od Mojsijevih knjiga: „A ti ćeš reći Faraonu: Ovako kaže Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj. (Izlazak 4:22)

      Takođe, u Psalmima, ista titula daje se Davidu, „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.“ (Psalmi 2:7)

       Isto tako, u 1 Dnevniku, 22:10, Solomon se naziva Sinom Božijim: „On će sazdati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.“

      Iz navedenih izjava kao i mnogih drugih citata u Bibliji, ustanovljava se da se reč „sin“ odnosi na „blizinu Bogu i Njegovoj posebnoj ljubavi.“ Ovo je utvrđeno kada vidimo da je sam Isus govorio da je svaki čovek koji postupi po volji Oca na nebu Sin Božiji.

      Navedeno je da je Isus kazao u sledećim stihovima:

      „Ljubite neprijatelje svoje…da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima.“ (Matej 5:44-45)

      „Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati.“ (Matej 5:9)

      Samim tim, ono šta čoveka čini vrednim nazivanja „Sinom Božijim“ jeste pobožni život i milosrdno ponašanje.

      Biblija dokazuje da je Isus zapravo odbacio da se naziva „Sinom Božijim“:

      A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božiji. I zaprećeno im da ne govore da znaju da je on Hristos. (Luka 4:41)[2]

      S toga, u pogledu gore navedenog, ne postoji opravdanje za smatranje Isusa Sinom Božijim u isključivom i jedinstvenom značenju. Kada je Isus koristio frazu „Sin Božiji“, ona je značila potpuno isto što je značila i kada je korišćena za Adama, Izrailja, Davida, Solomona (mir neka je nad njima), a to je, najbliži u ljubavi prema Bogu.

      Isusova (mir nad njim) ljudskost i poslanstvo su potvrđeni u mnogim Kur’anskim ajetima (odlomcima) kako bi ispravili ozbiljnu grešku njegovog uzdizanja do statusa Boga (Allaha) ili pripisivanja da je sin Božiji.

      U Kur’anu, Allah je ukazao da nema sina u različitim poglavljima. Navešćemo neke odlomke iz Kur’ana:

• „Nevernici govore: “Allah (Bog) je uzeo sebi dete.” Hvaljen neka je On! Naprotiv, Njegovo je sve ono što je na nebesima i na Zemlji. Njemu se sve pokorava; On je Stvoritelj nebesa i Zemlje, i kada nešto odluči, za to samo kaže: “Budi!’ – i ono bude.“ (Kur’an, 2: 116, 117.) 

• „Oni govore: “Allah je Sebi uzeo dete!’ – Hvaljen neka je On! On ni o kome ne ovisi! Sve što je na nebesima i na Zemlji Njegovo je! Vi za ono što tvrdite nikakav dokaz nemate! Zašto onda o Allahu govorite ono što ne znate? Reci: “Oni koji o Allahu laži iznose nikad neće postići ono što žele”. Uživaće kratko na ovom svetu, a zatim će se Nama vratiti i Mi ćemo im dati da iskuse neizdržljivu patnju zato što nisu hteli da veruju.“ (Kur’an, 10: 68-70.) 

• „ … i da opomene one koji govore: “Allah je Sebi uzeo sina.” O tome oni ništa ne znaju, a ni preci njihovi. Kako krupna reč izlazi iz usta njihovih! Oni ne govore drugo do laž veliku!“ (Kur’an, 18: 4-5.) 

• „Oni govore: „Milostivi je uzeo dete!“ – Vi, doista, nešto odvratno govorite! Gotovo da se nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe zato što Milostivom pripisuju dete. Nezamislivo je da Milostivi ima dete – pa svi će oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, kao sluge kod Milostivog tražiti utočište! On ih je sve zapamtio i tačno izbrojio, i svi će Mu na Sudnjem danu pojedinačno doći.“ (Kur’an 19:88-95)

• „Pre tebe nijednog poslanika nismo poslali, a da mu nismo objavili: “Nema boga osim Mene, zato se Meni klanjajte!” Oni govore: “Milostivi ima dete!” Hvaljen neka je On! A anđeli su samo sluge poštovane.“ (Kur’an, 21: 26-92.) 

• …Onaj Kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, Koji nema deteta, Koji u vlasti nema ortaka i Koji je sve stvorio i kako treba uredio!“ (Kur’an, 25: 2.) 

• „Da je Allah hteo da ima dete, izabrao bi, između onih koje je On stvorio, onoga koga bi On hteo. Hvaljen neka je On; On je Allah, Jedini i Svemoćni!“ (Kur’an, 39:4.) 

• „… a On nije – neka uzvišeno bude dostojanstvo Gospodara našeg! – uzeo Sebi ni ženu ni dete“ (Kur’an, 72:3.)
• „Mesija (Isus), sin Marijin, samo je poslanik – a i pre njega su dolazili i odlazili poslanici –majka njegova (Marija) je uvek istinu govorila; i oboje su hranu konzumirali. Pogledaj kako Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću.“ (Kur’an 5:75)

      Jasno, ideja da je Isus Bog ili da je bio sin Božiji je slaba kroz tekst i logično nemoguća i Kur’an je jasno negira.

Ni u jednom od svetih hrišćanskih ili muslimanskih spisa, Marija nije tvrdila da je ona bila Božija majka, niti da je njen sin Bog. U Kur’anu je na više mesta spomenuto da je ona bila pobožna, čestita žena.

Kao mera predostrožnosti, postoje mnogobrojni ajeti u Kur’anu koji takođe potvrđuju ljudske atribute poslanika Muhammeda, kako bi sprečili njegove sledbenike da ga, nakon njegove smrti, uzdignu na božanski ili polu-božanski status, kao što se to dogodilo sa poslanikom Isusom (mir nad njim).

Na primer, u 18. poglavlju, Allah nalaže poslaniku Muhammedu (mir nad njim) da sledećim rečima obavesti sve one koji slušaju poruku:

„Reci: Ja (Muhammed) sam čovek kao i vi, meni se objavljuje da je vaš Bog – Jedan Bog. Ko žudi da od Gospodara svoga bude lepo primljen, neka čini dobra dela i neka, klanjajući se Gospodaru svome, Njemu nikoga ne pridružuje!“ (Kur’an 18:110)

Fusnota:

[1] Sastavljeno od Karbaljove, Moja velika ljubav prema Isusu vodila me je do Islama.

[2]Filips: Prava Poruka Isusa Hrista, 50.

 

Izvor: “Biblijska učenja Isusa Hrista oživljena u Islamu”