9. Odlomak iz knjige “Muhammed” svetski priznatog pisca Lav Nikolajevič Tolstoj

* * *
Znate li šta je bolje od obavljanja molitve, posta i činjenja dobra?
Pomiriti zavađene. Jer, zloba, odbojnost i neprijateljstvo čoveka ostavljaju bez nagrade od Allaha. (73)
* * *
Uzvišeni Allah nije stvorio ništa lepše od uma i pameti. I bogatstvo je ljudima dao samo radi toga. Allah se razumom poima. (74)
* * *
Uzvišeni Allah je Milostiv i milostivo postupa. Ono što daje milostivima, on neće dati žestokima i ljutima. (75)
* * *
Snažni, jaki ljudi su oni koji ne umanjuju zasluge ljudi nego se sustežu u svojoj ljutnji. (76)

* * *
Pravo bogatstvo nije velik imetak nego sitost srca. (77)
* * *
Abdullah Ibn Mes'ud ovako govori:
Božiji Poslanik je bio usnio na jednoj ponjavi. Kad je ustao, na njemu su ostali tragovi ponjave na kojoj je ležao. «Allahov Poslaniče, da ti mi stavimo jedan dušek», rekosmo mu. Na ovo Božiji Poslanik reče:
– Koliko sam ja vezan za ovaj svet? Ja sam na ovom svetu samo poput putnika jahača koji se skloni u senu drveta, a onda otud ustane i ode. (78)
* * *
Kad gledate ljude koji su bogatiji i lepši od vas, ne zaboravite da su oni niže od vas. (79)

* * *
Kad jedan od vas ima više imetka ili je lepši, neka okrene pogled na onog ko je niže. Ovako treba uraditi da biste videli kako je mali nimet (blagodat) koji je Allah vama dao. (80)
* * *
Došao je jedan čovek Allahovom Poslaniku:
– Allahov Poslaniče, ja tebe volim, reče.
– Pazi šta govoriš, reče mu Poslanik.
– Tako mi Allaha, ja tebe volim, čovek ponovi ovo tri puta.
Na ovo je kazao Božiji Poslanik:
– Ako me voliš, spremi onda oklop siromaštva. Zato što do onog ko mene voli siromaštvo stiže brže od bujice koja juri svom cilju. (81)
* * *
Na svaki ljudski zglob, svaki dan čovek treba dati milostinju:
Milostinja je pomiriti pravedno dva čoveka.
Milostinja je pomoći nekome da na konja uzjaše ili pomoći mu da natovari teret na konja.
Milostinja je lepa reč.
Milostinja je svaki korak koji učiniš na putu vršenja molitve.
Milostinja je uklanjanje smetnje koja stoji na putu prolaznicima. (82)
* * *
Uzvišeni Allah poručuje: “Svakom ko prema Mome dostu (onom ko Mi ihlasom robuje) neprijateljstvo pokaže, ja ću objaviti rat. Moj rob Mi se ne može približiti ničim što bi mi bilo draže od stvari koje sam mu propisao kao obavezu.
Moj rob Mi je sve bliži sa dobrovoljnim delima (pored redovnih obaveznih dužnosti), a na kraju ga ja zavolim.
Kad zavolim Svog roba, ja postajem uho kojim sluša, oko kojim gleda, ruka kojom hvata, noga kojom hoda. Šta god da zatraži od mene, ja ću mu to sigurno dati; ako potraži utočište kod mene, ja ću mu ga pružiti.“ (83)
* * *
Znanje za Allaha i verovanje čiste ljudsko srce kao što gvožđe čisti snaga trenja. (84)
* * *
Svako dobro delo je milostinja.
U jednom drugom rivajetu (predaji): «Dobro delo je i kad sretneš svog brata nasmejan, i kad dosipaš vodu iz svoje posude u posudu svoga brata.» (85)
* * *
(Jednom) kod Allahovog Poslanika je došla grupa zarobljenika. Među njima je bila žena koja se
našla odvojena od svoga deteta, pa je od silne želje grlila svako dete koje je srela, uzimala ga na prsa i dojila.
Božiji Poslanik (pokazujući na ženu) onima oko nje reče:
– Da li bi mogli baciti u vatru dete ove žene?
– Nikad, rekosmo.
Na to je odgovorio Allahov Poslanik:
– Vidite, Uzvišeni Allah je samilosniji prema Svojim robovima nego ova žena prema svome detetu. (86)
* * *
Svako ko uzima samo za sebe ono što je stvoreno radi svih kriv je i odgovoran pred zakonom. (87)
* * *
Dajte njegovo pravo onom ko radi dok mu se još znoj na čelu nije osušio (dok se još odmorio nije). (88)