Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
Bog nam zapoveda da radimo samo stvari koje donose dobro, a klonimo se stvari koje nanose štetu. Musliman pokazuje svoju poslušnost Bogu bez obzira da li je svestan dobrobiti ili štetnosti nečega jer je uveren u to da je Gospodar Najmudriji i Najplemenitiji. U jednom ajetu Bog naređuje: „Majke neka doje svoju decu pune dve godine, ako žele da dojenje bude potpuno!“ (Kur'an 2:233)
Moderna nauka otkrila je brojne dobrobiti dojenja. Dokazano je da je dojenje dobro za malu decu kako psihološki tako i nutritivno. Majčino mleko je i dalje važan izvor proteina, masti, kalcijuma i vitamina čak i za decu stariju od dve godine.[1] Sastojci koji podižu imunitet s vremenom postaju sve jači. Istovremeno se smanjuje mogućnost pojave alergija. Majke koje dugo doje takođe imaju koristi od toga, uključujući i smanjeni rizik od raka dojke i jajnika.[2] Dojenje je način da se detetu pokaže nežnost i ljubav i ispune njegove emotivne i fiziološke potrebe. Ne samo da se dojenjem dete oraspoloži i dobije energiju već se i umiruje, te se njime umanjuje bol koji nastaje usled udaraca i modrica i čini da nestane svakodnevni stres ranog detinjstva. Osim toga kasnije dojenje pomaže mališanima da postepeno prođu kroz tranziciju od bebe do deteta. Zapravo, produženo dojenje dovodi do boljeg prilagođavanja u društvu[3]. Dojenje dece starije od jedne godine staro je koliko i sam ljudski rod. Bilo je uobičajno u zapadnim zemljama sve do pre nekih sto godina, ali je potom došlo do naglog pada u procentu majki koje doje svoju decu. Sada produženo dojenje postaje sve popularnije, a lekari počinju da prihvataju njegovu važnost. Američka akademija pedijatrije priznaje važnost dojenja tokom čitave prve godine života[4], Unija hirurga SAD kaže da je srećno ono dete koje nastavlja da sisa do druge godine života.[5] Svetska zdravstvena organizacija priznaje važnost dojenja do druge godine života i dalje.[6] Pored toga, broj majki koje trenutno doje decu stariju od godinu dana doveo je do stvaranja širokog tržišta za knjigu na ovu temu koja sadrži i čitavo jedno poglavlje o dojenju posle četvrte godine života.[7]
Neki ljudi šokirani su pa čak i uznemireni činjenicom da deca tako dugo mogu da sisaju. Zanimljivo je da tim istim ljudima nije čudno što deca u obdaništu sisaju palac. Činjenica je da deca imaju potrebu za sisanjem. Kao i mnoge druge potrebe o kojima smo zavisni, potreba za sisanjem ne nestaje preko noći i često traje duže nego što smo mi kao društvo spremni da prihvatimo. Prosečno doba u kojem se dete odvikne od sise jeste 4,2 godine.[8] Ispunjenje dečje potrebe je od ključne važnosti kako bi dete postalo nezavisno. Deca prerastu te potrebe tokom perioda koji je jedinstven za svako dete. Neki mališani koji duže sisaju su uglavnom skoro pa odviknuti od sisanja. Odluku od odbijanja od sise svaka majka donosi za sebe na osnovu porodične situacije i pojedinačnih okolnosti.[9] Majke instinktivno znaju kada je pravo vreme da prestanu sa dojenjem.[10]
[1] Sally Kneidel, “Nursing beyond One Year,” New Beginnings 6, 08 / 1990), p 100.
[2]Center for Breastfeeding Information, “Breastfeeding Fact Sheet-4991,” Franklin Park, IL: La Leche League International, 1991.
[3] Saly Kneidel, “Nursing beyond One Year” New Beginnings 6, no. 4, July-Aug 1990, p. 101.
[4] Committee on Nutrition, American Academy of Pediatrics, “Follow-up on Weaning Formulas”, Pediatrics 83, 1989, p. 1067.
[5] Antonio Novello, MD, US Surgeon General, “You Can Eat Healthy” Parade Magazine, 11. Nov 1990, p 5.
[6] Deklaracija Inoćenti o zaštiti, promociji i podršci dojenju (1. avgust 1990) usvojena je od strane 32 zemlje i 10 agencija Ujedinjenih Hacija kao i drugih agencija na sastanku SZO/ UNICEF-a koje je sponzorisao USAID i SIDA.
[7] Norma Jane Bumgamer, Mothering Your Nursing Todler, Franklin Park, « IL: La Leche League International, 1990.
[8] Ester Davidowitz, “The Breastfeeding Taboo,” Redbook, July 1992., p 114.
[9] La Leche League international, The Womanly Art of Breastfeeding, rev, ed Franklin Park, IL: La Leche League International, 1991, p, 254,
[10] Elizabeth N. Baldwin, Esq., “Extended Breastfeeding and the Law“, Mothering magazine, 1993. http://www.lalecheleague.org/law/lawextended.html
