Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
Avgustin za Trojstvo tvrdi da se u krajnjem slučaju svodi na jedno. On za to navodi primer mozga koji je istovremeno subjekat, predmet i sredstvo spoznaje. Pobijajući ovu tvrdnju mi kažemo da se ovde radi o čisto teoretskom trojstvu, dok je Trojstvo u koje veruju hrišćani realnost, jer su Otac, Sin i Duh Sveti potpuno samostalni i neovisni jedan od drugog.
Ovde se nameću još neka pitanja kao što su: Kad je Marija rodila Isusa, da li je rodila samo njega, ili sa njim i ostalu dvojicu? Hrišćani će reći: ‘Samo Isusa.’ Mi im prigovaramo: „Ako tvrdite da je Trojstvo u jednom, kako se Isus mogao izdvojiti iz njega?”
Drugo pitanje je: „Kada je Pilat razapeo Isusa, da li je razapeo samo njega, ili sa njim i ostalu dvojicu?” Odgovor je: „Samo Isusa.” Ako vi tvrdite da je Trojstvo u jednom nerazdvojivo, kako se Isus mogao izdvojiti iz njega?
Drugi primer koji navodi Avgustin:
Objašnjavajući jedinstvo u Trojstvu, Avgustin kaže: „Čovekov mozak uživa u funkciji koju obavlja i on je toga svestan. Dakle, mozak je u odnosu na funkciju koju onaj uživa, a u odnosu na uživanje, onaj koji je svestan toga uživanja. Prema tome radi se o tri stvari sadržane u jednoj.”
Međutim, i ovde treba konstatovati da se radi o poređenju koje se temelji na nerazumevanju. Mozak je subjekt funkcije koji ima svoje konkretno postojanje, dok su uživanje u funkciji i svest o uživanju, samo njegove osobine i kao takve nemaju svoje nezavisno postojanje.
U ovom primeru Trojstva stvar je obrnuta. Otac je bit, a Sin reč i Duh Sveti voljeni su njegova svojstva koja imaju stvarno, suštinsko i nezavisno postojanje. Prema tome, u prvom primeru, primeru mozga, jedinstvo je stvarno, a Trojstvo apstraktno, te je kao takvo potpuno normalno. U drugom primeru, gde se želi dokazati postojanje stvarnog mnoštva (Trojstva) u stvarnom jedinstvu, stvari su sasvim drugačije. Takvo nešto bilo bi apsurdno i to zdrav razum ne može prihvatiti.
Ovde ćemo spomenuti nešto slično u tom smislu. Neki egipatski sveštenici, naime, uporno u svojim govorima običnim masama pokušavaju dokazati ispravnost hrišćanskog verovanja u Trojstvo, citirajući izreku: „Upredeno uže je najčvršće uže.” Ovim hoće reći da je uže upredeno od tri struke čvršće od onog koje je izrađeno od jedne struke. Zaboravljaju da je ovakvo poređenje, pre svega, neprikladno, jer Boga i uže stavljaju na istu nivo. Ako Boga stavljaju na stepen užeta, pogledaj samo na što su spali!
Ipak im treba odgovoriti da ne priliči Boga opisivati sa slabosti i potrebom da se on ojača sa još jednim ili dvojicom, kako bi bio jači. Zašto onda ne govore o četiri, pet ili više bogova, jer su po toj logici zajedno jači od jednog ili trojice?!
Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora M. Šahina.
