Istorijska neslaganja o Isusovom raspeću

Istorija po pitanju Isusovog raspeća ne pruža ni jednu sigurnu vest, niti argumentovan podatak. Tako po pitanju hapšenja, istraživač događaja ne može naići ni na ime onoga ko ga je uhapsio, ni ko je u tome učestvovao, jesu li njegove posete Hramu bile javne, ili tajne, o čemu je bez nepobitnih istorijskih argumenata teško govoriti. O događajima oko suđenja se kaže da je ono bilo noću i da je presuda izdana u jednom danu, iako Mojsijev verozakon strogo zabranjuje suđenje noću i obara svaku presudu u kojoj je u pitanju nečiji život, ako je doneta samo na jednoj raspravi i u jednom danu. Po njegovom verozakonu, koji je tada bio na snazi, presuda gde se radilo o smrtnoj kazni nije smela biti izvršena, ako nije donesena jednoglasno. Međutim, u ovom slučaju, ona je ipak bila izvršena, iako je rimski sudija javno priznao nevinost osuđenog.

Jovanovo jevanđelje kazuje da je on odveden na izvršenje kazne oko šest sati, dok Markovo kaže da je to bilo u tri sata. Prof. Ričard Husband u svojoj knjizi Mesijino suđenje navodi datume praznika presnih hlebova zvanog Pashe u sedam godina od 27. do 33. godine odakle se vidi da je Pasha 30. godine bila u četvrtak, a da je u petak bila 33. godine. On spominje svih sedam godina i po njegovom proračunu jevanđeljska predaja da je Mesija večerao za blagdan presnih hlebova tj. Pashu u četvrtak, odgovara šestom aprilu 30. god, jer je to jedina godina u kojoj je Pasha bila u četvrtak. U svih drugih sedam godina Pasha nije bila u četvrtak. Ako se prihvati da je Mesija živio trideset tri godine, to znači da je te godine Pasha trebala biti u četvrtak, ali pomenuti istraživač dokazuje da je ona bila u petak. Kako se ovo može objasniti kad oni tvrde da je Mesija živeo 33 godine?

Grupa vrhunskih stručnjaka za religiju, prof. Henrik Pavle sa univerziteta za orentalne jezike, dr. Vegel, stručnjak za arheološka istraživanja za Egipat i Bliski istok i dr. Hogotol iz Švedske za istoriju i drugi, došli su do zaključka da se pomenuti događaji sa stajališta istorijske nauke i verskog učenja, ne mogu međusobno pomiriti. Šta to znači? To znači da se navodi jevanđelja u osnovi, kako smatraju ovi stručnjaci, ne podudaraju sa istorijskom stvarnosti.

Profesor AbdulVehhab en-Nedždžar kazivanje jevanđeljskih knjiga o hapšenju, raspeću i vaskrsnuću komentariše ovim rečima: „Biblijske knjige se ni po jednom drugom pitanju ne mimoilaze koliko po pitanju Mesijinog raspeća i ubistva. Gotovo da nema nijednog detalja o ovim događajima o kojima se jevanđeljske knjige međusobno slažu. Pošto su ove knjige napisali ljudi za koje hrišćani smatraju da su bili nadahnuti i nepogrešivi, njihovo pisanje o ovako važnim stvarima, koje su po njima temelj vere i uputa za spas, moralo je biti međusobno podudarno i bez ikakvog neslaganja. Zato što čovek po prirodi nije spreman da prihvati bilo koju priču, novo za gotovo, ako ta priča ima više verzija, po kojima se u nekim detaljima slaže, a u drugim mimoilazi, pogotovo ako prenosilac nije pouzdan. Čak i oni koji u nju veruju, njihovo ubeđenje u njenu istinitost je pokolebljivo i tračak sumnje ostaje prisutan. Ja bih želio da saslušamo sve verzije ovih jevanđelja, pa neka svako prosudi o stepenu njihovog neslaganja. Profesor el-Akkad zatim navodi trideset i četiri citata u kojima se sastavljači jevanđelja ne slažu i to samo po pitanju dva slučaja, hapšenja i raspeća, zadovoljavajući se samo ovim, kao dokazom njihovog neslaganja.

Kada se radi o Isusovom raspeću i ubistvu, može se reći da ni među hrišćanima nema jednoglasnog mišljenja. Naprotiv, neke hrišćanske sekte odbacuju mogućnost da je do Mesijinog raspeća i ubistva uopšte i došlo. Među njih spadaju:

• Satrinusije;
• Karbukratije;
• Markinije;
• Bardisjanije;
• Tatjanisije;
• Barskalonije i
• Bolisije.

Ovi kao ni mnogi drugi nikako ne prihvataju da je Mesija zaista raspet i da je umro na krstu. Ovako mišljenje deli i njihova istorija koja se izučava u engleskim školama. Neki među njima smatraju da je razapeta osoba bio neko drugi a ne Isus i da se zločinačka ruka njega nikada nije domogla, već da ga je Bog uzdigao k Sebi na nebo (sekte dosije, mersije i filantinije). Od nekih učenjaka koji zastupaju ovakvo mišljenje, ovde ćemo navesti:

1. Erado Ersija, poznat po svom neprijateljskom raspoloženju prema muslimanima u svojoj knjizi ‘Učenje muslimana o nekim pitanjima hršćanstva’ kaže:

„Kur'an pobija Isusovo ubistvo i raspeće. Ono što tvrdi Kur'an podržavaju neke hrišćanske sekte, kao što su basilidije koji veruju da je Simun bio nalik na Isusa ili seritije koje smatraju da je jedan od apostola bio razapet umesto Isusa.”

2. Nemački istoričar Herarnest Dibon koji u svojoj knjizi ‘Islam tj. istinsko hrišćanstvo’ na 142. strani kaže:

„Sva pitanja oko raspeća i iskupljenja su obične izmišljotine od strane Pavla i njemu sličnih koji nikada nisu videli Mesiju, ovo nema nikakve veze sa istinskim hrišćanstvom.”

3. Mulmin u prvom delu svoje knjige pod naslovom ‘Istorija hrišćanske vere’ kaže:

“Izvršenje presude je bilo po mraku i slaboj vidljivosti zbog čega je postojala mogućnost da je Mesija zamenjen sa nekim od zatvorenika koji su u jerusalimskom zatvoru izdržavali kaznu, čekajući smrtnu presudu za počinjena teška krivična dela. Ovako mišljenje zastupaju i neke hrišćanske sekte, u čemu ih podržava i Kur'an.”

Čak svedočanstva iz Psalmi negiraju ‘raspeće’. Psalmi su jedna od svetih jevrejskih knjiga iz Starog zaveta.

Hrišćani u njima, navodno, nalaze mnogobrojne citate koji predskazuju šta će se sve Mesiji desiti. Po njima, to su predskazanja koja su se kasnije obistinila. Hrišćani ove citate navode kao potvrdu Mesijine misije u svoju korist, a protiv Jevreja, dok Jevreji njima pobijaju hrišćane i tumače ih drugačije u svoju korist.

Ovde ćemo se zadržati na nekim predskazanjima, kakvih u hrišćanstvu ima veoma mnogo, a koja predskazuju događaje u vezi sa Mesijom. Međutim, mi ćemo videti da to nije tako i da se ona ne uklapaju u njihovo verovanje. Tako se npr. u knjizi Psalmi, 91:9-16 govori o predskazanju koje opisuje roba koji je Boga uzeo za utočište, tj. da će ga Bog spasiti, uzdići i proslaviti:

(9) Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjeg si izabrao sebi za utočište. (10) Neće Te zlo zadesiti, i udarac neće dosegnuti do kolibe Tvoje. (11) Jer anđelima svojim zapoveda za Tebe da Te čuvaju po svim putevima Tvojim. (12) Na ruke će Te uzeti da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. (13) Na lava i na aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja. (14) “Kad me ljubi, izbaviću Ga; zakloniću Ga, kad je poznao ime moje. (15) Zazvaće me, i uslišiću Ga; s Njim ću biti u nevolji, izbaviću Ga i proslaviću Ga. (16) Dugog života nasitiću Ga, i pokazaću mu spasenje svoje.”

Ako je ovo predskazanje, zar ono ne kazuje da će Bog spasiti svoga roba i udovoljiti njegovoj molbi. To znači da ga se njegovi neprijatelji neće moći domoći, i da će se s Božijom pomoći od njih spasiti. Ali hrišćani kažu da je Mesija razapet. Pa kako onda ovo predskazanje može biti istinito? Zar se u njemu ne kaže da će ga Bog spasiti i uzdići?

Jovanovo jevanđelje govori o nekim detaljima koje druga jevanđelja ne spominju. Ovi detalji se poklapaju sa jednim drugim predskazanjem iz Psalmi. Jovan kaže da su Jevreji, kad su ušli Mesiji da ga uhapse, popadali po zemlji, nakon što ih je on upitao koga traže i rekao da je to on. Ovo padanje po zemlji poklapa se sa predskazanjem iz Psalmi koje smo naveli, kao i sa još jednim drugim u kome se kaže:

Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog; Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni. (Psalmi, 9:3-4)

U još jednom proročanstvu stoji:

(2) Ako navale na me zlikovci da pojedu telo moje, protivnici i neprijatelji moji, spotaći će se i pašće. (3) Ako protiv mene vojska u logor stane, neće se uplašiti srce moje; ako se na me rat digne, ja se ni onda neću bojati. (4) Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem, da živim u domu Gospodnjem sve dane života svog, da gledam krasotu Gospodnju i ranim u crkvu Njegovu. (5) Jer bi me sakrio u kolibi svojoj u zlo doba; sklonio bi me pod krovom šatora svog; na kamenu goru popeo bi me. (6) Tada bih podigao glavu svoju pred neprijateljima koji bi me opkolili; prineo bih u Njegovom šatoru žrtvu hvale; zapevao bih i hvalio Gospoda. (Psalmi 27:2-6)

Jedan drugi Psalm kazuje:

(14) Gle, bezbožnik zače nepravdu, trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru. (15) Kopa jamu i iskopa, i pade u jamu koju je načinio. (16) Zloba njegova obrati se na njegovu glavu, i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo. (17) Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu, i pevam imenu Gospoda Višnjeg. (Psalmi 7:14-17)

Na drugom mestu se kaže:

Oni posrću i padaju, a mi stojimo i ne kolebamo se. (Psalmi 20:9)

Zaboga brate, hrišćaninu, kako nakon ovoga možeš tvrditi da je Mesija razapet kad evo, i ove reči govore da ga je Uzvišeni Bog uslišao, primio njegovu molitvu i plač i pomogao mu da se spasi?! Ili, da po tvome raspeće ne znači uslišavanje njegove molbe? Ali ostavljamo tebi da sam prosudiš po svojoj slobodnoj savesti, bez pristrasnosti, šta je prava i istinska vera.

Da je do jevrejskog ubistva Mesije zaista došlo, bilo bi tačno i njihovo verovanje da Isus, sin Marijin, nije obećani Mesija, što oni večito odbijaju i od ovakvog verovanja nikada nisu odustali. Na ovo upućuju i neke jevrejske knjige. Tako se u Ponovljenom zakonu kaže:

Ali prorok koji bi se usudio govoriti šta u moje ime što mu ja ne zapovedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok da se pogubi. (Ponovljeni zakon, 18:20)

Mesijin plač u noći uoči hapšenja, njegovo preklinjanje i traženje pomoći, kao i pojava anđela koji su došli da ga ohrabre, sve je to dokaz da je Bog udovoljio njegovim molbama da ne okusi čašu smrti i da ga je spasio.

Na hrišćansku tvrdnju da je Isus ubijen da bi se iskupio od naslednog greha, Stari zavet odgovara sledećim rečima upućenim Kajinu, Abelovom ubici:

(6) Tada reče Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni? (7) Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji. (Postanak, 4:6-7)

Hrišćanima se upućuje sledeće pitanje:

Ko je ljude i životinje hranio u danima Mesijinog raspeća i njegovog boravka u grobu (3 dana)? Da li je sa njegovim ubistvom ubijena i Reč i pokopana sa njegovim pokopom, ili ga je izneverila i pobegla od njega kao i učenici? Ako je sa njim pokopana, onda ju je još neko ko je veliki, posedovao, a ako ga je izdala i napustila, kako je to bilo moguće kad su se bili srodili u jednom?

Hrišćanima se postavlja još jedno pitanje za razmišljanje. Mesijina smrt na ovakav način bila bi ili mudrost ili glupost. Ako kažu da je bila mudrost, onda za to duguju zahvalnost Jevrejima koji su im pomogli da se ispuni mudrost. Ako, pak kažu da je to glupost, onda su glupost pripisali Bogu, a to je neverstvo.

Još jedno pitanje onima koji kažu da je Isus umro pa ponovo oživio. Mi ih pitamo. – A ko ga je oživio? Ako kažu da je živ, to su dužni dokazati, a ako kažu da je mrtav, tvrde nešto apsurdno, jer onaj koji daje život ne može biti mrtav. Ako kažu da ga je oživio neko drugi, tj. onaj ko mu je dao smrt, onda isključuju njegovu božansku moć, a on je po njima poseduje.

---

Odlomak iz knjige ‘Istina o hrišćanstvu kroz istoriju i verovanje’ autora Mustafe Šahina.

Izvor: http://www.islamhouse.com/sr