Pisac Lav Nikolajevič Tolstoj: “Poslanik Muhammed je dosledno sprovodio ‘Jevanđelje'”

Grof Lav Nikolajevič Tolstoj (1828–1910) ruski književnik i mislilac, jedan od najvećih svetskih romanopisaca.^[1]Ruska Pravoslavna crkva 1901. godine objavila je Tolstojevo crkveno ekskomuniciranje kao bezbožnika. Tolstoj je ekskomuniciran zato što je otvoreno govorio i pisao o nekim temeljnim verovanjima i verskim obredim hrišćanstva koje je smatrao neispravnim i suprotnim pravoj veri. Zapravo, možda najveći razlog službenog izbacivanja Tolstoja iz Pravoslavne crkve verovatno leži u Tolstojevom odnosu prema Islamu. Naime, 1908. godine Tolstoj je napravio zbirku hadisa poslanika Muhammeda i štampao je u ruskoj štampariji ”Posrednik“. Knjiga je objavljena u oktobru 1908. godine pod naslovom Izrečeniя Magometa (Izreke Muhammeda).^[2]

Za Tolstojevu knjigu sa hadisima poslanika Muhammeda odavno se znalo, ali je bila reč o tajanstvenom delu koje nije doživelo reizdanja, jer interes svetski slavnog pisca Tolstoja za govor poslanika Muhammeda i njegovo objavljivanje takve jedne knjige u želji da to podeli sa ruskim narodom, bilo je nedopustivo u carskoj Rusiji. I dok su se u periodu Saveza sovjetskih socijalističkih republika (SSSR-a), Tolstojeva dela iznova štampala, iz nekog razloga zbirka Izrečeniя Magometa nije objavljivana. Tolstojevo gledište u odnosu na Islam, se može takođe uočiti i kroz pisma (posebno ono od 15. marta 1909. godine) koja je napisao Jeleni Vekilovoj, Ruskinji udatoj za generala Ibrahim-agu. Jelena Vekilova od Tolstoja je tražila savet u pogledu svojih sinova koji žele da budu muslimani. U odgovoru Jeleni Vekilovoj, Tolstoj je napisao:

„Što se tiče davanja većeg značaja Islamu nego pravoslavnoj (hrišćanskoj crkvi u Rusiji), ja sam punog srca saglasan tome. Koliko god to bilo čudno reći, za mene je Islam neuporedivo uzvišeniji od hrišćanstva. Kad bi čovek imao pravo izbora, svaki razuman pravoslavac (hrišćanin) i svaki čovek, bez ikakve sumnje i nedoumice, prihvatio bi Islam, jednog Boga i Njegovog Poslanika.

Zašto? Zato što sa Trojstvom, teškom i nerazumljivom božanstvenošću (Otac, Sin i Sveti Duh), sa pretajanstvenom Marijom Anom, svecima, njihovim predstavljanjima i komplikovanim ceremonijama… i ne bi moglo biti drugačije. Islam se morao uzdići iznad toliko iskvarenih verovanja koja su zauzela mesto temeljnim verskim doktrinama i u jednom periodu prerasla u crkvena verovanja.

Islam se pojavio 600 godina posle hrišćanstva. Sve se na svetu razvija, usavršava. Kao što i svaki pojedini čovek sazreva, isto tako sazreva i celo čovečanstvo, postaje savršenije. Značenje, suština ljudskog života jesu verska poimanja. Ali usavršavanje vere predstavlja olakšavanje njenog razumevanja i razjašnjavanje najrazličitijih tajnih misli…”^[3]

Original Tolstojevog pisma koje je poslao Jeleni Vekilovoj, Muzeju Lava Tolstoja u Moskvi poklonio je 1978. godine Jelenin sin Faris. Pisma su izložena u muzeju.

Svoje mišljenje o Islamu, Tolstoj nije iskazao samo u pismu Jeleni Vekilovoj, već je o Islamu govorio i sa svojom suprugom i prijateljima. Naime, Slovak, Dušan Petrovič Makovicki bio je šest godina privatni Tolstojev lekar. Na osnovu beleženja razgovora koje je Tolstoj u to vreme vodio sa brojnim prijateljima, on je napisao veliko delo U Tolstogo (Uz Tolstoja), u periodu 1904-1910. god. Delo je u četiri toma, a prvi put je štampano u Izdatelьstvo Nauka Moskva, 1979. godine, pod naslovom Яsnopolяnskie zapiski (Beleške iz Jasne Poljane). Na taj način, napravljena je detaljna hronika života u Jasnoj Poljani za šest godina, od 18. decembra 1904. do 28. novembra 1910. godine. Na 356. strani trećeg toma, navedeni su Tolstojevi porodični razgovori, kao i razgovor o slučaju Jelene Vekilove.

Dušan Petrovič Makovicki ovako opisuje ovu situaciju:

13. mart 1909. godine

„Lav Nikolajevič je ispričao da je dobio  pismo od jedne majke u kojem piše: otac je musliman, ona je pravoslavna, dva sina: jedan je student, a drugi oficir. Obojica žele da pređu na Islam.

Sofija Andrejevna reče: ‘Možda njeni sinovi hoće da postanu muslimani zato što tako mogu da imaju više žena?‘

Lav Nikolajevič: ‘Ma ne, kao da je i kod nas malo onih koji imaju više žena?‘

Sofija Andrejevna je još nešto komentarisala.

Lav Nikolajevič: ‘Oni najčešće imaju po jednu ženu. Ako čovek može da živi sa jednom ženom, bolje je,  a mnogoženstvo je nagodba.‘

Kasnije je Lav Nikolajevič govorio, da je njemu, razmišljajući o tom pismu, mnogo šta postalo jasnije: ‘Muhammed je dosledno sprovodio “jevanđelje”. On nije Hrista priznavao za Boga, niti se sam poistovećivao sa Bogom. Za muslimane nema drugog Boga osim Jednog Boga i Muhammed je Njegov Poslanik. Nema nikakvih dogmi, niti svetih tajni. Šta je bolje: pravoslavlje ili Islam? Za mene je to jasno, Islam je bolji.‘ Zaćutavši na kratko, Lav Nikolajevič je ponovio: ‘Islam je bez poređenja bolji od pravoslavlja. Islam mi je mnogo pomogao.’”^[4]

Fusnote:

[1] “Tolstoj je bio zagovornik slobodnjačkog hrišćanskog anarhizma koji se, po njegovim rečima, temeljio na onome što je rekao Isus Hrist umesto na crkvenim naukama, stoga je i poricao Isusovo božanstvo i uskrsnuće.“ http://hr.wikipedia.org/wiki/Lav_Nikolajevi%C4%8D_Tolstoj

[2] Knjiga je prevedena na bosanski jezik i sa dodacima štampana je u izdavačkoj kući Libris pod nazivom Tolstoj o Muhammedu.

[3] Iz pisma koje je Tolstoj napisao Jeleni Vekilovoj, 15. marta 1909. godine; Preuzeto iz knjige: Tolstoj o Muhammedu, Libris, Sarajevo, 2007. str. 65.

[4] U Tolstogo, 1904—1910, Яsnopolяnskie zapiski, D. P. Makovickogo, kniga tretья, Izdatelьstvo Nauka Moskva, 1979. str. 356.

 

Izvor: Knjiga:  “100 nemuslimanskih velikana o islamu”