Alfred Wilhelm Martin: “Muhammed je pružio neprocenjivu uslugu, ne samo Arabiji, nego i čitavom svetu”

Alfred Wilhelm Martin (1862–1933) Engleski pisac, autor mnogih knjiga komparativne religije. U svojoj knjizi Great religious teachers of the East (Veliki verski učitelji Istoka), o Islamu je napisao:

„Ova religija osnovana je  bez presedana u kratkom roku od dvadeset godina, i za razliku od mnogih drugih religija, bez podrške i pokroviteljstva bilo kojeg kralja.”^[1] 

Praveći komparaciju između hrišćanske i islamske civilizacije, napisao je:

      „Tokom tih vekova crkvenog despotizma, kada je hrišćanska crkva potisnula sve intelektualne aktivnosti, osim onih koje su teološke, uzrokujući da oni koji reprodukuju, zamene genije koji pronalaze, muslimani su učinili sve što je u njihovoj moći da podstaknu i stimulišu istraživanja u svakoj oblasti ljudskog traganja. Nijedan srednjovekovni papa ili biskup nikada nije poslao zahvalnicu misliocu za naučno otkriće, ali islamski učenjak, poslao je čestitke sa željama blagoslova od Boga Al-Hasanu, za njegovo otkriće fundamentalnog zakona u optici. Kada je London bio grad jazbina i smrada, tako da niko nije mogao da diše njegov zagađeni vazduh bez posledica, Kordoba je bila čuvena po svojoj čistoći i lepoti njenih ulica i trgova. Mi danas ukrašavamo naše zidove i podove tkaninama koje su nas muslimani naučili da tkamo. Mi uveseljavamo naša čula mirisima koje su nas oni naučili da pravimo, učimo decu algebru i višu matematiku koju su oni podučavali.

Činilo mi se suštinski važno za formiranje pravednog i  pravilnog razumevanja Muhammeda i njegovog rada, da se naprave ovi preliminarni navodi, najviše zbog toga što je još uvek rasprostranjeno mišljenje da je dug na strani muslimana, to jest, da oni duguju civilizacijskom delovanju hrišćanstva njihov postepeni izlazak iz poluvarvarizma! A možemo li sebi da dozvolimo da zaboravimo koliko bi bila drugačija hrišćanska civilizacija, da nije bilo dobrotvorne posvećenosti kulturi srednjovekovnih muslimana?”^[2]

O poslaniku Muhammedu, alejhi selam, napisao je:

„Mnogo puta Muhammed je optuživan da je zagovarao poligamiju i ropstvo. Ali, da li su njegovi kritičari zastali da razmislile da su te pojave postojale vekovima pre njega i da je on učinio sve što je mogao kako bi poboljšao stanje robova i položaj žena. Iz nekoliko kur’anskih sura (poglavlja) saznajemo da se naređuje ljubazno postupanje prema robovima, a čin njihovog oslobađanja navodi se kao delo za koje će robovlasnik biti obilato nagrađen u Raju.”^[3]

Zatim dodaje:

„Ne postoji ništa u istoriji religija što je značajnije od načina na koji je Muhammed ugradio svoje transformirajuće ideje u postojeći društveni sistem Arabije. Mora da se kaže da je njegova zasluga podizanje na viši stepen života zajednice njegovog vremena i mesta; postigao je ono što ni judaizam ni hrišćanstvo nisu mogli da postignu u srednjovekovnoj Arabiji. Čak, još više, u ispunjenju tog civilizacijskog posla Muhammed je pružio neprocenjivu uslugu, ne samo Arabiji, nego i čitavom svetu.”^[4]

[1]Alfred W. Martin, Great religious teachers of the East, The Macmillan Company, New York 1911. str. 226.

[2] Isto, str. 230– 231.

[3] Isto, str. 263.

[4]Isto, str. 264.

Izvor: 100 svetskih velikana o islamu