– Svaki musliman treba da daje sadaku (milostinju), rekao je.
– A ako nema? Upitan je.
– Radiće svojim rukama, pa će da troši i za sebe, a i daće sadaku, odgovorio je.
– A ako nema snage da radi? Upitali su.
– U takvoj situaciji pomoći će onom ko je u teškoj situaciji, reče.
– A ako ni to ne može?
– Onda će da naređuje ono što je dobro.
– A ako ni to ne uradi, ponovo je upitan.
– Neka čuva sebe od toga da nekom ne učini šta loše. Jer, i to je sadaka (milostinja), rekao je. (21)
* * *
Gledanje sa strašću je blud. Ako se žena ukrasi i ode na muški skup da bi se pokazala, onda je to blud, kao i gledanje sa požudom. (22)
* * *
Vabisa Ibni Ma'bed je rekao: Došao sam kod Božijeg Poslanika, a on mi je kazao:
– Jesi li došao da me pitaš šta je dobročinstvo?
– Da, rekao sam. On mi je onda kazao:
– Govor srca.
– Dobročinstvo je ono našta srce pristaje da se uradi i što smatra odgovarajućim.
Greh je, pak, ono što te grize iznutra, što budi sumnju i otpor čak i da se ne znam koliko fetvi (mišljenja učenjaka) da kao dopuštenje da se nešto uradi. (23)
* * *
Sve dok ne budete imali svoju veru, nećete prispeti do Allahovog carstva. Sve dok ne budete voleli jedni druge, nećete postići ono što želite. (24)
* * *
Dobrota i pokornost znak su verovanja; brbljivost i lakomislen govor su znak dvoličnjaštva. (25)
* * *
Bolje ostati sam nego biti sa nasilnicima. Bolje biti sa dobrim ljudima nego biti sam. Podučavati onog ko želi da nauči bolje je nego ćutati. Ćutati je bolje od praznog govora. (26)
* * *
Allah uvek nagrađuje one koji ne pokazuju srdžbu nego je savladavaju. (27)
* * *
Šta god ko da uradi meri se prema nameri njegovih postupaka. (Postupci prema nameri.) (28)
* * *
Uzvišeni Allah uzima za gosta onoga ko živi od onoga što je sam zaradio. (29)
* * *
Pravi je onaj koji je pred nevoljom strpljiv i postojan. (30)
* * *
Istinska poniznost je glava svih dobročinstava. (31)
* * *
Nema imana bez poniznosti i razumevanja. (32)
* * *
Budite istrajni u činjenju međusobnog dobročinstva. (33)
* * *