Značaj petodnevne obavezne molitve (namaza) u islamu

Važnost namaza u Islamu je tolika da se ne može opisati. To je prvi uslov Islama kojeg je Poslanik Muhammed, mir nad njim, spomenuo nakon šehadeta (svedočanstva Islama), sa kojim se postaje musliman. Namaz je bio obavezan svim poslanicima i ljudima. Uzvišeni Allah je objavljivao njegovu obavezu u veličanstvenim situacijama. Na primer, kada je Allah pričao sa Mojsijem, mir nad njim, rekao je (u prevodu značenja):

 „Tebe sam izabrao, zato ono što ti se objavljuje slušaj! Ja sam, uistinu, Allah[2], drugog (istinskog) boga, osim Mene, nema; zato samo Meni ibadet[3]  čini i namaz obavljaj – da bih ti uvek na umu bio!” (Kur'an, Ta-Ha, 13-14)

Slično ovome, namaz je naređen Poslaniku Muhammedu, mir nad njim, tokom mi'radža (uzdizanja na nebesa). Čak, kada Allah hvali vjernike, kao na početku kur'anskog poglavlja Vjernici, jedan od prvih opisa vjernika jeste njihovo čuvanje namaza – oni koji namaz ponizno obavljaju.

Jednom je neki čovek pitao Poslanika, mir nad njim, o najboljem delu. Poslanik, neka je nad njim Allahov spas i mi, je rekao da je najbolje delo namaz. Onda je čovek pitao i opet pitao. Prva tri puta je Poslanik, mir nad njim, rekao: “Namaz”, a četvrti puta je rekao: “Borba na Božijem putu.” (Ovu vjerziju beleže Ahmed i Ibn Hibban)

Na važnost namaza je ukazano u mnogim Poslanikovim, mir nad njim, hadisima[4]. Na primer, kada je rekao:

“Prva stvar za koju će čovek da bude pitan na Sudnjem Danu jeste namaz. Ako namaz bude ispravan i ostala dela će da budu ispravna. A ako on bude neispravan i ostala dela će da budu neispravna.” (Hadis beleži Taberani)

Važnost namaza leži u tome da bez obzira koja dela radimo u životu, najvažniji aspekt jeste naš odnos sa Allahom, a to je iman (vjera), bogobojaznost, iskrenost, i obožavanje Allaha. Ovaj odnos između roba i Allaha  je namazom dokazan i praktično primenjen, kao što se i povećava i jača namazom. Tako da, ako je namaz dobar i ispravan, i ostala dela će da budu dobra i ispravna; a ako namaz nije dobar i ispravan, onda će i ostala dela da budu loša i neispravna, kao što je to rekao Poslanik, mir nad njim.

 U stvarnosti, namaz koji je ispravno obavljen, sa stvarnim sećanjem na Allaha i okretanjem Njemu za oprost, će da ima trajan uticaj na čoveka. Nakon što završi namaz, njegovo srce će da bude ispunjeno sećanjem na Allaha. Bojaće se Allaha i takođe nadaće se Allahu. Nakon što to oseti, neće hteti da ode iz tog povlaštenog položaja u onaj kada je nepokoran Allahu. Allah je spomenuo ovu osobinu namaza kada je u Časnom Kur'anu rekao (u prevodu značenja):

„Namaz, zaista, odvraća od razvrata i od svega što je ružno.“ (Kur'an, Pauk, 45)

Nedevi je opisao ovu osobinu rečito, na sledeći način:

“Njegov cilj jeste da stvori unutrašnje Ja čoveka, duhovnu snagu, svetlo vjere, i svesnost o Božijem nadzoru što mu pomaže da uspešno ustraje protiv svih vrsta zala i iskušenja, i da ostaje ustrajan u vremenu iskušenja i razilaženja i da se zaštiti od slabosti tela i neumerenih prohteva.”

Sveobuhvatni uticaj koji treba da ima ispravno obavljeni namaz na čoveka je pojašnjen u kur'anskim odlomcima:

„Čovek je, uistinu, stvoren malodušan: kada ga nevolja snađe – brižan je, a kada mu je dobro – nepristupačan je, osim vjernika, koji namaze svoje budu na vreme obavljali.“ (Kur'an, Stepeni,19-23)

Što se tiče Budućeg sveta, Allahov oprost i Njegovo zadovoljstvo su usko vezani za namaz. Allahov Poslanik, mir nad njim, je rekao:

“Allah je učinio obaveznim pet namaza. Ko god upotpuni abdest[5], klanja ih u propisanim vremenima, upotpunjuje pregibanje, padanje ničice i ima khušu’[6] ima obećanje od Allaha da će da mu oprosti. A ko god to ne uradi nema obećanje od Allaha. Može da mu ili oprosi ili da ga kazni.” (Beleže Malik, Ahmed, Ebu Davud, En-Nesai i drugi)

Namaz je oblik pročišćavanja za čoveka. On se okreće svome Gospodaru i sastaje se sa Njime pet puta dnevno. Kao što je naznačeno iznad, ovo stajanje koje se ponavlja u jednom danu treba čoveka da čuva od činjenja greha u tom danu. Štaviše, to treba da bude vreme žaljenja i pokajanja, na primer da čovek iskreno traži od Allaha oprost za one grehe koje je počinio. Dodatno, namaz sam po sebi je dobro delo koje briše neka loša dela koja je čovek počinio. Ove stvari mogu da se vide u sledećem hadisu Božijeg Poslanika, mir nad njim:

“Ako bi osoba imala reku kraj kuće i ako bi se kupala u njoj pet puta dnevno, da li mislite da bi ostalo nečistoće na njemu? Ljudi su rekli: ‘Nikakva nečistoća ne bi ostala na njemu.’ Poslanik, mir nad njim, je onda rekao: ‘To je kao i sa pet dnevnih namaza: Allah njima briše grehe.'” (Beleže Buharija i Muslim)

U drugom hadisu Poslanik, mir nad njim, je rekao:

“Pet dnevnih namaza, Džuma (namaz petkom) do Džume brišu ono što je od greha bilo između njih.” (Beleži Muslim)

[1] Namaz (ar. salat) u jezičkom smislu odnosi se na molitvu ili molbu (Allahu). U terminološkom smislu namaz je poseban obred ibadeta/bogosluženja ili obožavanja koji zahteva određene reči i pokrete koji su precizno definisani. Namaz je, nakon svedočenja da nema drugog istinskog boga osim Allaha i da je Muhammed Božiji poslanik i rob, drugi temelj Islama bez kojeg Islam čoveka ne može opstati. On je veza između čoveka i njegovog Gospodara i u njemu se ogleda čovekova pokornost Božijim naređenjima. Obaveznih namaza u toku dana je pet koji se klanjaju (obavljaju) u precizno određenom vremenu.

[2] Allah je arapska reč koja označava vlastito ime Jednog, Jedinog, Istinskog Allaha koji je jedinstven u svemu i nije nikakav naziv za nekog posebnog Allaha muslimana. Koren ovog imena je u reči ‘ilah’ koja u arapskom jeziku znači bog ili božanstvo, bilo ono istinito ili lažno. Dodavanjem određenog člana ‘El’, dobija se reč ‘El-Ilah’ koja je osnova imena ‘Allah’ kojim se označava Jedan, Jedini, Istinski Bog koji postoji, Stvoritelj i Gospodar svega, Jedini Koji zaslužuje da se obožava i Jedini Koga Njegovi robovi istinski obožavaju. Sva božanstva mimo njega su lažna. Uzvišeni Bog u Islamu ima mnoštvo lepih imena, a ime Allah upućuje na sva ostala Božija lepa imena. Hrišćani i Jevreji koji govore arapskim jezikom isto tako Boga nazivaju Allah i to ime koriste u Bibliji.

[3] Ibadet (obožavanje, bogoslužje) u jezičkom smislu predstavlja poniznost i skrušenost (prema Allahu). U terminološkom značenju ibadet je naziv za sve ono što Uzvišeni Allah voli i sa čime je zadovoljan od reči i dela, javnih i tajnih. Dakle, ibadet je obožavanje Allaha kroz pokornost u onome što je On naredio i ostavljanje onoga što je zabranio. Tri su temelja ibadeta: ljubav, strah i nada. Uslovi ispravnosti ibadeta i njegovog primanja su: iskrenost – da to delo bude samo radi Allaha, i ispravnost – da to delo bude u skladu sa praksom poslednjeg Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim. Ibadet se upućuje samo Uzvišenom Allahu.

[4] Hadis u jezičkom smislu znači govor, kazivanje, pripovedanje. U terminološkom smislu hadis je sinonim za sunnet i označava sve ono što je preneseno od Božijeg poslanika Muhammeda, neka su Božiji blagoslov i mir nad njim, njegove reči, praksa, prećutno odobravanje, moralno-etičke osobenosti ili životopis.

[5] Obavezno vjersko pranje pre obavljanja namaza.

[6] Prisutan je svojim srcem u molitvi. Onda se taj osećaj u srcu odrazi na telo. Osoba postane mirna i smirena. Njegov pogled je takođe oboren. Taj osećaj u srcu čak utiče i na njegov glas.