Home / Tekst / Poslednji Božiji Verovesnik / Neke karakteristike poslanika Muhammeda, mir nad njim

Neke karakteristike poslanika Muhammeda, mir nad njim

      Poslanik Muhammed, mir nad njim, ima karakteristike kojima je odlikovan nad ostalim verovesnicima i karakteristike kojima je odlikovan nad svojim narodom. Odlike nad ostalim verovesnicima su mnoge:

  1. On je pečat svih verovesnika. Uzvišeni je rekao: Muhammed nije otac nijednom od vaših ljudi, nego je Allahov poslanik i pečat, poslednji verovesnik… (Kur’an, El-Ahzab, 40.)

I rekao je Allahov Poslanik, mir nad njim: „Ja sam pečat svih verovesnika. Nema verovesnika nakon mene.“[1]

  1. Allah će mu darovati Mekamun mahmud – mesto hvale dostojno u Raju, kako kaže Uzvišeni: Gospodar tvoj će ti na onome svetu hvale dostojno mesto darovati. (Kur’an, El-Isra, 79.)

Takođe, u podužem hadisu o šefaatu (zauzimanju), spominje se da će Allah sakupiti ljude na jednom mestu, pa će jedni govoriti drugima: „Zar ne vidite u čemu ste i šta vas je snašlo?! Zar nećete pogledati nekog ko bi se zauzeo za vas kod vašeg Gospodara?!“ Pa će otići kod Adama, zatim Noa, zatim kod Avrama, Mojsija, Isusa i na kraju kod Muhammeda, neka je na sve njih Allahov blagoslov i mir. Svaki će od njih govoriti: „Idite kod nekog drugog“, osim Muhammeda, mir nad njim. On će reći: „Ja ću se zauzimati“, pa će pasti na sedždu Allahu i ostaće tako dok mu se ne dozvoli zauzimanje. U ovome se ogleda njegova vrednost u odnosu na sva stvorenja i njegova odlika ovim položajem.

  1. Opštenitost njegovog slanja ljudima i džinnima. Uzvišeni kaže: Reci: “O ljudi, ja sam svima vama Allahov Poslanik. (Kur’an, El-E'araf, 158.)

Mi smo te poslali zaista svim ljudima kao radosnih vesti donositelja i upozoritelja… (Kur’an, Sebe’, 27.)

Neka je uzvišen Onaj koji robu Svome objavljuje Kur'an da bi svetovima bio opomena. (Kur’an, El-Furkan, 1.)

A tebe smo (o, Muhammede) samo kao milost svetovima    poslali. (Kur’an, El-Enbija, 107.)

Kada ti poslasmo nekoliko džinna da Kur'an slušaju, kada dođoše da ga čuju, oni rekoše: “Pst!” A kad se završi, vratiše se narodu svome da opominju. (Kur’an, El-Ahkaf, 29.)

Ovo je ono na čemu su svi složni, i u ajetima koji su objavljeni Muhammedu, mir nad njim, Allah se obraća svim stvorenjima, džinnima i ljudima, jer je Njegova poruka opštenita, ljudima i džinnima. Iako su od povoda objave stvari koje su bile prisutne kod Arapa, to ne znači da je ijedan od ajeta posebno vezan samo za određeni povod radi kojeg je objavljen, i to je po konsenzusu svih muslimana. Niko od muslimana nije rekao da se ajeti o razvodu braka, ziharu,[2] sazivanju prokletstva, kazni za krađu, neprijateljima protiv kojih se ratuje, i drugi, specijalno odnose samo na određene osobe koje su bile povod objave tih ajeta. Suština je u tome da, iako je povod nekih ajeta određena stvar koja je bila prisutna kod Arapa, propisi ajeta su opšteg karaktera, pa se odnose na sve što ajet iziskuje, izrazom i značenjem, ma koje vrste to bilo. A Muhammed, mir nad njim, je poslat ljudima i džinnima, njegov poziv obuhvata i ljude i džinne, ma koje nacije bili, tako da se nikako ne može misliti da se propisi odnose posebno na Arape. Kao što je poslat ljudima, isto tako je poslat i džinnima. Oni su slušali njegovo učenje Kur'ana  i vraćali su se svome narodu opominjući ih, što je Allah i spomenuo, i ovo je ono na čemu su složni svi muslimani. Takođe, Allah u Kur'anu spominje obraćanje ljudima i džinnima koje nam pojašnjava ovo načelo, pa kaže:

“O skupe džinnski i ljudski, zar vam iz redova vas samih poslanici nisu dolazili…” (Kur’an, El-En'am, 130.)

Allah nas obaveštava o džinnima, pa kaže da su rekli:

A među nama ima i dobrih i onih koji to nisu, ima nas vrsta različitih. (Kur’an, El-Džin, 11.) Tj. ima nas različitih pravaca: muslimana, nevernika, onih koji su pripadnici ehli-sunneta (ispravnih sledbenika) i onih koji su novotari. I kazali su:

i ima nas muslimana, a ima nas zalutalih. (Kur’an, El-Džin, 14.)

Učenjak Ibn Tejmije je rekao: „Svaki čovek mora znati da je Allah poslao Muhammeda, mir nad njim, svim ljudima i džinnima, i obavezao ih da veruju u njega i u ono sa čime je došao, da mu se pokoravaju, da ono što su Allah i Njegov poslanik dozvolili smatraju dozvoljenim, a ono što su zabranili da smatraju zabranjenim, da vole ono što voli Allah i Njegov Poslanik, i da preziru ono što prezire Allah i Njegov Poslanik, mir nad njim, i da svako nad kime je uspostavljen dokaz poslanicom Muhammeda, mir nad njim, od džinna i ljudi, pa ne poveruje u njega, da zaslužuje Allahovu kaznu poput nevernika kojima je poslat Poslanik. Ovo je načelo na kojem su složni ashabi (prve generacije muslimana), tabini (druge generacije muslimana) koji ih slediše u dobru, svi učenjaci muslimana i ostale skupine muslimana ehli-sunneta vel-džema'ata i drugi, neka je Allah zadovoljan svima njima.“

  1. Od odlika Muhammeda, mir nad njim, jeste veličanstveni Kur'an pred čijom nadnaravnošću su ustukli i pokorili se najrečitiji džinni i ljudi, a najveštiji govornici svih vera su priznali da nisu u stanju doći ni sa najkraćim poglavljem poput kur'anskih, o čemu je detaljno govoreno.

 

5. Takođe, od odlika je i Miradž, uzdizanje u nebeske sfere, do Sidratul-Munteha,[3] do stepena gde  je čuo škripu pera približivši se blizu koliko dva luka ili bliže.

 

Fusnote:

[1] Beleži Taberani.

[2] Zihar je kada čovek kaže svojoj ženi da mu nije dopuštena kao što mu nije dopuštena rođena majka, kao što se desio slučaj za vreme Allahovog Poslanika, mir nad njim, da je jedan od drugova tako rekao svojoj ženi, pa se ona požalila Allahovom Poslaniku, mir nad njim. (Pogledaj tefsir poglavlja El-Mudžadile).

[3] Sidretul-Munteha je ogromno drvo koje se nalazi na sedmom nebu.

Check Also

Isusovo poreklo

Bilo bi normalno očekivati da pisari jevanđelja, kad govore o biografiji Isusa, koga smatraju Bogom …

Komentariši