Home / Tekst / Nauka i religija / 1. Naučna otkrića u Kur’anu: Faze razvoja čovečjeg embriona

1. Naučna otkrića u Kur’anu: Faze razvoja čovečjeg embriona

   U knjizi  „Biblija, Kur’an i moderna naukaˮ, izdanje Northamerican trust, Indijanapolis 1979. strana VIII, dr. Moris Bukaj piše: „Sasvim objektivno i bez ikakvih predrasuda sam ispitao Kur’an. Istraživao sam koliki je stepen kompatibilnosti između Kur’ana i moderne nauke. Znao sam iz prevoda Kur’ana da se u njemu često spominju različiti prirodni fenomeni, ali sam o tome imao tek šturo znanje. Tek kada sam podrobno prostudirao tekst na arapskom jeziku, napravio sam spisak tih fenomena i morao sam prihvatiti dokaze koji su bili predamnom: u Kur’anu nije stajala ni jedna tvrdnja koja nije u skladu sa modernom naukom. Isti test sam primenio na Stari zavet i Jevanđelja uvek se trudeći da budem jednako objektivan. U Starom zavetu nisam morao ići dalje od Knjige Postanja da bih naišao na tvrdnje koje su u potpunoj suprotnosti sa čvrstim činjenicama moderne nauke. Čim otvorite Jevanđelja odmah se susrećete sa ozbiljnim problemom: na prvoj strani nalazimo Isusov rodoslov, međutim onaj u Jevanđelju po Mateju je u jasnoj suprotnosti sa onim koji se nalazi u Jevanđelju po Luki. Dalje, podaci o tome koliko već dugo čovek postoji na Zemlji nisu u skladu sa onim do kojih je došla moderna nauka.ˮ

Dr. Moris Bukaj dalje navodi na strani 119:

Ove naučne činjenice koje se odnose striktno na Kur’an, isprva su me veoma iznenadile. Pre toga nisam ni pomislio da je moguće pronaći ih u tekstu zabilježenom pre 13 vekova u kome se govori o brojnim i različitim temama, a sve one su u potpunom skladu sa modernom naukom. U početku uopšte nisam vjerovao u Islam. Ovo ispitivanje tekstova započeo sam otvorenog uma i posve objektivno. Ako je na mene išta uticalo, to je bilo ono što sam naučio u mladosti; ljudi nisu govorili o muslimanima već o „Muhamedancimaˮ kako bi pojasnili da se radi o religiji koju je osnovao čovek i koja, stoga, nije vredna u očima Boga. Kao i mnogi drugi ljudi na zapadu, mogao sam zadržati lažna shvatanja o Islamu. Ona su danas toliko rasprostranjena da se veoma iznenadim kada sretnem nekoga  ko nije stručnjak u ovoj oblasti a može da na prosvetljen način razgovara na ovu temu. Zato priznajem, da pre nego što sam stekao uvid u Islam koji se razlikuje od onog koji se stiče na zapadu, i sam sam bio prava neznalica.ˮ

Na strani 120. nastavlja:

„Pristupio sam izučavanju tekstova obraćajući posebnu pažnju na opise prirodnih fenomena u Kur’anu. Izuzetno precizni i detaljni opisi istih u Kur’anu jasni su jedino u originalu, na arapskom, ali me je iznenadila činjenica da su u skladu sa modernim idejama uprkos tome što jedan čovek koji je živeo u Muhammedovo vreme to nije mogao ni da zamisli.ˮ Na 125. strani kaže: „Kako jedan nepismen čovek može postati najvažniji autor, po književnoj zasluzi, u čitavoj arapskoj književnosti? Kako je mogao izgovarati naučne istine koje nijedan drugi čovek u to doba nije moga znati pritom nijednom ne napravivši ni najmanju grešku govoreći o tome?ˮ

Uzvišeni Bog (Allah) kaže: „A zašto oni ne razmišljaju o Kur’anu? Jer, da je on od nekoga drugog, a ne od Boga, oni bi u njemu našli mnoge protivrečnosti.” (Kur’an, 4:82)

     Kur’an, koji je objavljen pre četrnaest vekova nepismenom Božjem poslaniku, pominje činjenice tek nedavno otkrivene i dokazane od strane naučnika i uz pomoć sofisticirane opreme i naprednih naučnih istraživanja.

     Ovde treba napomenuti da je suštinski, Kur’an knjiga- vodilja, koja usmerava ljude ka istini i sreći na ovom, i večnom blagostanju na onom svetu. Pominje te naučne činjenice kako bi ohrabrio ljude da prihvate istinu. U nastavku je nekoliko kratkih primera:

     Na primer, Bog slikovito opisuje faze razvoja čovečjeg embriona, rekavši: „Mi smo, zaista, stvorili čoveka od biti zemlje, zatim činimo da dospe u pripremljeno stanište (matericu) kao kap semena, pa onda kap semena ugruškom stvorimo, zatim od ugruška zakvačak stvorimo, pa od zakvačka kosti stvorimo, a onda kosti mesom zaodenemo, i posle ga, kao drugo stvorenje, formiramo, pa neka je uzvišen Allah, Najbolji Stvoritelj!” (Kur’an 23:12-14)

     Moderna nauka je potvrdila tačnost i preciznost ovih faza razvoja embriona i priznala je da je kur’anski tekst prvi u kome se tako detaljno opisuje ovaj proces. Godine 1981. tokom sedme lekarske konferencije u Damamu, u Saudijskoj Arabiji, profesor Emericijus Kit L. Mur jedan od najeminentnijih naučnika u oblasti anatomije i embriologije i autor knjige „Razvoj čovekaˮ, rekao je: “Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da pojasnim delove Kur’ana koji govore o razvoju čoveka. Jasno mi je da mora da je ove izjave Muhammed primio od Boga, jer skoro svo ovo znanje navedeno u Kur’anu je otkriveno tek mnogo vekova kasnije. Za mene je to dokaz da je Muhammed bio Božji poslanik.ˮ

Tokom jedne konferencije, takođe je rekao:

„Pošto su faze razvoja ljudskog embriona složene zbog stalnog procesa promena tokom razvoja, predlaže se da se napravi novi sistem klasifikacije koristeći nazive spomenute u Kur’anu i Sunnetu (Poslanikovoj tradiciji odnosno osnovi njegovog učenja, dela i reči). Predloženi sistem je jednostavan, sadržajan i u skladu sa modernim saznanjima u oblasti embriologije. Intenzivnim izučavanjem Kur’ana i hadisa otkriven je sistem klasifikacije ljudskih embriona koji je začuđujuć, budući da je zabilježen u sedmom veku nove ere. Iako je osnivač embriologije, Aristotel, u četvrtom veku nove ere izučavajući kokošja jaja otkrio da embrion pileta ima faze razvoja, on nije detaljno opisao ove faze. U istoriji embriologije malo se znalo o fazama razvoja ljudskog embriona sve do 20. veka. Iz tog razloga opisi razvoja embriona u Kur’anu ne mogu se bazirati na naučnim saznanjima iz sedmog veka. Jedini razuman zaključak je da su ovi opisi otkriveni Muhammedu od strane Boga. On takve detalje nije mogao znati jer je bio nepismen čovek koji nije imao nikakve veze sa naukom.ˮ

Naravno, niko ne poriče ni sledeću fazu ljudskog postojanja, a to je smrt: „Vi ćete, posle toga, pomreti.ˮ (Kur’an, 23:15)

     Kao što su istinite ove faze života i smrti, istinita je i ona koja sledi nakon smrti: „Zatim ćete, na Budućem svetu, proživljeni biti.ˮ (Kur’an 23:16)

     Kur’an nam govori da muškarčeva sperma određuje pol deteta: „I da On par, muško i žensko, stvara, od kapi semena kad se izbaci.ˮ (Kur’an, 53:45-46)

     Prema modernoj nauci pol deteta se određuje pri začeću prema karakteristikama hromozoma u muškoj spermi, dakle muškarac je nosilac hromozoma koji određuje hoće li beba biti dečak ili devojčica. Pre začeća, neoplođeno jajašce nosi H hromozom, dok se spermatozoidi nose H ili U hromozom. Detetov pol određuje jedan jednostavan događaj: ako spermatozoid koji nosi H hromozom oplodi jajašce, dete će biti ženskog pola, a ako spermatozoid koji oplodi jajašce nosi U hromozom, dete će biti muškog pola.

     U Kur’anu se takođe spominju tri vela tame koji obavijaju ljudski embrion: 1) unutrašnji ambdominalni zid; 2) zid materice (uterusa) i 3) posteljica.

      „On vas stvara u utrobama vaših majki, dajući vam oblike, jedan za drugim, u tri tmine.“ (Kur’an, 39:6)

 

Iz knjige: “Moja velika ljubav prema Isusu me je dovela do Islama.”

Pogledaj takođe

Odgovornost – obavezna vrlina!

    Poslanik Muhammed, mir nad njim, je ljudima dao odgovornosti shodno njihovom stanju i …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *