Znaci prisilnog usvajanja religije

     Allah, Svemogući, objavio je u Kur'anu da niko ne sme biti primoran da prihvati Islam. Ovo je osnovno načelo Njegovog učenja: „U veri nema prisile – Pravi put se jasno razlikuje od zablude!ˮ (Kur'an 2:256)

     Allah takođe kaže: „I reci, ‘Istina dolazi od Gospodara vašeg, pa ko želi – neka veruje, a ko želi – neka ne veruje!'ˮ (Kur'an 18:29)

     Islam takođe poziva na uspostavljanje dijaloga sa drugima i njihovo pozivanje da prihvate Islam sa mudrošću i lepim podsticanjem: „Na put Gospodara svoga mudro i lepim savetom pozivaj i s njima se na najlepši način raspravljaj!“ (Kur'an 16:125)

     Katolička crkva zadržala je današnju poziciju usled stravičnog prolivanja krvi miliona nedužnih ljudi. Bio sam zapanjen kada sam saznao da je samo u Holandiji tri miliona ljudi bilo pogubljeno jer nisu poštovali i prihvatili doktrine katoličke crkve.

     Džon Lorop Motli govoreći o papskom proganjanju protivnika crkve u Holandiji kaže: „Nakon 16. februara 1568, Sveta kancelarija osudila je sve stanovnike Holandije na smrt zbog jeresi. Od ove univerzalne propasti samo je par osoba,čija su imena posebno spomenuta, pošteđeno. Ustoličenje kralja, koje se desilo deset dana potom, potvrđuje ovu naredbu inkvizicije, i naređuje njeno hitno stupanje na snagu,  bez obzira na starost, pol, ili stanje osuđenih. Ovo je verovatno najkoncizniji smrtni nalog ikada sproveden. Tri miliona ljudi, muškaraca, žena, dece, bilo je osuđeno na gubilišta sa samo tri rečenice… I pod ovim novim dekretom, egzekucije svakako nisu jenjavale. Muškarci svih porekla i imovinskih stanja su svakog dana i svakog sata odvođeni na lomaču. Alva je, u jednom pismu Filipu, hladno procenila broj egzekucija koje bi se trebale izvršiti neposredno nakon isteka svete nedelje, na osamsto glava.ˮ[1]

     Nakon održavanja Nikejskog Sabora, najveći prekršaj postao je posedovati neodobreno Jevanđelje. Iz tog razloga, preko milion hrišćana je ubijeno u godinama koje su usledile odluci Sabora. Ovo je bila metodologija korišćena od strane Atanasija da bi ujedinio hrišćane. Većini bi se činilo da su izvršioci ovih zločina protiv čovečnosti bili krvoločni pojedinci bez istinskih motiva, ali sam bio šokiran saznanjem da poziv na izvršavnje ovih strašnih zločina proizilazi direktno iz Biblije. Očigledno je svakome ko pročita Bibliju da su ove individue zapravo primenjivale naredbe iz nekih od iskvarenih biblijskih tekstova. Na primer: „Opet reče Gospod Mojsiju govoreći: ‘Zato sada pobijte svu decu mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka. A devojke, koje ne poznaše čoveka, ostavite u životu.’ˮ (Brojevi 31:17-18)

     I Gospod navodno reče: „Prođite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte; starce i mladiće, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe.ˮ (Jezekilj 9:5-6)

     Isus Navin kazao je ljudima Izrailja: „Vičite, jer vam Gospod dade grad! … Nego sve srebro i zlato i posuđe od bronze i od gvožđa neka bude sveto Gospodu, neka uđe u riznicu Gospodnju. I pobiše, kao prokleto, oštrim mačem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce.“[2] (Isus Navin 6:16-21)

     Gospod je takođe navodno kazao: „Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.ˮ (1 Samuelova 15:3)

      „I decu ću im razmrskati na njihove oči, kuće ću im opleniti i žene ću im sramotiti.ˮ (Isaija 13:16)

      „Samaria će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene[3] njihove rasporiti.ˮ (Osija 13:16)

     Izgleda da je Biblija jedina verska knjiga na svetu koja opravdava ubijanje dece, razmrskavanje odojčadi i rasporavanje stomaka trudnih žena. Prisustvo takvih stihova u Bibliji i njihovo pripisivanje Bogu čist je dokaz da je Biblija iskvarena ljudskom rukom i ljudskim umom koji je izmišljao laži u Božje ime.[4]

     Allah kaže u plemenitom Kur’anu: „A teško onima koji svojim rukama pišu knjigu, a zatim govore: „Ovo je od Boga“, da bi za to izvukli ništavnu korist. I teško njima zbog onoga što njihove ruke pišu, i teško njima što na taj način zarađuju!“ (Kur'an 2:79)

     Prinuda je nespojiva sa religijom jer religija zavisi o veri i odlučnosti, i ova dva faktora bi bila besmislena ako bi se nametala silom. Muškarcima i ženama mora biti data šansa da izaberu veru u koju god veruju, ali alternative moraju biti predstavljene bez pristrasnosti i prisile. Giljotine, sečiva, sekire i vatra ne bi trebale biti opcija[5] onima koji nisu želeli da prihvate doktrine koje su nametane od strane katoličke crkve. Allah je već otkrio u Svojoj poslednjoj poruci čovečanstvu: „U veri nema prisiljavanja – Pravi put se jasno razlikuje od zablude! (Kur’an 2:256)

     Danas smo svedoci užasnih posledica prisile u veri u različitim delovima sveta. Narkomanija, ubistva, krađa, prostitucija, korupcija, silovanja i homoseksualnost su samo neke od posledica prisiljavanja ljudi na verovanje u nešto što ne nose srcima. Osim toga slepo praćenje nasleđenih tradicija predaka i pogrešnih verovanja nikako ne mogu nijedan narod dovesti do uspeha. Iz ovog razloga ponudio bih bar jednu alternativu koja može spasiti živote, rehabilitovati alkoholičare, kao i ujediniti porodice i društvo.

     Tek je vrh ledenog brega srceparajuća vest iz 2002. godine o seksualnom zlostavljanju nevine dece od strane nekih sveštenika katoličke crkve u SAD. Zapanjujuće je, visoki zvaničnici iz Vatikana nisu odgovorili na ovaj skandal i nisu ukazali da je ovo jedan užasan zločin. Umesto toga su pokušavali da prikriju činjenice nudeći novac kako bi ućutkali žrtve. Jedan izveštaj od pre nekoliko godina kaže da je više od pet posto sveštenstva u SAD seksualno zlostavljalo decu. Šokantno je da je tek kroz nekoliko godina ovakva vest postala udarna na glavnim televizijskim kanalima širom sveta.

     Prema preliminarnom istraživanju američkog saveza katoličkih biskupa  2004. godine između 1950. i 2002. deca su optužila više od četiri hiljade sveštenika za seksualno zlostavljanje. Istraživanjem je dobijen podatak da su deca optužila sveštenstvo za  navodno seksualno zlostavljanje više od 11 000 puta. Godine 4450 optuženih sveštenika predstavljaju otprilike 4,5 % od 110 000 sveštenika obuhvaćenih ovim istraživanjem u rasponu od 52 godine. Ovo je u najmanju ruku zapanjujući statistički podatak, ali ni malo iznenađujući. Nesumnjiva istina je da, ako postoji neki faktor odgovoran za ovo, ne računajući greške pojedinaca i grupa, onda bi to trebala biti sama današnja iskvarena Biblija. Jako je važno da čitalac zna da  Biblija veoma često poziva na poštovanje moralnih vrednosti, međutim takođe sadrži brojne tekstove kojima se ohrabruje nemoral, uključujući i eksplicitne izraze seksualnog značenja, kao i neke nepristojne izraze i podstiče preljubu[6], silovanje[7], bračno neverstvo[8], alkoholizam,[9] prostituciju, incest, homoseksualnost[10] i mnoge druge nemoralne radnje[11] iako su intenzitet i izraženost istih u nekim tekstovima ublaženi pri prevodu korišećenjem eufemizama ili brisanjem nekih izraza. Pogledajte na primer Jezekilja 16:7-23[12], 2 Samuelova 13:1 o Amnonu sinu Davidovom koji se zaljubio u svoju (polu)sestru Tamaru, prelepu sestru sina Davidovog Avesaloma;[13] u 2 Samuelova 13:10-14 opisano je kako je Amnon silovao Tamaru. U 2 Samuelova 16:21-22 Avesalom traži savet od Ahitofela, a ovaj mu kaže da legne sa inočama svoga oca koje je ovaj ostavio da se brinu o palati te razapeše šator Avesalomu na krovu i on leže s inočama oca svog na vidiku celom Izrailju.

     Tu je i Pesma nad pesmama 1:1-3 koja govori o strastvenim poljupcima i ljubavi koja opija više od vina. Pogledajte još i Ponovljeni zakon 22:28 i Sudije 19:25 i 21:21, Knjigu Postanja 19:30-36 i 35:21-22, 1 Samuelova 16:12 i 2 Samuelova 1:26, Rimljanima poslanica 1:24-27, Jezekilj 23:19. Ovo su tek neki primeri. Treba napomenuti da su preljuba uopšte, a posebno incest tek neka od zlih dela za koje Biblija lažno tvrdi da su ih počinili Božji poslanici. Naravno mi, kao muslimani, kategorički odbacujemo takve tvrdnje. Ovi su tekstovi, izmenjeni brojnim umetanjima, iskvarili mnoge svoje čitaoce uprkos činjenici da postoje i brojni drugi biblijski tekstovi koji zabranjuju takve radnje i upozoravaju vernike da se čuvaju homoseksulanosti, preljube i nemoralnih dela uopšte.[14]

     Pitao sam neke hrišćane gde je Biblija opšteprihvaćena kao Reč Božja zašto je stopa ubistava, silovanja, krađe, alkoholizma, prostitucije, homoseksualnosti incesta i uopšte, svih oblika iskvarenosti ekstremno visoka u poređenju sa onim zemljama gde je Kur’an zvanična sveta knjiga? Mnogi od njih su bili zapanjeni ovim pitanjem pošto nikada nisu razmišljali o pravljenju takvih poređenja.

     Na primer u razgovoru sa jednim Amerikancem naveo sam slučaj sedam zločinaca u Saudijskoj Arabiji osuđenih na smrt jer su pod uticajem alkohola silovali jednu ženu. Kazao sam mu da je to posledica primene zakona u celini i da je zbog toga na stotine hiljada drugih žena spašeno od drugih potencijalnih napadača. On se samnom nije složio, rekavši da je zakon preoštar i da ne bi mogao biti primenjen u njegovoj zemlji. Odgovorio sam mu da je na osnovu zvanične statistike u poslednjih osam meseci u njegovoj zemlji silovano više od pola miliona žena, što je u proseku 2000 silovanja dnevno!! Bio je šokiran i priznao je da je šerijatski zakon delotvoran. Kada bih ga ponovo sreo, kazao bih mu da u Islamu, da i imam lično siluje dete, kao što to čine katolički sveštenici, on bi odmah bio pogubljen u šerijatskoj zemlji kako bi se zaštitila druga deca. Kako sam srećan što sam prihvatio Islam i ponosan što sam musliman.

 

Fusnote:

[1] Džon Lotrop Motli, Uspon Holandske Republike, Njujor, 1950. tom 1, str. 626.

[2] Pošto su neki hrišćani bili toliko odvažni da napadaju Islam i optuže ga da se širio „mačem”, vredno je pomena da je reč „mač” zapravo u Bibliji spomenuta 406 puta, dok se čak ni jednom ne spominje u  Kur’anu. Pa, koja je onda od ove dve religije bila širena mačem?

[3] Islamom se dozvoljava džihad (borba na Božijem putu) kao sredstvo odbrane i zaštite slabih, poput žena i dece, a ne ubijanje ili razmrskavanje. „A zašto se vi ne biste borili na Allahovom putu za potlačene, za muškarce i žene i decu!ˮ (Kur’an 4:75) Džihad je akt samoodbrane, a ne akt agresije. Allah kaže: „I borite se na Allahovom putu protiv onih koji se bore protiv vas, ali vi ne otpočinjite borbu! – Allah, doista, ne voli one koje započinju borbu.ˮ (Kur’an 2:190) Džihad je takođe propisan kao sredstvo koje osigurava slobodu pozivanja drugih na Allahov put i nuđenja izbora prihvatanja vere ako tako žele bez prisile. Allah kaže: „U veru nema prisile – Pravi put se jasno razlikuje od zablude!ˮ (Kur’an 2:256) Allah takođe kaže: „I reci: ’Istina dolazi od Gospodara vašeg, pa ko želi – neka veruje, a ko želi – neka ne veruje!’ˮ (Kur’an 18:29)

[4] Zato što postojanje ovih i drugih sličnih tekstova zapravo veoma osramoćuju „urednike” Biblije, oni povremeno uklone ili dodaju neki stih po sopstvenom nahođenju, što je dokaz iskvarenosti Biblije. Na primer, 1 Samuelova 6:19 glasi: „Ali pobi Gospod neke između Vet- Semešana koji zagledaše u kovčeg Gospodnji, i pobi iz naroda pedeset hiljada i sedamdeset ljudi.ˮ Međutim, engleski, francuski, nemački i arapski prevodioci odlučili su da takav postupak ne pristaje Milostivom Gospodu, pa su promenili tekst i broj pobijenih smanjili na samo „sedamdest ljudiˮ. Verovali su da puko „posmatranjeˮ kovčega Gospodnjeg nije zločin kažnjiv genocidom. Ako se čak ni danas kada je Biblija svima dostupna, kao i njeno štampanje, ne ustručavaju menjati je možemo samo zamišljati kakva je situacija bila u davnija vremena kada su samo sveštenici imali pristup Bibliji.

[5] Biblija pripisuje gnusna dela genocida poslaniku Davidu, za šta je on potpuno nevin. U 2 Samuelovoj 12:29-31 nalazimo: „I David skupivši sav narod otide na Ravu, i udari na nju, i uze je. I uze caru njihovom s glave krunu, u kojoj beše talenat zlata, s dragim kamenjem, i metnuše je na glavu Davidu, i odnese iz grada plen vrlo velik. A narod koji beše u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i po sekire gvozdene, i sagna ih u peći gde se opeke peku. I tako učini svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.ˮ Takođe, u 1 Dnevnika 20:3, rečeno je: „A narod što beše u njemu izvede i iseče ih pilama i gvozdenim branama i sekirama. I tako učini David svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.ˮ Ovo nas tera da se zapitamo kako svet ikada može živeti u miru kada se na ovakva nehumana dela genocida poziva u takozvanoj Svetoj Knjizi pripisanoj Bogu i Njegovim poslanicima.

[6] Iako priča o preljubnici iz Jevanđelja po Jovanu 8:3-11 koju mnogi sveštenici rado ističu i ponavljaju spolja deluje kao da poziva na milost, ona u stvari suštinski poziva na preljubu. Ne samo da je izmišljena, jer ne postoji u najstarijim primercima Biblije već sadrži i vid diskriminacije nad ženama jer kaže da je preljubu počinila samo ona kojoj je suđeno za taj čin, ali ne i muškarac sa kojim je uhvaćena na delu. Ovo je zasnovano na čudnoj pretpostavci koja žrtvuje ženu, ali ne i muškarca i naređuje da se ženi koja bi u nameri da spasi svoga muža od napadača tako što bi ga (napadača) zgrabila za genitalije, odseku obe ruke kao što stoji u Ponovljenom Zakonu 11:25. Uprkos svemu navedenom, Islam je taj koga stalno i ozbiljno kritikuju zbog naredbe da se lopovu odseče ruka iako je to moguće tek pošto i ako se ispuni nekoliko neophodnih uslova.

[7] Na primer u Sudijama 21:21 piše: „I pazite: Pa kad iziđu kćeri silomske da igraju, iziđite iz vinograda i otmite svaki sebi ženu između kćeri silomskih; i idite u zemlju Venijaminovu.“ Takođe u Sudijama: 19:25-29: „Ali ga ne hteše poslušati oni ljudi; tada onaj čovek uze inoču svoju i izvede je napolje k njima, i oni je poznaše, i zlostaviše je celu noć do zore, i pustiše je kad zora zabele. I došavši žena u zoru pade kod vrata od kuće onog čoveka gde beše gospodar njen, i leža dokle se ne rasvanu. A gospodar njen usta ujutru, i kad otvori vrata i izađe da ide svojim putem, a to žena inoča njegova ležaše na vratima kućnim, i ruke joj na pragu. I reče joj: Ustani da idemo. Ali ne bi odgovora; tada je metnu na magarca, i ustavši čovek pođe u mesto svoje, i došav kući svojoj uze mač, i uze inoču svoju i iseče je s kostima na dvanaest komada i razasla u sve krajeve Izrailjeve.ˮ Biblija kaže da je kazna za silovanje device koja nije zaručena sledeća: „Ako ko nađe devojku koja nije isprošena i uhvati je i legne s njom, i zateku se tada čovek onaj koji je legao s njom da da ocu devojčinom pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude žena zato što je osramoti; da je ne može pustiti dok je živ.ˮ (Ponovljeni Zakon 22:28-29)  Zapravo, ovo samo podstiče silovanje nagrađujući napasnika i primoravajući žrtvu da se odrekne svojih prava jer ko god želi da primora ženu da se uda za njega može da je siluje i samo isplati 50 sikala srebra! Takođe, koji roditelj će udati svoju kćer za silovatelja svoje ćerke!?

[8] U Poslovicama 7:16-19 piše: „Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenim i prostirkama misirskim okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom, hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem jer mi muž nije kod kuće, otišao je na put daleki…ˮ I još: „Potom reče mi Gospod: Idi opet, ljubi ženu koju ljubi ljubavnik a ona čini preljubu…ˮ (Osija 3:1)

[9] Jedno od nemoralnih dela koje su oni koji su izmenili Bibliju pripisali Isusu, a koje muslimani odlučno odbacuju, jeste da je on voleo da se opija: „Dođe Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.“ (Jevanđelje po Luki 7:34) U Jevanđelju po Mateju 11:19 stoji: „Dođe Sin čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima. I opravdaše premudrost deca njena.“

Jasna je i ironija koja stoji u Poslovicama 23:29-30: „Kome: Jaoh? Kome: Kuku? Kome svađa? Kome vika? Kome rane nizašta? Kome crven u očima? Koji sede kod vina, koji idu te traže rastvoreno vino.“ U drugim stihovima stoji: „Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.“ (Isaija 5:11-12)

„Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog pića.“ (Isaija 5:22)

„Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar.“ (Poslovice 20:1).

Jovana Krstitelja hvale u Jevanđelju po Luki 1:15: „Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje.“

Čak je i Pavle rekao da oni koji piju alkohol neće naslediti carstvo Božje: „Ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstvo Božije neće naslediti.“ (Prva poslanica Korinćanima 6:10)

U Poslanici Galaćanima 5:21 stoji: „Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije.“

Čak upozorava protiv mešanja sa pijanicama: „A sad vam pisah da se ne mešate ako koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne jedete.“ (Prva poslanica Korinćanima 5:11);

„I ne opijajte se vinom u kome je kurvarstvo, nego se još ispunjavajte duhom.“ (Poslanica Efežanima 5:11)

Takođe: „Jer je dosta što smo proteklo vreme života proveli po volji neznabožačkoj, živeći u nečistotama, u slastima, u pijenju i bogomrskim neznaboštvima. Zato se čude što vi ne trčite s njima u to isto neuredno življenje, i hule na vas.“ (Prva Petrova poslanica 4:3-4)

Možete zamisliti stanje čovečanstva ako je neko u stanju da poveruje da je jedan od najvećih Božjih poslanika, Isus Hrist, bio pijanica. Nijedna se knjiga ne bori protiv alkoholizma koji je zaposeo ljudski rod, kada kaže: „Jer je čaša u ruci Gospodu, vino vri, natočio je punu, i razdaje iz nje. I talog će njen progutati, ispiće svi bezbožnici na zemlji.“ (Psalmi 75:8)

Pa čak i optužuje plemenite Božje poslanike da su zavisnici od alkohola, kao što je to slučaj sa poslanikom Nojem: „A Noje poče raditi zemlju, i posadi vinograd. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svog. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici braće svoje na polju. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog.“ (1.Mojsijeva, glava 9:20-26)

Za poslanika Lota za koga se još u Bibliji navodi da je u pijanom stanju počinio incest sa svoje dve kćeri: „A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kćeri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pećini s dve kćeri svoje. A starija reče mlađoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dođe k nama, kao što je običaj po svoj zemlji. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom. I dadoše ocu vina onu noć; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. A sutradan reče starija mlađoj: Gle, noćas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i doveče, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sačuvale seme ocu svom. Pa i to veče dadoše ocu vina, i ustavši mlađa leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. I obe kćeri Lotove zatrudneše od oca svog. I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana. Pa i mlađa rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.“ (1.Mojsijeva, glava 19:30-38)

Poslanikom Isakom: „Pšenicom i vinom ukrepih ga.“ (1.Mojsijeva, glava 27:37) I drugim poslanicima: „Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: sveštenik i prorok zanose se od silovitog pića, osvojilo ih je vino, posrću od silovitog pića, zanose se u prorokovanju, spotiču se u suđenju.“ (Isaija 28:7)

U Bibliji se takođe navodi: „Dođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!ˮ (Pesma nad Pesmama 5:1)

„Hodite, uzeću vina i napićemo se silovitog pića, i sutra će biti kao danas, i još mnogo više.ˮ (Isaija 56:12)

U Drugoj knjizi o Makavejcima 15:39 stoji: „Jer kao što je štetno piti samo vino ili samu vodu, dok je vino pomiješano s vodom tečnije i ugodnije.“

Čak i pretvaranje Isusovo vode u vino se smatra čudom. (Jevanđelje po Jovanu 2:3-10) I poziva na trošenje bogatstva na alkohol u Ponovljenim : 14:26: „I za te novce uzmi šta zaželi duša tvoja, goveda, ovaca, vina ili drugog jakog pića, i šta god bi zaželela duša tvoja, pa jedi onde pred Gospodom Bogom svojim, i veseli se ti i dom tvoj.ˮ

[10] „Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.“ (2 Samuelova 1:26)

[11] Sa ovim i mnogim drugim zlim delima, pisci Jevanđelja koji su ubacili izmišljene tekstove o Isusu i drugim Božjim poslanicima, imaju spremne izgovore i opravdanja za zavisnike, preljubnike, homoseksualce, silovatelje i ubice govoreći: „Zar stvarno očekujete od nas da budemo bolji od Božjih poslanika koji su činili takve grehe?ˮ

[12]„Sine čovečji, behu dve žene, kćeri jedne matere. Jer one se kurvahu u Misiru, u mladosti svojoj kurvahu se, onde im pipaše grudi, i onde im zgnječiše dojke devojačke. A imena im behu, starijoj Ola, a sestri joj Oliva; one postaše moje, i rodiše sinove i kćeri. Imena im behu Ola Samariji, a Oliva Jerusalimu. I Ola kad beše moja kurvaše se, i upaljivaše se za svojim milosnicima, Asircima susedima, nošahu porfiru, i behu knezovi i vlastelji, sve lepi mladići, vitezovi, koji jahahu na konjima. I udari u kurvanje s njima, koji svi behu najlepši između sinova asirskih, i za kojima se god upaljivaše, skvrnjaše se o sve gadne bogove njihove. A ni s Misircima ne okani se kurvanja svog, jer spavahu s njom od mladosti njene i oni joj gnječiše devojačke dojke i s njom se kurvaše. Zato je dadoh u ruke milosnicima njenim, u ruke Asircima, za kojima se upaljivaše. Oni otkriše golotinju njenu, uzeše joj sinove i kćeri, a nju mačem ubiše; i ona izađe na glas među ženama kad sudove izvršiše na njoj. A sestra njena Oliva, videći to, upaljivaše se još gore nego ona, i kurvarstvo njeno beše gore od kurvarstva sestre joj. Upaljivaše se za Asircima, knezovima i vlasteljima, susedima, krasno odevenim, vitezima koji jahahu na konjima i svi behu lepi mladići. I videh gde se oskvrni, i gde obe idu jednim putem. I ova se još više kurvaše; jer kad bi videla ljude napisane na zidu, likove haldejske napisane crvenilom. Opasane pojasima po bedrima, sa šarenim kapama na glavi, koji svi behu na oči kao vojvode nalik na sinove vavilonske iz zemlje haldejske, svoje postojbine. Upaljivaše se za njima čim ih viđaše očima svojim, i slaše poslanike k njima u haldejsku. I Vavilonjani dolažahu k njoj na postelju ljubavnu, i skvrnjahu je kurvarstvom svojim, i pošto bi se oskvrnila s njima, odvraćaše se duša njena od njih. Jezek. I kad otkri kurvarstva svoja i otkri golotinju svoju, odvrati se duša moja od nje kao što se odvrati duša moja od sestre njene…“ (Jezekilj 23:1-22) Zbog toga što su ovi biblijski tekstovi izuzetno nepristojni, iz poštovanja prema čitaocima naveo sam samo nekoliko referenci imena Knjiga i njihovih poglavlja.

[13] Zaista je neobično što Biblija opisuje Jonadava, koji je podsticao svog rođaka Amnona, sina Božjeg poslanika Davida, neka je mir sa njim, i čak skovao zli plan da ovaj siluje rođenu sestru Tamaru, kao vrlo domišljatog i blagog, a ne kao užasnog zločinca! „A potom se dogodi: Avesalom sin Davidov imaše lepu sestru po imenu Tamaru, i zamilova je Amnon, sin Davidov. I tužaše Amnon tako da se razbole radi Tamare sestre svoje; jer beše devojka, te se Amnonu činjaše teško da joj učini šta. A imaše Amnon prijatelja, kome ime beše Jonadav sin Same brata Davidovog; i Jonadav beše vrlo domišljat. I reče mu: Što se tako sušiš, carev sine, od dana na dan? Ne bi li mi kazao? A Amnon mu reče: Ljubim Tamaru sestru Avesaloma brata svog, tada mu reče Jonadav: Lezi u postelju svoju, i učini se bolestan; pa kad dođe otac tvoj da te vidi, ti mu reci: Neka dođe Tamara sestra moja da me nahrani, i da zgotovi pred mojim očima jelo da gledam, i iz njene ruke da jedem. I Amnon leže i učini se bolestan; i kad dođe car da ga vidi, reče Amnon caru: Neka dođe Tamara sestra moja i zgotovi preda mnom dva jelca da jedem iz njene ruke. Tada David posla k Tamari kući, i poruči joj: Idi u kuću brata svog Amnona i zgotovi mu jelo. I Tamara otide u kuću brata svog Amnona, i on ležaše; i uze brašna i zamesi i zgotovi jelo pred njim i skuva. Potom uze tavicu i izruči preda nj; ali Amnon ne hte jesti, nego reče: Kažite neka iziđu svi koji su kod mene. I iziđoše svi. Tada reče Amnon Tamari: Donesi to jelo u klet da jedem iz tvoje ruke. I Tamara uze jelo što beše zgotovila, i donese Amnonu bratu svom u klet. A kad mu pruži da jede, on je uhvati i reče joj: Hodi, lezi sa mnom, sestro moja! A ona mu reče: Ne, brate, nemoj me osramotiti, jer se tako ne radi u Izrailju, ne čini to bezumlje. Kuda bih ja sa sramotom svojom? A ti bi bio kao koji od najgorih ljudi u Izrailju. Nego govori caru; on me neće tebi odreći. Ali je on ne hte poslušati, nego savladavši je osramoti je i obleža je…ˮ (2 Samuelova 13:1-14) Knjiga koja sadrži takve eksplicitne scene nipošto ne može smanjiti moralno propadanje jednog društva.

[14] Pogledajte na primer Rimljanima poslanicu 1:24-27. Biblija ne samo da zabranjuje preljubu i vanbračne odnose već i upozorava ljude da se ne mešaju sa preljubnicima. Kao što piše u Prvoj poslanici Korinćanima 5:9: „Pisah vam u poslanici da se ne mešate s kurvarima.ˮ I takođe: „Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom. Ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.“ (Jevanđelje po Mateju 5:27-28)

Izvor: “Moja velika ljubav prema Isusu me je dovela do islama.”