Žene iz Isusovog okruženja su se zabrađivale prema praksi žena iz vremena ranijih poslanika. Njihove haljine bile su duge i pokrivale su njihova čitava tela, i one su nosile velove koji su im pokrivali kosu. U Postanku 24:64-65 se navodi:
I Reveka podigavši oči svoje ugleda Isaka, te skoči s kamile. I reče sluzi: Ko je onaj čovek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: Ono je gospodar moj. I ona uze i pokri lice.[2]
Islam ohrabruje pristojnost. Muslimanke su upućene da pokrivaju svoja tela i nose marame koje pokrivaju njihove glave i grudi. Allah je kazao:
„A reci vernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mestima svojim, i neka ne dozvole da se od ukrasa njihovih vidi išta osim onoga što je ionako spoljašnje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje, neka ukrase svoje ne pokazuju drugima…“ (Kur’an 24:31)
Mudrost iza pokrivanja je objašnjena u Kur’anu gde Bog navodi da hidžab štiti ženu od potencijalne socijalne štete.[3] Jer pokrivanje obeshrabruje muškarce da ženama prilaze sa nečasnim namerama. U Kur’anu Bog naređuje:
„O Verovesniče, reci ženama svojim, i kćerkama svojim, i ženama vernika da spuste haljine svoje niza se. Tako će se najlakše prepoznati pa neće napastvovane biti. A Allah prašta i samilostan je.“ (Kur’an 33:59.)
U današnjem društvu, zanemarivanje hidžaba dovelo je do toga da je žena postala puki objekat, pri čemu se ona koristi kao telo sa kojim se treba postići zadovoljstvo i zatim odbaciti bez razmišljanja. Nije iznenađenje što mnoge kompanije danas koriste polunage ili nage žene kao reklamne rekvizite kako bi njima namamili kupce za kupovinu svojih proizvoda. Činjenica ostaje da čak i u očima onih koji žene koriste kao objekte, da jedino one koje se pokrivaju i ne eksponiraju budnom oku javnosti smatraju skromnim ženama.
[1] Za slučajeve gde smo odlučili da zadržimo arapski termin, reč je transliteracijom prikazana kosim slovima kada se prvi put pojavi u tekstu.
[2] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 88. str.
[3] Filips, Istinita Poruka Isusa Hrista, 89-90. str.