Svi Božji Poslanici su braća po veri

Svi verovesnici su braća i njih je Bog poslao kako bi ljudima ukazali na pravi put i kako bi ih izveli iz tame na svetlo. Zbog toga je Uzvišeni Bog verovanje u njih učinio uslovom i temeljom imana-verovanja. Uzvišeni kaže:

Recite: Mi verujemo u Allaha i u ono što je objavljeno nama, i u ono što je objavljeno Ivramu i Išmailu i Isaku i Jakovu i unucima i u ono što je dato Mojsiju i Isusu i u ono što je dato verovesnicima od Gosopodara njihova; mi ne pravimo nikakve razlike među njima i mi se samo Njemu pokoravamo. (Kur'an, poglavlje Al-Bekara, 136.)

Zato onaj koji porekne jednog verovesnika postaje nevernik u Boga i time je porekao sve poslanike, pa se zbog toga musliman ne može zvati muslimanom osim ukoliko ne veruje prihvatajući sve poslanike i verovesnike.

Kaže Poslanik, mir nad njim: „Ja sam najpreči čovek Isusu sinu Merjeminom (Marije), na ovom i na onom svetu, a svi verovesnici su braća po ocu, majke su im različite, a vera im je jedna.“[1]

Islamski učenjaci kažu: Značenje kazivanja jeste da su im temelji verovanja isti, a to je verovanje u jednoću Boga, a propisi i zakoni su im različiti, tako da su oni složni na temeljima jednoće Boga, a kada su u pitanju ogranci verozakona u tome se razlikuju.“[2]

Poslanikovo, mir nad njim, poštovanje i veličanje ostalih verovesnika se ogledalo u tome da nije smatrao jedne boljim od drugih. Tako se od Ebu Hurejre, neka je Bog zadovonjan sa njim, prenosi da je kazao: „Jednom prilikom je neki jevrej izlagao svoju robu pa mu je ponuđeno za nju nešto što je mrzeo, pa je kazao: ‘Ne, tako mi Onoga Koji je Mojsija odlikovao nad ostalim ljudima!’ To je čuo jedan ensarija (stanovnik Medine) pa je ustao i ošamario ga, a onda rekao: ‘Govoriš to, a poslanik Muhammed je među nama.’ Nakon toga je ovaj jevrej otišao do Poslanika, mir nad njim, i kazao je: ‘O Ebu-l- Kasime, ja imam ugovor i zaštićen sam, pa kakvo je stanje onoga koji me je udario?’ Poslanik, mir nad njim, je upitao ensariju: ‘Zašto si ga udario?’, pa mu je ovaj spomenuo razlog. Poslanik, mir nad njim, se tada naljutio tako da se to videlo na njegovom licu, a zatim je rekao: ‘Nemojte jedne verovesnike smatrati boljim od drugih.'“[3]

A od Enesa b. Malika se prenosi da je kazao:  „Došao je jedan čovek Božijem Poslaniku, mir nad njim, i kazao: ‘O najbolje stvorenje.’, a Poslanik, mir nad njim, mu je odgovorio: ‘To je poslanik Avram, mir nad njim.“[4]

Takođe je Poslanik, mir nad njim, kazao: „Ne priliči čoveku da kaže: ‘Ja sam bolji od Junusa (Jone) b. Meta.'”[5]

Upitan je Poslanik, mir nad njim: „O Poslaniče, ko je najplemenitiji čovek?“

Poslanik, mir nad njim, je kazao:  „Najplemenitiji je onaj koji je najbogobojazniji.“ Prisutni kazaše: „Nismo te o tome pitali!“ Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Onda Josif, sin Božijeg poslanika (Jakova), koji je isto tako sin Božijeg poslanika (Isaka), koji je sin Božijeg prijatelja (Avrama).“ Prisutni ponovo kazaše: „Nismo te o tome pitali!“ On je tada kazao: „Onda me pitate o poreklu Arapa i njihovim rodovima. Oni koji su bili najbolji ljudi u periodu pre Islama, oni su najbolji i u Islamu, samo ako se poduče verskim propisima.“[6]

[1] Hadis, prenosi Buharija, br. 3187., i Muslim, br. 4362.

[2] Učenjak Nevevi, komentar Muslimove zbirke hadisa, br. 119/15.

[3] Hadis beleži Buharija, br. 3162.

[4] Hadis, prenosi Muslim, br. 4367.

[5] Hadis, prenosi Buharija, br. 3144., i Muslim, br. 4381.

[6] Hadis, prenosi Buharija, br. 3144., i Muslim, br. 4383.

Iz knjige: Muhammed Božiji Poslanik”, dr. Ahmed El-Mezjed

www.islamhouse.com/sr