Hrabrost i poniznost – odlika pravog vernika

    Mnogo puta ljudi ponižavaju neku osobu govoreći joj da je prevrtljiva, da nema svoga stava, svoje principe, svoj identitet. Poslanik, mir nad njim, nije bio takav sa svojim prijateljima, a ni sa svojim neprijateljima. Njegovi su neprijatelji želeli da se on odrekne nekih svojih principa, međutim oni to nisu nikada doživeli, nego je on, mir nad njim, kazao poznatu rečenicu: „Tako mi Allaha, kada bi mi dali Sunce u desnu, a Mesec u levu ruku, da ostavim pozivanje u Islam, ne bih to učinio, sve dok Allah ne uzvisi ovu veru ili budem uništen na tom putu.“

   Uzvišeni Bog je kazao: Oni bi jedva dočekali da ti popustiš, pa bi i oni popustili. (Kur'an, poglavlje El-Kalem, 9.)

     Božiji Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Ljudi su poput ruda, oni koji su bili najbolji ljudi pre Islama najbolji su i u Islamu, ukoliko razumeju veru. Naći ćete da su najbolji ljudi u ovoj stvari (vlasti) oni koji je najviše mrze (tj. ne žele vlast) i naći ćete da su najgori ljudi dvoličnjaci, oni koji jednim ljudima pokazuju jedno, a drugim ljudima drugo lice.“[1]

     Prenosi se od Muhammeda b. Zejda da su neki ljudi kazali njegovom dedu Abdullahu b. Omeru: „Mi ulazimo kod naših vladara i kod njih govorimo suprotno onome što govorimo kada izađemo od njih.“, pa im je on kazao: „Mi smo to u doba Božijeg Poslanika, mir nad njim, smatrali licemerstvom.“[2]

      Prenosi se da je Abdulah b.Omer kazao: „Čuo sam Božijeg Poslanika, mir nad njim, da kaže: ‘Kada vidite moj ummet (narod) kako iz straha ne sme nepravednom da kaže da je nepravedan, svejedno je da li postoje ili ne.'“[3]

    Dok sa druge strane ljudi vole poniznu osobu koja ih susreće sa dobrodošlicom i osmehom na licu, ne osećajući nikakvu poteškoću kada se sretnu sa njim. Poslanik, mir nad njim, je podsticao na poniznost i pojasnio je da čovek kad god je ponizan to će mu povećati njegov položaj i kod Boga i kod ljudi. Božiji Poslanik, mir nad njim, je kazao: „Kada god je neko ponizan radi Boga, Bog će ga uzdignuti.“[4]

        „Bog mi je objavio da budete ponizni tako da se niko ne uzdiže nad drugim i da niko ne čini nepravdu drugom.“[5]

      Poslanikova poniznost se ogledala i u tome što je, kada bi prolazio pored dece, nazivao selam (mir, islamski pozdrav), a onaj koji bi ulazio u džamiju ne bi mogao da ga razlikuje od njegovih sledbenika, jer nije imao nikakvu odeću ili mesto na osnovu kojeg bi se prepoznao.

     Jednom prilikom je došao kod svojih prijatelja pa su oni ustali iz poštovanja prema njemu, pa je kazao: „Nemojte ustajati jedni drugima kao što to čine Persijanci veličajući jedni druge.“[6]

            U svojoj kući je bio na usluzi porodici, svoje papuče bi čistio, krpio je svoju odeću, muzao je ovcu za svoju porodicu, hranio je devu, jeo je zajedno sa slugom, sedeo je sa siromašnima, izvršavao je potrebe udovica i jetima (siročadi), prvi bi nazivao selam (mir) onome koga bi sreo, posetio bi onoga ko bi ga pozvao, iako bi ta poseta kratko trajala. Jednom prilikom je Božijem Poslaniku, mir nad njim, došao neki čovek koji je zbog strahopoštovanja prema Poslaniku počeo drhtati, pa mu je Poslanik, mir nad njim, kazao: „Polako, čoveče, ja nisam nikakav kralj; ja sam samo sin jedne obične žene iz plemena Kurejš, koja je jela običnu hranu.“[7]

 

Izvor – knjiga: “Muhammed Božiji Poslanik”,  dr. Ahmed El – Mezjed

Fusnote:

[1] Hadis, beleži Buhari, br. 3234., i Muslim, br. 4588.

[2] Hadis, beleži Buhari, br. 6642.

[3] Hadis, beleži Ahmed, br. 6234.

[4] Hadis, prenosi Muslim, br. 4689., i Tirmizi, br. 1952.

[5] Hadis, prenosi Muslim, br. 5109., i Ebu Davud, br. 4250.

[6] Hadis, prenosi Ebu Davud, br. 4553., i Ahmed, br. 21158.

[7] Hadis, prenosi Ibn Madže, br. 3303.