Savršen red i inteligentan dizajn

Stari grčki filozof kao što je Platon je tvrdio da bi dizajn postojao, mora da postoji dizajner. Hajde da pričamo o redu i dizajnu sa naučne perspektive. Ateisti veruju u naučnu analizu svake tvrdnje i svakog teološkog principa. Ako upotrebimo tu istu nauku da bismo verifikovali tačnost ateističke filozofije. U nauci postoji vitalan zakon koji se zove termodinamika. Termodinamika definiše osnovne  fizičke kvantitete (temperaturu, energiju i entropiju) i opisuje kako se ovi kvantiteti ponašaju u različitim okolnostima. Entropija dolazi iz principa termodinamike koja se bavi energijom. To se obično odnosi na “količinu nereda koji se uvek povećava sa vremenom i stvari napreduju prirodno od reda do nereda”. Drugim rečima, entropija tvrdi da “bez kontrole ili super sile u bilo kom procesu, ovaj proces se nastavlja kao nered i haos”.

Ako ostavimo dečiju sobu bez održavanja i čišćenja, soba postaje neuredna i razbacana ukoliko neka osoba ne poduzme nešto u vezi toga. Slično tome, ako ostavimo bilo koju datu kuhinju na nedelju dana -ova kuhinja će se pretvoriti u nered i haos osim ako je neka osoba ne očisti. Topla kafa će se posle određenog vremena ohladiti.

Teorija Velikog praska i teorija evolucije sugerišu potpune  suprotnosti koje su kao rezultat imale savršenstvo. Koncept da je svemir eksplodirao i da se onda pretvorio u izbalansiranu perfekciju kroz niz slučajnih događaja i prirodnom selekcijom je protiv poznatog zakona nauke tj. entropije. To je slično pretpostavci da ćemo na primer bacanjem miliona bombi u pustinju dovesti to toga da jedna od tih bombi stvori savršen Mercedes Benz automobil!!!

Ovaj univerzum je velika kompleksna matematička jednačina i to ukazuje na veliku složenost i savršen dizajn. Život prikazuje neverovatno kompleksan nivo međuzavisnosti koje logički vodi do zaključka da je bio isplaniran na tako inteligentan način. Razmotrimo svoje ogromno okruženje, naš solarni sistem i planetu Zemlju, i da je sve to savršeno podešeno za život na njoj. Sve se čuva u savršenoj ravnoteži tako da u svemiru sve koegzistira i sva živa bića mogu da žive na njoj!

Kada razmislimo o prirodi našeg sveta, vidimo red u svemu počev od vodenog ciklusa do kretanja Zemlje oko sunca. Nesumnjivo je racionalnije zaključiti da su Veliki prasak i evolucija bili kontrolisani događaji i da je neispravna tvrdnja kako je to produkt puke slučajnosti. Šta više, teorija Velikog praska nema jasno objašnjenje za činjenicu da je Univerzum nakon praska postao uređen i organizovan pa je tako dozvolio postojanje života na njemu. Zašto se jednostavno, bez Velikog praska nije stvorio red i organizacija bez obzira da li na njemu može da opstane život ili ne… !

Ima mnogo primera koji pokazuju savršen dizajn, a evo nekoliko njih (primeri su citirani iz članka g. Sju Bohlin):

• Naša planeta Zemlja, na primer, je savršeno dizajnirana za život. Ima upravo onu veličinu za atmosferu koja je nama neophodna. Njena veličina i odgovarajuća gravitacija imaju tanak, ali ne previše tanak sloj gasova koji služe da bi nas štitili i da nam omoguće da dišemo. Da je naša planeta manja, ne bi mogla da podrži atmosferu, kao što je slučaj sa Merkurom. Da je veća, kao Jupiter, atmosfera bi sadržala slobodni hidrogen, koji je otrovan za nas. Zemlja je jedina planeta koja nam je poznata a koja sadrži atmosferu koja može da podrži ljudski, životinjski i biljni život. Zemlja je, takođe, postavljena na savršenu razdaljinu između Sunca i ostalih planeta u našem solarnom sistemu. Da smo i malo bliži Suncu, izgoreli bi. Da smo malo udaljeni, smrzli bi se. Pošto je Zemljina orbita skoro okrugla, taj pomalo eliptični oblik znači da možemo da uživamo u prilično uskom rasponu temperatura koje su neophodne za opstanak života. Brzina okretanja Zemljine kugle oko njene ose, a koja završava svoj krug svakih 24 sata, znači da Sunce ravnomerno greje Zemljinu površinu. Uporedite naš svet sa Mesecom, gde se dešavaju neverovatne promene temperature usled nepostojanja odgovarajuće atmosfere ili vode da zadrži ili ukloni sunčevu energiju.

• Sama voda je važan deo “savršenog” sveta. Biljke, životinje i ljudska bića su svojim sastavom većinom voda i ona nam je neophodna za život. Jedna od stvari koja čini Zemlju unikatnom je izobilje vode u tečnom stanju. Voda ima površinski napon. To znači da voda može da se kreće prema gore, suprotno gravitaciji da bi dovela hranljive materije na vrh najviših biljaka. Sve drugo na svetu se smrzava od dna prema vrhu, samo se voda smrzava od vrha prema dnu. Sve druge materije se smanje kada se zalede, samo se voda širi. To znači da zimi barice, reke i jezera mogu da se zamrznu po površini ali dozvoljavaju ribama i drugim morskim stvorenjima da žive ispod površine leda. Činjenica da živimo na “savršenoj” planeti u “savršenom” kosmosu je dokaz da je to sve stvorio Bog iz ljubavi prema svojim stvorenjima.

Kada pogledamo ovaj savršen red u svemiru, zar nije racionalno reći da on ima svog “organizatora”? Kada pogledamo njegovu složenost – da li možemo tvrditi da se to desilo slučajno? Dakle, potpuno je racionalno verovati da je ovaj složeni kosmos delo našeg Stvoritelja. Drugom analogijom, Stvoritelj se najbolje objašnjava postojanjem Boga.

Bog je savršeno biće. Pošto je On Najsavršeniji, On mora posedovati sva savršenstva. Pošto je Savršen, On mora postojati. On ne samo da je stvorio naš svet, već ga i održava do dana današnjeg. Bog je kazao u svojoj Svetoj Knjizi:

„Zar Zemlju posteljom nismo učinili,

i planine stubovima,

i vas ljude kao parove stvorili,

i san vaš počinkom učinili, 

i noć pokrivačem dali, 

i dan za privređivanje odredili,

i iznad vas sedam silnih sazdali,

i svetiljku[1] plamteću postavili?

Mi iz oblaka vodu obilno spuštamo,

i činimo da uz njenu pomoć raste žito

i bilje, i bašte guste.“   (Kur'an, 78: 6-16)

 

[1] Sunce.