Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
Treba napomenuti da nigde u Jevanđeljima Isus sebe nije nazvao „Bogom“ niti jednim od trojice. Da je ovo bio slučaj, to bi bilo pomenuto vrlo jasno u Bibliji makar jednom; to je zato jer je Isus – kao i svi poslanici – bio poslat da prosvetli svoj narod, u vezi istine i rasčisti im sumnju, a ne da ih dalje zbuni.
Zaista, Biblija, u sadašnjoj formi, ukazuje na Isusovu ljudsku prirodu.
- Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus. (1 Timotiju 2:5)
- Čak je i u nekim zapisima Pavla, koje je crkva uvrstila u svete spise, Isus nazvan čovekom, posebnim i drugačijim od Boga (Allaha).
U 1 Timotiju 2:5, Pavle piše: „…jedan je Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus.“
Danas, postoje mnogi savremeni hrišćanski učenjaci koji su verovanja da Isus Hrist nije bio „Bog“.
1977., grupa nekolicine biblijskih naučnika, uključujući vodeće teologe anglikanske crkve, kao i druge učenjake Novog Zaveta, objavili su knjigu Oličeni mit o Bogu, koja je izazvala veliku metež u Generalnom Sinodu Crkve Engleske. U predgovoru, Džon Hik, napisao je sledeće:
„Pisci ove knjige su ubeđeni da je drugi veliki teološki razvoj raspisan u poslednjem delu dvadesetog veka. Potreba proizilazi iz porasta znanja o hrišćanskim korenima, i uključuje priznavanje da je Isus bio (kako je predstavljeno u Delima Apostolskim 2:22) „čovek od Boga potvrđen“ za specijalni zadatak i uzvišenu svrhu, i da je kasnija koncepcija njega kao otelovljenog Boga, Drugog Lica u Svetom Trojstvu koje živi život čoveka, mitološki ili poetski način izražavanja njegovog značaja za nas.[1]
Treba istaći da se koncepta Isusove ljudske prirode ne drže samo muslimani[2]; takođe ga se drže Jevreji i druge rane hrišćanske sekte poput Evionita (Nazarićana), Serinćana, Basilđana, i Gota. Oni su takođe, tvrdili da je Isus bio voljeni Božiji poslanik, i oni ga nisu uzdigli u odnosu na njegov pravedni status. Čak i danas postoje crkve u Aziji i Africi zajedno sa Unitarnom crkvom i Jehovinim Svedocima koji ne slave Isusa kao Boga. Važno je ovde napomenuti da im ovo nije dovoljno da se oslobode stradanja na Sudnjem Danu osim da prihvate Islam, poslanika Muhammeda (mir nad njim), i poslednje otkrovenje od Allaha.
Fusnote:
[1] Filips, Prava poruka Isusa Hrista, 61.
[2] Muslimani veruju da je Isus poslanik, Mesija i potvrđuju čudotvorna dela koja je, uz Božiju pomoć, izvodio. Stvoren čudotvorno bez posredstva oca, a rodila ga je devica Marija, najčasnija žena na svetu, čijim imenom je Bog nazvao 19. poglavlje u Kur'anu. Za razliku od većine Jevreja koji i danas iznose gnusne laži i teške uvrede na račun Isusa i njegove časne majke Marije, kao npr. da je Marija počinila blud i da je Isus kopile i lažni poslanik, negirajući sve sa čime je došao. Neka su blagoslovljeni on i njegova majka, i čisti od tih laži (op. recezenta)
Izvor: “Biblijska učenja Isusa Hrista oživljena u Islamu”
