1. Verovanje u Boga – Čvrsto uverenje da Bog postoji

Na postojanje Boga ukazuju neiskvarena ljudska priroda, razum, verozakonski tekstovi i materijalni dokazi.

1.Neiskvarena priroda/fitra čoveka

U svakom stvorenju je uređeno verovanje u Tvorca, i ovo je čovekova neiskvarena priroda koja se menja samo pod uticajem spoljašnjih faktora, kao što Poslanik,  mir Božiji nad njim, kaže: „Svako dete se rađa u pravoj veri (monoteizmu), ali ga njegovi roditelji učine jevrejom, hrišćaninom ili vatropoklonikom.“ (Beleži Buhari)

2. Razum

Sva stvorenja moraju imati nekoga ko ih je stvorio. Nemoguće je da nešto samo sebe stvori, niti da nastane slučajno, bez bilo kakvog povoda. Niko ne može sam sebe da stvori, iz razloga što pre svojeg postojanja nije bio ništa, pa kako onda da (se) stvori?!

Takođe, ništa ne može nastati slučajno, bez povoda, jer sve što nastaje ima svoj uzrok i povod.

Postojanje nečega što je savršeno, bez bilo kakvih mana i nedostataka, sa uzročno posledičnom vezom, ukazuje da je nemoguće da nešto nastane bez uzroka. Nešto što nastane slučajno nije usavršeno u samom svom početku, pa kako onda da bude savršeno tokom svog opstanka i razvitka?!

Ako sve ovo imamo u vidu, onda moramo znati da postoji neko ko je sve stvorio, a to je uzvišeni Bog, Gospodar svetova.

Ovaj razumski argument, Uzvišeni Bog spominje u poglavlju Tur, kada kaže: Zar su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?! (Kur'an, At-Tur, odlomak 35.)

Dakle, nisu stvoreni bez Stvoritelja, a niti su sami sebe stvorili, što ukazuje da je Bog Tvorac.

Kada je Džubejr b. Mut'im u vreme dok je bio mnogobožac, čuo kako Poslanik, mir Božiji nad njim, uči odlomake iz poglavlja Tur: „Zar su oni bez Stvoritelja stvoreni ili su oni sami sebe stvorili?!  Zar su oni nebesa i Zemlju stvorili?! Ne, nego oni neće da veruju.  Zar je u njih blago Gospodara tvoga, ili, zar oni vladaju?![1] kazao je Džubejr b. Mut'im: „Skoro da mi je srce iskočilo i to je bilo prvi put da mi se verovanje uvuklo u srce.“ (Beleži Buhari)

Navešćemo primer koji pojašnjava ovo:

Kada bi ti neko pričao o velikom izgrađenom dvorcu, kojeg okružuju predivni vrtovi i reke, a u njegovoj unutrašnosti je prekrasan nameštaj i posteljina, a zatim ti kaže: Ovaj dvorac sa svim svojim lepotama stvorio je sam sebe ili nastao je sam od sebe, slučajno i iznenada, to bi negirao i rekao bi da nije istina. Zar onda celi ovaj Svemir, Zemlja i nebesa i sve što se dešava na njemu može sam sebe stvoriti ili nastati slučajno bez Tvorca?!

3. Verozakonski dokazi koji ukazuju na postojanje Boga

Sve nebeske knjige govore o tome i potvrđuju ovu činjenicu i svi propisi sadržani u tim knjigama ukazuju da ih je objavio Mudri i Sveznajući Gospodar koji zna šta odgovara stvorenjima. Takođe, i sve pojave u Svemiru ukazuju na istinitost onoga što spominju ove knjige.

4. Materijalni (opipljujući) dokazi

Materijalni dokazi nam na dva načina ukazuju na postojanje Boga:

Prvo: Veoma često čujemo kako su nečije molbe uslišane, što jasno ukazuje na Božije postojanje.

Bog Uzvišeni kaže: I Nuhu (Noji) se, kad u davno vreme zavapi, odazvasmo. (Kur'an, Al-Anbija, odlomak 76.)

I kada ste od Gospodara svoga pomoć zatražili, On vam se odazvao. (Kur'an, Al-Anfal, odlomak 9.)

Beleži Buhari od Enesa, neka je Bog zadovoljan njim, da je kazao: „Dok je Božiji Poslanik, mir Božiji nad njim, jednog petka na minberu učio hutbu, došao je jedan beduin i rekao: ‘Božiji Poslaniče, imetak propade, porodice izgladnele, pa moli Boga za nas, da nam da kišu!’ I Božiji Poslanik, mir Božiji nad njim, podiže svoje ruke i najednom, uzdiže se oblak poput brda. Poslanik,    mir Božiji nad njim, nije ni sišao sa minbera, ja primetih kišu kako mu lije niz bradu. Sledeće džume dođe onaj isti beduin (nomad), ili neko drugi, i reče: ‘Božiji Poslaniče, građevine se porušiše, a blago potopi, pa moli Boga za nas!’ Božiji Poslanik, mir Božiji nad njim, podigao je ruke i izgovorio: ‘Bože moj, oko nas kišu, a ne na nas! Skoro da nije počeo ni pokazivati svojom rukom prema nebu, a oblak se povuče.'“

Uslišavanje molbi je prisutno sve do današnjih dana, onima koji se iskreno obrate Bogu i koji ispune uslove za ispunjavanje molitve.

Drugo: Nadnaravna dela koja su činili poslanici za koja su ljudi čuli ili ih videli, su jasan pokazatelj postojanja Boga. Događaji i pojave koji su van ljudske kontrole (nadprirodni) su Božije delo koje on daje kako bi pomagao Svojim poslanicma, i kako bi potvrdio njihovu istinitost.

Primer tome je nadnaravno delo Musaa (Mojsija), mir nad njim, kada mu je Bog naredio da štapom udari po moru. To je Musaa (Mojsije) i učinio, pa se more razdvojilo i nastalo je dvanaest prolaza, pored kojih je voda bila poput brda. Govoreći o tome, Uzvišeni kaže: I Mi objavismo Musau (Mojsiju): Udari štapom svojim po moru! – I ono se rastavi i svaki bok njegov bejaše kao veliko brdo. (Kur'an, Aš-Šu'ara, odlomak 63.)

Drugi primer je Isaov (Isusov), mir nad njim, primer koji je oživljavao mrtve Božijom dozvolom. O tome Bog kaže: I kada si, voljom Mojom, mrtve dizao. (Kur'an, Al-Mai'da, odlomak 110)

Treći primer jeste kada su mnogobošci tražili od poslanika Muhammeda, mir Božiji nad njim, neki znak, pa je on Božijom voljom, usmeravajući ruku prema Mesecu, učinio da se on razdvoji na dva dela, što su ljudi videli. Bog Uzvišeni kaže: Bliži se Čas i Mesec se raspolutio! – A oni, uvek kada vide čudo, okreću glave i govore: Čarolija neprestana! (Kur'an, Al-Kamar, odlomak 1-2)

Ovi materijalni dokazi kojima je Bog Uzvišeni osnažio Svoje poslanike, ukazuju na Njegovo postojanje.

Fusnote:

[1] Kur'an, At-Tur, odlomak 35-37.

Izvor: Knjiga “Osnove islamskog verovanja”