Spasenje Spasenje je stranica grupe vernika, entuzijasta i obrazovanih teologa oformljena sa iskrenom željom za širenjem znanja i puta istine u vezi onih, u javnosti, najmanje promovisanih a krucijalnih životnih tema, kao što je tema o Jednom Bogu-Stvoritelju
Primivši ovaj veliki poklon od Allaha (nek je Slavljen i Veličan), osetio sam jaku želju da prenesem Njegovu poslednju poruku onima koji je nisu čuli. Nisam u tome bio veoma uspešan na samom početku. Neki ljudi su to shvatili kao šalu, dok su me drugi savetovali da tu poruku prenesem deci jer su stariji ljudi već očvrsli u svojim verovanjima te nikako neće biti otvoreni da prime moju poruku. Dugo vremena, moja jedina podrška, osim Allaha koji mi je ulivao nadu, bila je moja žena, jer je i ona bila muslimanka.
Godine 1990. vratio sam se u Sjedinjene Američke Države da upišem master iz inženjerstva bezbednosnih sistema na teksaškom univerzitetu TAMU. Tokom ovog putovanja rešio sam da se više trudim da širim Islam. Pratio sam islamski edukativni program koji sam sam sebi pripremio od materijala dostupnog u islamskoj biblioteci Brajan Koledž Stejšna. Pisao bih svojoj porodici u Venecueli o svakoj islamskoj temi koju sam izučavao. Na sreću, kada sam se vratio u Venecuelu 1992. nakon samo par kratkih razgovora, moji roditelji kao i jedan od moje starije braće prihvatili su Islam. Kasnije, dve moje sestre, još jedan brat, i nećak takođe su prihvatili Islam.
Direktor nedavno otvorene džamije u Karakasu odobrio je moj predlog za nedeljni program pozivanja ne-muslimana u posetu ovoj najvećoj džamiji u Latinskoj Americi. Volontirao sam na poziciji koordinatora programa uz imama džamije i, slava Allahu, naš trud se u potpunosti isplatio. Prisustvovalo je oko 250 ljudi i bilo je to prvo javno predavanje o Islamu koje sam ikada održao Venecuelcima. Možda po prvi put u Venecueli, mešavina jevreja, hrišćana, ateista i drugih prisustvovalo je predavanju o Islamu. Program je bio toliko uspešan da je Allahovom milošću, mnogo Venecuelaca primilo Islam. Nedeljni program predavanja još uvek se odvija, i bilo ko zainteresovan da uči o Islamu može prisustvovati.
Dok predajem na različitim mestima, primećujem da se mnoštvo ljudi interesuje za Islam. Mnoštvo ljudi je prihvatilo ovu religiju; mnogi drugi uzimaju dostupnu litaraturu i postepeno je iščitavaju, isto kao što sam i ja radio pre trideset godina. Ipak, drugi pokazuju više otpora prema Islamu; oni kažu da imaju previše poroka kojih se ne mogu rešiti. U ovom momentu, želim reći čitaocu da kada osoba prihvati Islam, njegov ili njen život ne može se promeniti dramatično, odjednom. To je moguće, ali ne uvek.
Obično je ovo proces koji se razvija dok osoba uči i postepeno se približava Allahu, svojoj braći ili sestrama u veri, i temeljnim učenjima vere. Mnogi ljudi koji su prisustvovali mojim predavanjima postavljali su sledeća pitanja:
1) Moram li da govorim arapski da bih bio musliman?
2) Da li je neophodno biti Arapin da bi bio musliman?
3) Trebam li prestati verovati u Isusa i odbaciti Devicu Mariju da bih bio musliman?
Odgovori na sva gore postavljena pitanja su naravno, odrični. Islam je univerzalna vera, i muslimani postoje u svakoj zemlji na svetu. Jezik nije prepreka. Da bi bili muslimani neophodno je da verujemo u Isusa kao jednog od najvećih Allahovih poslanika i u Mariju kao Isusovu majku, koju je Allah izdigao iznad svih drugih žena.
Prvi korak ka prelasku na Islam je zaista veoma jednostavan. Ne postoje složeni ili teški zahtevi poput posebnih ceremonija ili posredovanja određenih zastupnika ili bilo čega izvan sopstvenih mogućnosti. Jedina potreba pri prihvatanju Islama je iskreno verovanje i poslušnost jednom i jedinom pravom Bogu, prihvatanje Boga za svog Tvorca, Održavaoca univerzuma, Jednoga u čijim rukama je život i smrt, Upravljača svim stvarima, Jedinog vrednog slavljenja, Onoga koji ima najlepša imena i najveličanstvenije osobine, Onoga koji nema saradnika, deteta, majke ili oca, i Kome ništa nije ravno. Takođe se moraju napustiti svi oblici paganizma.
Nakon svedočenja da niko ne zaslužuje da bude slavljen sem Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik, sve ostalo se može naučiti postepeno sa strpljenjem i posvećenošću. Ako neko umre nakon prihvatanja ovog čvrstog verovanja, on ili ona se smatraju muslimanima i mogu, Allahovom milošću, ući u Raj.
Kada osoba posvedoči da je Muhammed Allahov poslanik, to ne znači da se svedoči da je on jedini Allahov poslanik, već da je on poslednji poslanik Allaha i poslednji u liniji poslanika koja unazad vodi do Adama.
